Strateški interesi navodnog albanskog egzodusa sa Kosova

Ovih dana se mogu čuti mnogi različiti komentari i mišljenja političara, analitičara i novinara povodom jedne nesvakidašnje i interesantne pojave koja je otvorila mnoga politička pitanja i dileme. Reč je o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova i Metohije u zemlje zapadne Evrope.

Ova pojava je mnoge na neki način uplašila, ali svakako je većinu zbunila i dovela u nedoumicu. Iz ovih razloga, prateći dugo godina zbivanja na Kosovu i Metohiji hteo sam da dam svoja zapažanja i svoje viđenje.

Analizirajući ovu pojavu, najpre moramo znati da su Albanci nacija, ako se tako može reći, jako podložna migracijama. Najčešći razlozi migriranja su ekonomske prirode ali isto tako postoji i element stalne težnje za osvanjjanjem novih teritorija. Zato ovo najnovije iseljavanje sa prostora Kosova i Metohije i nije neka posebna pojava. Međutim, ono što je specifično za sadašnje masovno iseljavanje je to što se ono dešava u specifičnim uslovima i sa izraženim intezitetom u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Ova pojava nesumnjivo navodi na zaključak da se u ovom slučaju radi o vrlo organizovanom procesu iseljavanja.

Gledano sa strane na samu organizaciju ovakvih odlazka, nameće se pitanje: kako je moguće animirati toliki broj odlazaka po nacionalnoj osnovi? Međutim, i ovde nema neke posebne novine što se tiče Albanaca, pogotovo kad je u pitanju ostvarivanje nekog zadatog nacionalnog cilja. Da je to tako, ukazuju nam mnogi primeri koji su se se desili u bližoj i daljoj prošlosti, kao što su „jednonacionalno trovanje“ Albanaca na Kosovu i Metohiji, kao i samoorganizovani egzodus tokom sukoba 1999. godine.

Isto tako, analizirajući ovaj masovni odlazak Albanca – treba imati na umu i da je albanska dijaspora jedna od najorganizovanijih i najvećih u Evropi, kao i da su oni Zapadu uvek potrebni za rad na najtežim i nezakonitim poslovima. Međutim, zbog brojne albanske populacije koja se tamo nalazi i koja se stalno uvećava, Zapad je po mom mišljenju, pored ostalog, i kreirao Kosovo kao nezavisnu državu kako bi jedan deo njih koji im nisu potrebni vratio na Kosovo i Metohiju. Zapadnoevropske zemlje, naravno, žele kontrolu broja Albanaca na svojim teritorijama.

Imajući na umu gore navedene činjenice, može se izvesti iskrivljeni zaključak da se u ovom trenutku masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije ne uklapa u strategiju i planiranje uticaja SAD i drugih zapadnih zemalja u ovom delu Evrope. Međutim, to samo tako izgleda.

Masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije je po mom mišljenju jako dobro isplaniran i u pravo vreme organizovan od strane Zapada i vladajućih struktura u Prištini.

Naime, postavlja se pitanje: kako je moguće da toliki broj Albanca za samo nekoliko meseci napusti Pokrajinu? Dakako, da bi se ovo izvelo potrebno je bilo sve dobro organizovati i upravljati čitavim procesom. Zatim, nameće se pitanje: ko je to mogao tako organizovati?

Svakako, samo institucije (naravno na netransparentan i tajni način). A da se radi o organizovanom odlasku, to se može videti i po tome kako su oni koji odlaze opremljeni i koji pravac su izabrali (nije slučajno izabrana srpsko-mađarska granica), koliko novca imaju, ko ih prevozi i niz drugih dobro isplaniranih i organizovanih aktivnosti.

Kao jedno od ključnih, nameće se i pitanje: koje institucije i uz čiju podršku organizuju ovaj masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije? Naravno institucije u Prištini uz podršku onih zemalja koje formiraju tzv. nezavisnu državu Kosovo.

Da bi se ovaj proces masovnog iseljavanja organizovao, bilo je neophodno napraviti manipulacije i određene stimulacije za odlazak.

Što se tiče manipulacija, potpuno je jasno kakvi se sve izgovori i opravdanja nalaze od strane Zapada i vlasti u Prištini (ekonomski razlozi, nezadovoljni birači i niz drugih). Ako sagledamo koji su to motivi koje su organizatori masovnog odlaska koristili da bi se u kratkom vremenskom periodu pokrenuo toliki broj ljudi, tu pre svega stoje sledeći motivi ili razlozi:

• Trenutno vrlo loša ekonomska situacija u Pokrajini (u isto vreme Austrija objavljuje potrebu za 500.000 radnih mesta a Nemačka planira davanje većih pogodnosti imigrantima)

• Veliki broj albanskih porodica već ima nekog u zemljama zapadne Evrope.

