Vučić, prozapadne NVO i „unutrašnji dijalog“

Dugo po medijima najavljivan razgovor predsednika R. Srbije sa tzv. nevladinim sektorom desio se 31. marta 2018. godine. Veoma je sporno ko je i na koji način pripremao ovaj skup jer su isključivo učestvovale prozapadne nevladine organizacije koje imaju iste donatore, dele isti sistem vrednosti i međusobno sarađuju u realizaciji projekata koji su u funkciji podrške interesa vodećih država članica NATO i EU. Takav propust ničim se ne može pravdati i sigurno je da nije slučajan. Nekome je trebao privid da je nevladin sektor jedinstven po pitanju rešavanja statusa Kosova i Metohije. Prisutne su samo neznatne razlike oko toga da li „treba priznati lažnu državu Kosovo“ ili „ne suprotstavljati se učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije pa i u UN“. Diskusije učesnika i prikaz organizacija promovisan je u zapadnim medijima i provladinim medijima u Srbiji.

Nijedna od samosatalnih, neutralnih, nacionalnih ili proruskih nevladinih organizacija nije bila pozvana. Utoliko je takva režija „jednoumlja“ predloga prozapadnih nevladinih organizacija sramna i nedopustiva. To je istina koju narod treba da zna. Neki loši đaci postaše eksperti zapadnih nevladinih organizacija koje nadziru vlast i nude im „kvalitetna rešenja“ i ekspertske savete za „uključivanje u EU po svaku cenu“.

Mišljenje drugih nevladinih organizacija kao da za vlast nije ni bitno. Nije im omogućeno da iskažu svoje stavove na medijima sa nacionalnom pokrivenošću, dok se istovremeno prozapadnim nevladinim organizacijama obezbeđuje prostor da skoro svakodnevno gostuju na provladinim i zapadnim medijima sa nacionalnom pokrivenošću u R. Srbiji, u udarnim vremenskim terminima.

Takvo orkestrirano delovanje prozapadnih nevladinih organizacija ispada da je podržano od vlasti u Srbiji, te da druge nevladine organizacije koje ne podržavaju zapadnu mantru i režiranu priču ne mogu ni da prisustvuju dijalogu sa predsednikom Srbije, čak ni one nevladine organizacije koje su održale skupove o Kosovu i Metohiji i o tome objavili zbornike i saopštenja za javnost. Nekome njihovi stavovi i zaključci ne odgovaraju pa su verovatno i nepoželjne da se pojave na tako dirigovanim i usmerenim skupovima.

Zašto SAD, NATO i EU žele da se što pre formalizuje nezavisnost lažne države Kosovo?

Prostor Kosova i Metohije prvenstveno trajno treba SAD i Velikoj Britaniji da kontrolišu sve procese na jugoistoku Evrope. NATO namerava odmah nakon donošenja „obavezujućeg sporazuma“ da formira vojsku lažne države Kosovo i da na taj način zauvek formalizuje okupaciju Kosova i Metohije. Zbog toga ako ne bude kompromisa u pregovorima, Srbija nikada ne treba prihvatati tzv. obavezujući sporazum, koji će Zapadu poslužiti za formalizaciju nezavisnosti i prijem lažne države u UN. Na taj način NATO planira dovesti tzv. vojsku Kosova na administrativnu liniju, odnosno na granicu sa Srbijom. Takvo stanje bi se dalje koristilo za destabilizaciju Srbije u Raškoj oblasti (Sandžaku) i na prostoru Preševa, a sve u funkciji prisiljavanja Srbije da se uključi u NATO i u potpunosti distancira od Rusije.

Zato tzv. obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa ne treba potpisivati ako ne bude precizan u odgovorima na pitanja:

– Gde su granice Srbije?

– Je li taj sporazum između države Srbije i svoje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili lažne države Kosovo?

Izgleda da svako zagovaranje nedeljivosti i nepovredivosti granica lažne države Kosovo jeste put u poniženje Srbije i put u otimanje celog Kosmeta i potpuni poraz, koji je uvod u nove podele i razbijanje Srbije. Neshvatljivo je zašto Srbija nije pokretala pitanje promene svojih granica, koje su sprovodile Crna Gora, Albanija i BJR Makedonija sa lažnom državom Kosovo?

