Zločin nad sopstvenim narodom

Sve činjenice su jasno ukazivale na to da sadašnja vlast namerava da završi američki projekat NATO države pod upravom narko-terorističkih struktura. Da postoji mogućnost drugačijeg rešenja tvrdi i Rusija, koja je više puta iznosila primedbe da ne mogu da utiču na odluke Srbije, ali da želi da učestvuju u dijalogu kao garant odbrane srpskih interesa tj. međunarodnog prava. Vlast u Srbiji uporno pokušava da iskoristi Rusiju za obmanjivanje sopstvenog naroda.

Konstrukcija

Sada je jasno da preuranjena briselska čestitka Tomislavu Nikoliću nije bila puka slučajnost. Mnoge stvari su ukazivale na to da izbori nisu doneli promene, iako su građani glasali za njih. Umesto novog političkog pravca, dobili smo još jednu dobro osmišljenu prevaru, prividno patriotsku a suštinski relicitacijsku, zahvaljujući kojoj je nastavljena poražavajuća politika Srbije. SAD su pronašle način da korak po korak implementiraju Ahtisarijev plan za “nezavisnost” Kosova, pored toga što je on odbijen u SB UN zahvaljujući podršci Rusije. Iako premijer Srbije (kao i hor sekularnih sveštenika) tvrdi da je Kosovo davno izgubljeno, postavlja se pitanje o čemu on “pregovara” u tom slučaju a da to nije potraživanje.

Svakako da su SAD i EU rešene da Kosovo učine “nezavisnim” i da su do sada uradile sve što je u njihovoj moći da ostvare taj cilj (a mnogo toga je u njihovoj moći). Međutim, bez pristanka Srbije one ne mogu da kapitalizuju uloženo vreme, novac i silu. I pored svega što je učinjeno većina zemalja sveta među kojima su i vodeće svetske sile BRIKS ne priznaju “nezavisnost” Kosova. Njihov stav je na poziciji odbrane međunarodnog prava uvažavanjem Rezolucije 1244 SB UN u kojoj se garantuje teritorijalni integritet Srbije, uključujući i njenu Autonomnu Pokrajinu KiM. Moćne sile su se izjasnile da nemaju nameru da priznaju secesiju Kosova sem ukoliko to ne učini Srbija, jer bi time svaka okupacija bila kredibilnija od prava. Dakle, ključ za rešavanje kosovskog pitanja je isključivo u rukama Srbije. Jedino Srbija može da “legalizuje”  protivpravni akt separatista.

Oni koji su rešili unapred  da je gubitak Kosova najbolji dogovor, pričaju o tome da ništa ne može da se promeni i da je međunarodna zajednica na strani Albanaca, kako bi napravili sebi alibi. Njihov pojam međunarodne zajednice svodi se striktno na Zapad, ignorisanjem činjenice da je hegemoniji SAD došao kraj. Takođe, nasilno implementiranje Ahtisarijevog plana ne bi bilo moguće bez pristanka Srbije. Zahvaljujući Borisu Tadiću 2010. godine je pod pritiskom usvojena Rezolucija o Kosovu u GS UN kojom se Srbija saglasila da učestvuje i izgradnji “nezavisnog” Kosova uz posredničku ulogu EU koja je jedan od autora te “nezavisnosti”.

Nakon toga sledilo je dalje samourušavanje Srbije kroz niz nepovoljnih dogovora po tačkama Ahtisarijevog plana i postepenog samoodricanja. Nikolić je u predizbornoj kampanji obećao da će preispitati dogovore između Beograda i Prištine (Stefanović-Tahiri) i da će poništiti sve one koji su štetni po Srbiju. Većina naroda ne podržava politiku suprotnu državnim i nacionalnim interesima, i iz tog razloga su Nikolić Vučić i Dačić držali patriotske govore pre izbora.

Da je Nikolić u predizbornoj kampanji ponudio ubrzanu Tadićevu politiku tj. predaju KiM zbog svetle budućnosti Srbije u EU, sigurno je da ne bi figurirao na mestu predsednika države. Nikolićeva obećanja kao i stiropor “revolucija” uz štrajk glađu imali su za cilj samo dolazak na vlast. SNS je oštro kritikovala politiku Borisa Tadića kao izdajničku, nakon ostvarivanja cilja, tj. dolaska na vlast, nastavili su kontinuirano urušavanje pregovaračke pozicije Srbije uz prihvatanje svih ranijih dogovora kao obavezujućih. Ukrali su Tadićevu politiku (za šta ih je optužio i sam Tadić) koju su okarakterisali kao izdajničku, nazivajući je sada najboljim mogućim rešenjem u trenutnim uslovima.

Naprednjaci su postali daleko pragmatičniji i od demokrata, pa je “dijalog” podignut na viši nivo, dok su mediji počeli da izveštavaju o dogovoru dva “premijera”. Tomislav Nikolić je prethodno kritikovao Tadićevo rukovanje sa Tačijem, ali ga to nije sprečilo da se i sam rukuje sa njim uz obrazloženje da na taj način podržava pregovore između Beograda i Prištine. Sve činjenice su jasno ukazivale na to da sadašnja vlast namerava da završi američki projekat NATO-države pod upravom narko-terorističkih struktura (1).                                  

