Srpsko Kosovo danas i sutra

Kako vreme odmiče, a događaji se ređaju, dve stvari postaju sve očiglednije:

• hapšenje Marka Đurića bila je samo još jedna opsena Vučićevog političkog cirkusa koji režira u koprodukciji sa Hašimom Tačijem
• ubistvo Olivera Ivanovića je politički motivisano i nisu ga počinili Šiptari.

I jedno i drugo ima za cilj da nam približi prihvatanje “kosovske realnosti”, odnosno onoga što Vučić pokušava da nam servira kao kosovsku realnost. U toj njegovoj “realnosti”, recimo, ne postoji usvojeni dokument SB UN poznat kao “Rezolucija 1244” (jer da postoji negde i nekad bi ga valjda pomenuo), koji vrlo jasno definiše poziciju Kosmeta kao srpske teritorije, ali postoji tzv. Briselski sporazum koji na srpsku štetu redefiniše tu Rezoluciju. U njegovoj “realnosti” ne postoji ustavna pozicija Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali postoji termin “zamrznuti konflikt” za koji nam još uvek nije objasnio šta znači u slučaju Kosmeta. Postoji „unutrašnji dijalog“, ali se ne zna tačno o čemu se on vodi. I tako redom…

U ogledalu tog bolesnog poimanja „kosovske realnosti“ Marko Đurić je imao svoju rolu da bude inicijalna kapisla za ispaljivanje u političku orbitu velike prevare zvane Zajednica srpskih opština, koja srpskom narodu (ne samo na Kosmetu) treba da bude poturena kao zamena za suverenitet nad Kosovom. Sada kada je to pitanje pokrenuto i od Brisela tobože oročeno na 4 meseca, kretanje Marka Đurića po Kosovu više nije sporno, niti je tema.

Dubino čitave farse najbolje pokazuje ponašanje predstavnika Vučić-Vulinove Srpske liste koja je, nakon konsultacija sa Vučićem!, na velika zvona najavila da izlazi iz Haredinajeve vlade. Dabome, to se nije desilo.  Kako se nisu „setili“ da  podnesu neopozive pismene ostavke, a Haradinaj im usmene nije prihvatio, sada su u statusu činovnika na bolovanju. Formalno ne rade, ali primaju platu i sve prinadležnosti koje uz to idu, dok se sa Haradinajem viđaju tobože privatno, u službenim prostorijama. Ali „šta zna malji deca šta je formaljno, a šta neformaljno“.

Naravno, „skupštinsku“ koaliciju sa Haredinajem i Tačijem (Veseljijem) nisu raskinuli, niti im to pada na pamet, pa tzv. „kosovska vlada“ radi stabilno i normalno,  a Vučićeva najava da bi Srpska lista mogla nastaviti rad kao opozicija, sem jednog Pacolijevog sarkazma nije imala drugih posledica.

Ah, da. Vučić se, dabome „slučajno“, neposredno nakon Đuriđevog hapšenja, u okviru sesija „unutrašnjeg dijaloga“ susreo sa „nevladinim sektorom“, kako on to naziva, pri čemu očigledno misli samo na one NVO koje se finansiraju iz zapadnih fondova i preko projekata srpske vlade, jer je samo njih primio. Valjda su oni koji ne primaju zapadne pare glupi i njihovo mišljenje nije važno. U svakom slučaju,  zaključak sa tog druženja prijatelja po zapadnoj kesi bio je kako je „zamrznuti konflikt neodrživ“. Predaja teritorije za, tu bratiju i Vučića im, održivo je rešenje.

A onda je došao toliko čekani put u Nemačku, na Njen poziv!

VUČIĆEVE NEMAČKE TAJNE…

Pre nego se posvetimo rezultatima Vučićeve posete Berlinu, moramo primetiti da je ona bila toliko tajanstvena da su ljubazni organizatori zajedničko obraćanje domaćina (da ne kažem domaćice, da je ne uvredim) i ponosnog im gosta priredili pre službenog dela susreta, kako Merkel ne bi morala da odgovara na pitanja o sadržaju razgovora, pa je Vučić imao svu slobodu da nakon susreta sa Merkelovom svoje utiske novinarima saopštava sam. Stekao se utisak da je u tome uživao, iako se trudio da licu da dostojanstven izraz mudrog državnika.