Ukoliko zaista vlasti Srbije odluče da se potpiše taj tzv. sveobuhvatni obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, kojim će se obavezati da se neće protiviti ulasku tzv. Kosova u druge međunarodne insistucije i organizacije, to neće dovesti do „večitog mira niti svetle evropske perspektive“, naprotiv to bi bio početak novih stradanja srpskog naroda.

Predaja duhovnih, kulturnih i prirodnih bogastava bila bi nenadoknadiv gubitak. Niko nema pravo da nepovratno preda Kosmet albanskom narodu koji ima svoju matičnu državu. Na prostoru Kosova i Metohije nalazi se oko 60 odsto svih prirodnih bogatstava Srbije. Srbija je katastarski vlasnik nad oko 58 odsto zemljišta, a prirodni resursi se cene na oko 87 milijardi dolara.

Gledajući samo materijalnu stranu, da li to Srbija treba da preda Kosovo i Metohiju za nekakvu EU…?

Kosovo nije samo narod koji živi na njemu i koji je došao mahom iz Albanije u prošlom veku i potiskivao i progonio Srbe. Prihvatiti takozvanu realnost na Kosovu i Metohiji danas znači prihvatiti rezultate etničkog čišćenja srpskog naroda! To je zločin koji srpska vlast ne sme da prihvati i da u tome saučestvuje. Kosovo je srpska istorija, crkve, manastiri, prognani i groblja predaka. Zato Kosovo i Metohija nisu na prodaju niti za predaju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, na kraju prve sesije sastanka Nacionalnog konventa o EU, u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, da je zajednički imenitelj svih koji su izlagali da Srbija treba da se saglasi sa nezavisnošću Kosova, ali da je formalno ne prizna. Sve te organizacije koje pripadaju tzv. Nacionalnom konventu o EU jesu zasnovane na istom sistemu vrednosti koji ne podržava narod Srbije. U većini su to anacionalne i globalističke nevladine organizacije, čija se delatnost programski usaglašava i koordinira sa donatorima i finansijerima vodećih sila Zapada. Za njihov rad se doniraju velika finansijska sredstva sa Zapada, tako da su u stanju da angažuju mnoge naučne i obrazovne institucije i pojedince u Srbiji i regionu i da kroz medijsku propagandu utiču na kreiranje javnog mnjenja.

Ono što je zajednički imenitelj gotovo svih ljudi koji su izlagali na ovom skupu jeste da se Srbija saglasi sa „nezavisnošću Kosova“, da se formalno ne prizna, uz uspostavljanje „Zajednice srpskih opština plus“. Time bi se „…obezbedila budućnost Srbije u Evropskoj uniji“. Neki su isticali da i formalno treba priznati „Kosovo kao nezavisnu državu“. Jasno se vidi da su te nevladine organizacije obrazlagale i opravdavale američki predlog, koji je nedavno prezentovan vlasti Srbije. Rad Nacionalnog konventa o EU najviše pomažu Britanija, Nemačka, SAD i skandinavske države. Licemerno je i jadno kada Srbiju ubeđuje Velika Britanija kako treba da uđe u EU i po cenu predaje Kosova i Metohije. Upravo ta Velika Britanija koja napušta EU. Neshvatljivo je da to vlast u Srbiji ne prepoznaje i ne ceni na pravi način.

Nemačka je zainteresovana da ima još jednu poluvazalnu državu, pa i čitav tzv. zapadni Balkan, kako bi sprečila uticaj Rusije i Kine. To je ta Nemačka koju često neprimereno veliča i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, držeći pridike Srbima, kao narodu kako su „Nemci i Angela Merkel za primer“. „Nemci danas žive i bez Keningsberga i bez Praga… Nemci su jedno a mi Srbi smo daleko od Nemaca …“ Ova izjava jeste u funkciji medijske kampanje i propagande za predaju i izdaju Kosova i Metohije. Za srpski narod Nemci su vredan, disciplinovan ali i zločinački narod koji je Srbima naneo ogromne i nenadoknadive posledice u oba svetska rata i u ratovima devedesetih godina, na prostoru bivše SFRJ. Niko tako osvetnički i po svaku cenu nije podržavao razbijanje Jugoslavije kao ta nova ujedinjena Nemačka. Nemačka danas okupaciju malih naroda i država sprovodi ekonomski a ne sa oružjem i samo je u tome razlika.

