Sumiranje rezultata „Briselskog procesa“

Uoči izbora 3. novembra, možemo istaći nekoliko međuetapnih rezultata.

Lokalni izbori se održavaju na osnovu potpisanog Briselskog sporazuma, koji krši Ustav Republike Srbije i Rezoluciju 1244 SB UN. Prema odredbama Briselskog sporazuma, izbori se sprovode na osnovu i u skladu sa Ustavom i zakonima “Kosova”, čime se jasno i nedvosmisleno otuđuje cela teritorija Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog sistema Srbije i formira se nezavisnost “Republike Kosovo”. Sama činjenica da je izbore raspisao Predsednik “Republike Kosovo” (ne Predsednik Skupštine Republike Srbije, niti predstavnici administracije međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji) na osnovu zakona o izborima “Kosova”, govori nam da nema govora ni o kakvoj statusnoj neutralnosti izbora. Tokom izbora, svi geopolitički neprijatelji Srbije – zemlje EU i SAD, koje su tokom 78 dana bombardovale zemlju i koje su aktivno, na svim nivoima (diplomatskom, vojnom, političkom, ekonomskom) pomagale promociju državnosti “Republike Kosovo” – neprekidno pozivaju srpsko stanovništvo u pokrajini da izađe na lokalne izbore. Izlišno je isticati da nije došlo do promene zapadnog faktora u njihovom odnosu prema Srbiji, ni po pitanju Kosmeta, niti u celini. Nemački ambasador je u više navrata izjavljivao da na kraju pregovaračkog procesa sa EU Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova. Pored toga, Zapad aktivno zahteva “promenu svesti Srba”. Nije slučajno potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao “da mu se ledi krv u venama od pomisli kroz šta treba da prođe srpski narod” – verovatno kroz primenu sistema ustupaka koji u korenu podrivaju državnost Srbije i nacionalni identitet, skoro bez mogućnosti oporavka. Podsetimo da su pobedu na majskim izborima SNS i Tomislav Nikolić uspeli izvojevati upravo zahvaljujući obećanju da će oštro promeniti politiku u odnosu prema Kosovu i Metohiji, udaljiti se od kursa Borisa Tadića i učiniti sve što je moguće da se Kosmet vrati u okrilje Srbije. Podrška V. Koštunice Tomislavu Nikoliću koja je bila povezana sa predizbornim obećanjima ovog drugog po pitanju Kosova, upravo je odigrala ključnu ulogu u pobedi sadašnje vladajuće koalicije.

Srpske vlasti tumače smisao izlaska na izbore u stvaranju Zajednice srpskih opština, koja će se osnovati kao rezultat izbora i koja će braniti interese srpskog stanovništva u pokrajini. Zaista se u Briselskom sporazumu predviđa stvaranje Zajednice srpskih opština. Upravo po Briselskom sporazumu, a ne po saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Uz to, po zakonodavstvu “Republike Kosovo”. Pri tom, Zajednica nema nikakva izvršna punomoćja. Postavlja se logično pitanje: Kako uopšte može Zajednica srpskih opština odbraniti interese srpskog stanovništva? Po “kosovskom” zakonodavstvu, odgovor je jasan – Zajednica srpskih opština ne raspolaže nikakvim instrumentima za tako nešto.[1] Na osnovu izloženog, može se zaključiti da Zajednica srpskih opština predstavlja dekorativno-propagandno pokriće koje treba da demonstrira “multietnički” karakter “Republike Kosovo”. Potpuno se ignoriše i prećutkuje činjenica da će Zajednica srpskih opština raditi u granicama nezavisne kosovske kvazidržave.