Imajući mogućnost i vremena da se prenemaže, diže vrat i kolači oči do mile volje, Vučić je javnosti, nakon razgovora sa kancelarkom Merkel, predočio tri veoma važne stvari:

• bez nemačkih investicija u Srbiji bi se gladovalo i žedovalo, pa se s toga nemački stavovi moraju poštovati i uvažavati
• Merkel mu je rekla kako je može telefonom pozvati kad god poželi, ali on je uviđavan i neće da joj smeta
• Na putu ka EU čeka nas još mnogo teških odluka

Ovome bi, možda, mogli dodati i njegovu impresiju da Merkelova „razume šta nama znači Kosovo, ali…“, no pitanje je koliko su njegove impresije racionalne kad je u pitanju frau Merkel.  Sve ostalo što je rekao bilo je vidljivo pretakanje iz šupljeg u prazno i obrnuto. Reklo bi se da ga je Merkelova dovukla u Berlin samo zato što je želela da ga vidi, onako stasitog i dičnog. Ako se uskoro u Berlinu pojavi i Tači počeću da sumnjam da ih „frau“ potajno šacuje.

Ali, čini mi se da se ono najzanimljivije događalo na „radnom ručku“ na kome je pored Merkelove, uz Vučića, sedeo i Marko Đurić. Gledano sa aspekta prostora koji Đuriću posvećuju Vučićevi tabloidni listovi i rijaliti-televizije ovo nije ništa neobično, ali znajući Đuriđev diplomatski značaj (i formalni i faktički), to je detalj koji vredi itekako pomenuti.

Gledano formalno, Đurićeva diplomatska težina jednaka je „0“, jer on ne samo da nema mandatnu funkciju, već nije ni stalni zaposlenik srpske vlade, već posao Direktora kancelarije za Kosmet obavlja po Ugovoru o radu koji mu se produžava svaka tri meseca. Dakle, onoga trenutka kada ne bude „dobar“, poslodavac mu može raskinuti Ugovor bez ikakvih obaveza osim da mu naknadi iznos do visine te tri zarade. Čovek u takvom statusu nama, doduše samo figurativno, vodi kosovsku politiku, zamajava ljude na terenu i priča o statusu južne srpske pokrajine. To što on bespogovorno pristaje na tu nenormalnost, ne znači da zapadna diplomatija ne zna za njegov status, pa samim tim i za njegovu nultu diplomatsku težinu. Pa, ipak, on je deo „radnog ručka“ Vučića i njegovog divljenja vredne Angele Merkel. Šta je, onda, bila tema?

Da stvar bude zanimljivija, taj i takav Đurić je neposredno pre toga došao iz Rusije, gde ga je primio Aleksandar Gruško, zamenik minšstra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i gde su konstatovali jedinstvo pristupa Srbije i Rusije rešavanju kosovskog pitanja.

Tu moram izneti jednu digresiju da Vučić gotovo uvek nakon susreta sa nekim od ruskih zvaničnika odlazi u Nemačku, ili se viđa sa nemačkim visokim diplomatama. Očigledno da je tim putem krenuo i Đurić, gambitni pešak u kosovskoj šahovskoj partiji koja je u toku.

No, da se vratimo Vučiću i njegovim sledećim potezima u toj partiji. Urednik jedne od Vučićevih rijaliti televizija, Milomir Marić, čije su emisije (poput „Đirilice“) već decenijama ispostave bezbednosnih službi u elektronskim medijima, u Prištini je napravio ekskluzivni intervju sa Haradinajem, koji će bio emitovan u udarnom terminu na „Hepi“ televiziji. Koncept intervjua, ali i čitave emisije, bio je postavljen tako da nam Haradinaja predstavi kao običnog čoveka, koji ima svoju političku „viziju“. Naravno, različitu od naše, ali ko to kome danas može sporiti. Emisija je emitovana samo dan nakon što je Haradinaj, po ko zna koji put, pripojio Kosovu Preševo, Bujanovac i Medveđu, bez reakcije naše diplomatije. Istovremeno, najčešće konsultovani „analitičar“ za aktuelna kosovska dešavanja u režimskoj medijskoj imperiji je Dušan Janjić, Haredinajev lični prijatelj i jedini Srbin koji se Prištinom može šetati bez pratnje. Liči li Vam to na dobro?

I sve to dok Oliver snom mrtvijem spava …!!!

__________________________________________

1. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/reaktsije-na-hapshen-e-majka-uri-a-odmotavan-e/
2. http://www.nspm.rs/hronika/ramus-haradinaj-odluka-srpske-liste-da-napusti-vladu-kosova-nije-u-interesu-srba-nadam-se-da-ce-da-se-vrate.html?alphabet=c
3. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/reaktsije-na-hapshen-e-majka-uri-a-odmotavan-e/
4. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/volfgang-petrich-o-doga-ajima-u-mitrovitsi/

Izvor: Analitički forum