Srbi neće dati Kosovo i Metohiju za lažnu budućnost u EU.

Istorijska istina i realnost ne pomaže srpskim političarima da donose mudre strateške odluke, nego besomučno hvale srpske dželate iz prošlosti i pokušavaju da EU prikažu kao jedini izbor, „pitanje života i smrti“. Narod Srbije se nikada nije izjasnio da li želi da ide u takvu EU, koja liči na poluokupiranu Evropu ili „proširenu Nemačku“.

Organizacije koje podržavaju rad Nacionalnog konventa Srbije o EU

Radi pojedinih političara i istine, Prag je osnovan u IX veku po dolasku Slovena na prostor današnje Češke, tačnije oko 880. godine osnivanjem Praškog grada. Ubrzo je grad postao sedište njenih kraljeva iz loze Pšemislovića, od kojih će neki dostići carski položaj u Rimskom carstvu. Prag je u nekim periodima bio prestonica celog Rimskog carstva. Prag je bio nemački samo kada su ga Nemci okupirali, u različitim periodima, u devetnaestom i dvadesetom veku. Porediti naš odnos prema Kosovu i Metohiji i Nemački prema Pragu i Kalinjingradu je nedopustivo, netačno i istorijski neutemeljeno. Nažalost, danas političari manipulišu sa svačim pa i sa istorijskim činjenicama. U odgovornim i ozbiljnim državama savetnik koji je pripremao govor i teze predsedniku Srbije o Pragu, Kaliningradu i Nemcima, izvinio bi se javnosti i podneo ostavku.

„Budućnost cele Srbije zavisi od toga šta ćemo da uradimo u narednih pola godine, godinu, dve…“, rekao predsednik Srbije. „Ovo nije pitanje samo za naš narod na Kosovu, već za celu Srbiju“, rekao je predsednik Aleksandar Vućić. Šta god da uradimo – kajaćemo se, nastavio je Vučić, dodajući da očekuje da Zapad razume da Srbija ne može da se u svemu složi sa onima koji su priznali nezavisnost Kosova, već da mora da bude „poštovana, a ne ponižena“. On se složio sa ocenom da su ljudi važniji od teritorija, ali je napomenuo da to izgleda važi jedino za Srbe. „Drugima je važna samo teritorija, i Evropskoj uniji i Americi“, rekao je Vučić.

U tome zaista nema ništa čudno. Svaki ozbiljan narod je odgovoran pred potomstvom i ne dozvoljava u miru da preda najvažniji deo nacionalne teritorije. To mogu samo skorojevići, vazali, nedozreli i nemoćni narodi.

Prozapadne nevladine organizacije su prikazane kao „civilni sektor“ u Srbiji, što nije tačno i što se ciljno medijski zloupotrebljava. To je deo nevladinih organizacija koje su pod punom kontrolom država koje ih finansiraju. Na sajtu Nacionalnog konventa o EU neki od donatora su navedeni.[1]

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko „..700 organizacija civilnog društva“, usprotivili su se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosovu. „Rešenje se mora naći, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU, poručili su oni.„ To je u suštini rekla Amerika i vodeće članice NATO pakta. Navedeni broj organizacija nije tačan i naveden je više u funkciji inpresioniranja sagovornika vladinog sektora sa Nacionalnim konventom o EU.