• Angažovanje mladih ljudi za borbu u redovima Islamske države. (Veliki broj siromašnih ljudi primao je i prima finasijsku pomoć od islamskih organizacija)

• Nemogućnost otplate kredita uzetih od stranih banaka nakon 1999. godine. (Izgrađen je veliki broj stanova, kuća i drugih objekata koji se ne koriste i ekonomski su neopravdani)

Postavlja se i osnovno pitanje: zašto bi baš sada navedeni činioci organizovali masovni odlazak Albanaca?

Mnogo je okolnosti (u onome što se desilo ili bilo organizovano) a utiču da se baš sada organizuje masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije. U čitavom ovom procesu postoje kratkoročni i dugoročni ciljevi koje, po mom mišljenju, sa čijom se realizavijom otpočinje upravo sada da bi se ostvario željeni cilj.

Evo nekih od kratkoročnih ciljeva koje treba u ovom trenutku postići a koji su vezani za dugoročne ciljeve:

• Privremeno angažovanje mlade radne snage u Zapadnoj Evropi na pomenutim poslovima.

• Privremeno pražnjenje Kosova i Metohije od mlade populacije koja je nezadovoljna političkom i socijalno-ekonomskom situacijom u Pokrajini.

• Privremeno angažovanje mlade muške populacije koja napusti Kosovo i Metohiju za eventualne sukobe u Ukrajini, kao i onemogućavanja da se isti regrutuju kao borci Islamske države (IS).

• Pojačavanje intenziteta straha i nesigurnosti kod preostalih Srba na Kosovu i Metohiji, radi izazvanja povećanog tihog egzodusa iz Pokrajine, a sve u cilju zaokruživanja kosovske nezavisnosti.

• Stvaranje fingiranog pritiska za dobijanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vizne liberalizacije za tzv Republiku Kosovo.

• Vršenje pritiska na Republiku Srbiju za potpunu imlementaciju tzv Briselskog sporazuma, odnosno sporazuma o slobodi kretanja.

• Stvaranje problema državi Srbiji u procesu povratka po Sporazumu o readmisiji onog dela albanske populacije koji će zemlje zapadne Evrope vratiti preko države iz koje su došli kako je predviđeno Sporazumom. Problemi će biti političke i finasijske prirode. (Politički pritisci će se ogledati u daljem davanju ustupka Republike Srbije tzv Republici Kosovo a radi zaokruživanja njene nezavisnosti, dok će se problemi finansijske prirode ogledati u obezbeđivanju značajnih finasijskih sredstava za proces readmisije.)

Dugoročni ciljevi koje računaju da ostvare u ovom delu Evrope su:

• Promena nacionalne strukture Republike Srbije povećanjem broja Albanaca u delu AP Vojvodine i centralne Srbije. (Svedoci smo velike kupovine nekretnina u centralnom delu Republike Srbije od strane Albanaca, kao i njihovog prijavljivanja mesta boravka i prebivališta u ovim delovima države Srbije.) Ovaj proces se takođe uklapa u proces regionalizacije Republike Srbije na kojem insistira Zapad, odnosno EU.

• Dalje rasparčavanje Republike Srbije kako bi se eliminisao srpski faktor kao iole uticajniji u ovom delu Evrope.

• Definitivno formiranje Kosova kao nezavisne i suverene države.

• Stvaranje uslova za formiranje tzv Velike Albanije.

• Slabljenje uticaja Ruske Federacije u ovom delu Evrope.

• Širenje uticaja NATO-a prema istočnoj Evropi i Ruskoj Federaciji.

• Širenje geoplitičkog uticaja SAD i Zapadne Evrope prema evroazijskom prostoru.

U ovoj kratkoj analizi namera mi je bila da čitaocima predočim sve aspekte, po meni pažljivo isplanirane (potencijalne) islamizacije odnosno albanizacije jednog velikog dela države Srbije, kao i učvršćivanja uticaja Zapada u ovom delu Evrope a u svetlu masovnog odlaska Albanaca sa Kosova i Metohije. Naravno, ovde sam izneo samo svoja zapažanja koja tek treba da budu potvrđena (ili demantovana) u praksi a predstojeći događaji će najverovatnije dati odgovor bar na neka pitanja.

Autor je predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije

Izvor: Fakti