I na kraju, najvažnija stvar. Suština izbora nije u formiranju bilo kakve Zajednice opština, apsolutno bespomoćne i sa pravnog i sa izvršnog aspekta. Suština izbora jeste – zacementiranje likvidacije srpskih državnih organa i institucija na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije. Uključujući i sever pokrajine. Na severu Kosmeta već su prestali da funkcionišu policija, pravosuđe i Služba bezbednosti Republike Srbije. Sva ovlašćenja srpskih organa vlasti prelaze u nadležnost odgovarajućih organa vlasti “Republike Kosovo” – kosovske policije, kosovskog pravosuđa, kosovskih obaveštajnih službi. Već sada su specijalne jedinice Kosovske policije “Rosu” prisutne na teritoriji severnog Kosova, o čemu je ranije “Rosu” mogla samo da mašta. Na dan izbora, na severu pokrajine će u svojstvu očuvanja bezbednosti izbora biti prisutna Kosovska policija i njihova brojnost će u celini iznositi 5,5 hiljada ljudi. Među osoblje Kosovske policije u ogromnom broju ulaze borci OVK ili njihovi “regruti”. Strateški plan razvoja Kosovske policije za period od 2011-2015. godine “u skladu sa obavezama koje proističu iz Ustava Republike Kosova”, podrazumeva “kontrolu državne granice”[2](uključujući i sever pokrajine – A.F.). Srbi u “Republici Kosovo” će dobiti status nacionalne manjine. Da još jednom istaknemo: po Briselskom sporazumu se likvidiraju državne institucije Republike Srbije i umesto njih se formiraju državni organi “Republike Kosovo”, koja time završava formiranje svoje državnosti sa integracijom severa pokrajine.

Postoji jasan primer koji više nego očigledno ukazuje na sudbinu Srba na severu pokrajine – to su Srbi južno od Ibra, koji su prinuđeni da na neki način učestvuju u sistemu vlasti “RK”. Oni i dalje žive u getu, u neprekidnom strahu za živote svojih bližnjih i za svoju imovinu, zemljište srpskih zajednica se stalno smanjuje – na njemu “RK” započinje masovnu gradnju, na srpskim njivama niču albanska vikend naselja. Za Srbe južno od Ibra postoji samo jedna alternativa – puna asimilacija u albansku zajednicu.

Briselski sporazum jeste krupan, ali nikako jedini ustupak Beograda Evropskoj Uniji i očekuje se da će njegova primena dovesti do dobijanja tačnog datuma za početak pregovaračkog procesa Srbije sa EU, radi pristupa Srbije u njene redove. U Beogradu ne samo da ignorišu volju srpskog stanovništva, nego je i slamaju nasilnim metodama. Zaobilazeći srpsko zakonodavstvo, pre isteka mandata su smenjeni čelnici srpskih opština i državnih organa na severu pokrajine, koji su bili nelojalni režimu i protivnici Briselskog sporazuma. Kako bi se nateralo srpsko stanovništvo da izađe na izbore, koriste se administrativni pritisci, pretnje prestanka finansiranja od strane Republike Srbije,  na severu pokrajine preostalih srpskih institucija.

Takođe obraćam pažnju na činjenice koje su proizašle iz prethodnog: lokalni izbori se sprovode uz kršenje osnovnih prava i volje srpskog stanovništva na severu Kosmeta, koje je donelo odluku da bojkotuje izbore – ovde se ne predviđa izlaznost veća od 5%.

Broj upisanih albanskih birača (1,8 miliona ljudi) premašuje broj ukupnog albanskog stanovništva u pokrajini – o tome su se izjasnili poslanici Bundestaga. Pri tom, predstavnici vladajuće nemačke koalicije CDU-CSU jasno ukazuju šta je suština izbora – “ukidanje srpskih organa vlasti na Kosovu”.[3] Već su dokumentovane brojne zloupotrebe – pre svega protivzakonita predaja ličnih podataka Prištini, bez volje i znanja srpskih birača.

Prema rečima srpskog diplomate Ž. Jovanovića, rešenje kosmetskog problema leži isključivo u otvaranju novog pregovaračkog procesa pod patronatom SB UN, na osnovu Rezolucije 1244 i isključivo na principima i normama međunarodnog prava. Konačno rešenje ne može zaobići volju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, posebno na severu pokrajine. Dodajemo da do tog trenutka kosmetski konflikt treba da bude zamrznut na neodređeno vreme.

U suprotnom slučaju, biće to nešto bez presedana u čitavoj svetskoj istoriji – dobrovoljna predaja jednog dela svoje teritorije koji predaje jedna država u mirno vreme, u ruke separatističke devijantno-kriminalističke kvazidržavne tvorevine, radi dobijanja datuma za prisajedinjenje nekoj međunarodnoj zajednici. Ovo su glavni aspekti koji su povezani sa realizacijom ključne tačke Briselskog sporazuma, o sprovođenju izbora u lokalnoj samoupravi. Nema nikakve sumnje da će rezultati lokalnih izbora otvoriti novu etapu u istoriji Balkanskog poluostrva.

Izvor: Fond Strateške kulture