Izneti su suštinski slični predlozi koji su vrednosno podudarni i zasnivaju se na istim postavkama i podržavaju interese Zapada kroz otcepljenje Kosova i Metohije. Na vrhu piramide tog prozapadnog nevladinog sektora, koji je organizovan u Nacionalni konvent o EU, jeste Beogradski fond za političku izuzetnost. Predsednica te NVO, Sonja Liht, izjavila da je osnovno i najvažnije da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i da taj dijalog treba nastaviti, kao uvod u dijalog dva društva. „U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak“, naglasila je Liht.

Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative. On je istakao da Zajednica srpskih opština (ZSO) mora da bude formirana tako da omogući opstanak Srba, da mora da ima izvršnu nadležnost, koja se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno. „Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM“, smatra Milenković. Kroz ovakve stavove „o normalizaciji odnosa sa Prištinom“, zamagljuje se namerno protivustavno delovanje, promena granica, narušavanje suvereniteta Srbije. Formalna briga za opstanak Srba na Kosmetu pretvorila bi se u njihov ubrzan tihi egzodus. Srbe na Kosovu i Metohiji drži još nada da su deo R. Srbije i da će tako ostati.

Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosovskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. „Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisani.„

Šta reći na ovake bestijalne laži koje sluša predsednik Srbije, koje su neutemeljene i koje se retko više čuju i u Prištini. Njima se zamagljuje čitav jedan vek progona i stradanja srpskog naroda, gde je ukupno prognano oko 350.000 ljudi od Drugog svetskog rata do danas sa prostora Kosova i Metohije. Sa svojim potomstvom, da nije bilo nasilja i pogroma, danas bi na Kosmetu bilo približno još 500.000 Srba. Ivan Đurić ni jednom rečju ne pominje niti vidi problem stradanja srpskog i nealbanskog naroda čitav prošli vek, a i duže. Ta pohlepa za novcem i medijska propaganda zapadnih laži nema granica.

I Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja. Po njenoj oceni nemoguća je podela Kosova, kao i povratak na staro, dok upravo EU nudi okvir za saradnju. Takođe, pitanje Kosova ne može se porediti sa Republikom Srpskom. „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN“, rekla je Kisić.

Jasno se vidi iz čije „kuhinje“ su ove reči koje obrazlažu potrebu duplih standarda i prava lažne države Kosovo i R. Srpske. Na sceni su monstruozne i neutemeljene laži.

Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad rekao je da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Politika vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila je uverenje civilnog društva u neophpodnost dijaloga, a civilno društvo je spremno da u procesu pomogne.

Kako je rekla Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike, oružani sukob i rešavanje kosovskog problema upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja.

Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi gospođa Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu Kosova i Metohije više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.[2]

I ovaj stav jasno želi da insinuira da tamo gde su Srbi u većini, gde nema punu vlast Priština, tamo je kriminal i bezakonje. Zaključak se sam nudi da treba jačati lažnu državu Kosovo i pomoći joj da zagospodari severnim delom Kosova i Metohije.

Radni tim Nacionalnog konventa o EU jasno je precizirao smisao i suštinu tzv. pregovora Beograda i Prištine, a to je: „Rešenje za mir u regionu i nesmetan put Srbije ka EU„. Nigde se ne pominje očuvanje suvereniteta i teritorijalne celokupnosti R. Srbije.

Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 predočila je Vučiću da očekuje takvo rešenje za Kosovo i Metohiju koje će očuvati mir i bezbednost u regionu i nesmetan put Srbije ka EU, a to znači u suštini priznanje lažne države Kosovo.

Kada je reč o miru u regionu i bezbednosti građana, Radna grupa naglašava da svako zaoštravanje odnosa dovodi do novih tenzija, koje ne idu u prilog rešavanju kosovskog pitanja, otežavaju život Srbima na Kosovu i dovode do novih podela u društvu.

Predlog rešenja, kako dodaje, treba tražiti u skladu sa međunarodnim kontekstom, na bazi realnih koristi i troškova za građane Srbije, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa EU, i u kompromisu sa institucijama na Kosovu.

Odustajanje od pregovora i primene već dogovorenih sporazuma predstavlja veliku „… opasnost po čitav proces normalizacije odnosa i dovodi do jačanja nepoverenja u iskrene namere dve vlade“ da obezbede normalan život i prosperitet građanima, navodi se u stavovima Radne grupe.

„Potrebno je nastaviti sa unutrašnjim dijalogom i nakon javnog predstavljanje Platforme o rešenju kosovskog pitanja, u formi koja omogućava otvoreni i konstruktivni dijalog između predstavnika vlasti, opozicije, organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, jer je to jedini način da se postigne društveni konsenzus, obezbedi primena i osigura održivost predloženog rešenja“, navodi Radna grupa.[3]

Bez imalo srama i društvene odgovornosti prozapadni analitičari, novinari i političari koriste termine koji daju legalitet i indirektno priznanje institucija lažne države Kosovo. To se vidi i po rečniku koji koristi Radna Grupa organizacija koje pripadaju tzv. Nacionalnom konventu o EU.

Kada se govori o stanju tzv, zamrzutog konflikta na Kosovu i Meohiji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe: „Iako je to većinski stav političke i nepolitičke javnosti Srbije, ja sam protiv takvog rešenja, ne zato što ne volim Srbiju ili ne razumem svetska kretanja u globalnoj politici, već što smo analizirali sa nekim nevladinim organizacijama i fondovima, preko vlade i Kancelarije za KiM, šta je to što možemo da dobijemo i gubimo“. Jasno je sa kim su analizirali, sa delom nevladinog sektora koji podržavaju države koje su okupirale Kosovo i Metohiju.

Iznad svog naroda i njegove volje ne sme niko da bude u vlasti Srbije!

Okupacija Kosova i Metohije se treba uvažavati kao realnost ali se ne sme priznati i prihvatiti kao trajno stanje.

Sve više članica EU staje uz Španiju, Rumuniju i Kipar, u sve glasnijoj borbi protiv nezavisnosti Kosova. Češka preispituje priznavanje lažne države Kosovo a to čini još oko dvadeset država u svetu. Većina od njih je priznala lažnu državu pod pritiskom SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske.

Ako je suštinsko pregovaranje oko Kosova i Metohije u funkciji legalizacije okupacije i priznavanja lažne države Kosovo, jedino moguć okvir pregovora o Kosovu i Metohiji, postavlja se pitanje: Zašto se oni uopšte vode i zbog čega Vlada Srbije i predsednik u njima učestvuju?

Naš potpis na međunarodno obavezujućem dogovoru potreban je SAD i NATO paktu da bi kosmetskim Albancima obezbedili nezavisnu državu u „međunarodno priznatim granicama“, koju ni jedna susedna država neće osporavati.

Tragično je što u toku tih pregovora niko ne govori o pravu i načinu povratka Srba na prostor Kosova i Metohije, nakon masovnog iseljavanja i progona. Oni kao da nisu ljudi i kao da nemaju nikakva prava.

Očekivati je da će se u budućnosti konfliktom Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji sve više baviti velike sile, jer to nije pitanje bilo koje teritorije, nego centralnog prostora za ceo Balkan. Ta je teritorija duhovno, istorijski, vlasnički i datim životima srpskih vojnika neotuđiva od suštine i bića srpskog naroda.

Kada se sve uzme u obzir, izgleda da je moguć samo jedan častan izlaz kada su već tolike greške do sada počinjene, a to je da se odbije bilo kakvo potpisivanje sporazuma kojim se menjaju međunarodno priznate granice Srbije. Ako nema dogovora o tim suštinskim pitanjima treba odustati od potpisivanja dvosmislenih floskula i formulacija u tzv. obavezujućem sporazumu, koje može svako da tumači na svoj način.

Srbija treba da čini sve da se pregovori vrate u UN u skladu sa rezolucijom 1244 SB UN.

________________________________________

[1] http://eukonvent.org/

[2]https://www.glasamerike.net/a/nezavisnost-bez-priznanja-umesto-zamrznutog-konflikta/4325430.html

[3]http://www.pravda.rs/2018/03/31/vucic-zamrznut-konflikt-vodi-srbiju-u-sve-tezu-poziciju/

Izvor: Analitički forum