Da postoji mogućnost drugačijeg rešenja tvrdi i Rusija, koja je više puta iznosila primedbe da ne mogu da utiču na odluke Srbije, ali da želi da učestvuju u dijalogu kao garant odbrane srpskih interesa tj. međunarodnog prava (9). Vlast u Srbiji uporno pokušava da iskoristi Rusiju za obmanjivanje sopstvenog naroda. Umesto prihvatanja podrške za rešavanje pitanja KiM, Nikolić je otišao u Moskvu da izjavi ljubav Rusiji što je krajnje neprimereno za državničku poziciju. Srbija je morala da prihvati pomoć Rusije u borbi za neosporno pravo da sačuva svoj integritet, umesto patetike koju je ponudila. Saradnja dve države je dokaz međusobnog prijateljstva (od koje vlast u Srbiji beži) dok izjava ljubavi (8) služi za  skupljanje jeftinih političkih poena na štetu ugleda zemlje (ako je od njega još nešto ostalo). Uz podršku velikih sila Srbija je mogla da vrati pregovore o KiM u UN bez posredništva EU koja otvoreno podržava Albance. Ruski zvaničnici su predložili Srbiji da preduzme takve korake. O tome je govorio i Tomislav Nikolić,  ali je sve ostalo na praznim rečima, kao i sva predizborna obećanja. Kako se uopšte može verovati rečima predsednika i premijera koji ne poštuje zakletvu da će zastupati interese naroda, i za koje je Ustav mrtvo slovo na papiru. Prilikom poslednjeg susreta sa Vladimirom Putinom, Dačić je ruskom predsedniku objasnio da bi sada bilo nekorektno (prema “prijateljima” iz EU ) da insistiramo na vraćanju rešavanja kosovskog pitanja u UN, bez obzira što je to prioritetni državni interes Srbije (12).

Ne postoji ni jedna država koja vodi više računa o korektnosti prema drugima (i to onima koji rade na komadanju naše zemlje) nego o sebi. Ako izuzmemo DSS kao jedinu parlamentarnu stranku koja zastupa interese Srbije, čitava politička scena je do te mere servilna Zapadu da se međusobno takmiče ko će biti bolji u toj disciplini. Takva postavka nije slučajna, već predstavlja rezultat projektovane političke scene Srbije od strane Zapada.

Inspiracija

Vlast je dugo pripremala javnost na protivdržavni udar, što dokazuje da je takav scenario već ranije prihvatila (isto kao i prethodna što je obelodanjeno u Vikiliksu). O tome svedoče izjave zvaničnika u prethodnom periodu: “Moramo da prihvatimo realnost”, “Srbiju čekaju bolni ustupci”, “Naći ćemo trajno rešenje za Kosovo” i slično. S druge strane su govorili o neophodnosti ulaska u EU na takav način da su prevazišli demokrate u svojoj evrofanatičnosti: “Bez EU ne bismo preživeli (10)”, “Ne možemo opstati kao izolovana država” , “Neophodne su nam investicije sa Zapada” i slične floskule.

Posle probe javnosti (odbijanjem dogovora nakon devete runde pregovora) došao je momenat da vlast ispuni preuzete obaveze. Konačno je 19. aprila Ivica Dačić parafirao sporazum sa samoproklamovanim premijerom kršeći Ustav i zakone Srbije, koje je prethodno proglasio nerealnim. Nakon toga je usledila pripremljena podrška Vlade kao i skupštinske većine. U postojećom okolnostima, kada većina političkih figura sprovodi interese Zapada a ne interese srpskog naroda, usvajanje akata koji su u suprotnosti sa nacionalnim interesima je pojednostavljeno. Sve poluge vlasti su pod kontrolom Zapada, pa tako ne postoji čak ni javna rasprava o ozbiljnim pitanjima države.

Iako je većina građana Srbije protiv ulaska zemlje u EU, što potvrđuju sva istraživanja i ankete, otuđena vlast po svaku cenu uz pretnju silom nastavlja da sprovodi ono za šta nema podršku. Kriza EU se sve ozbiljnije širi i produbljuje. Radikalni evrofanatici (posebno Vučić) (3) se ne obaziru na prognoze, već nas vode u evropsko blagostanje i prosperitet. Sigurno je da oni znaju šta se dešava u Španiji, Irskoj, Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Sloveniji, na Kipru, kao i kolika je prezaduženost i nezaposlenost u EU. Još grotesknija je podrška zemalja EU koje znaju da Srbija nikada neće postati članica, ili recimo podrška Velike Britanije koja želi da izađe iz EU (što je ne sprečava da podržava Srbiju). Njihova pozicija je jasna. Oni će podržavati Srbiju u svemu što je za nju štetno i ucenjivati dokle god je to moguće, kao što su to činili kroz istoriju.

Veći problem predstavlja neznanica dokle će Srbija pristajati na ucene. Dobrovoljnim otuđivanjem dela svoje teritorije Srbija ne rešava agoniju u kojoj se nalazi (kako to predstavlja vlast), već sama pokreće sledeći pripremljeni projekat o nazavisnosti. Ako tome dodamo i poricanje Ustava (dakle i države) možemo da zaključimo da Nikolić, Vučić i Dačić inspirišu i ohrabruju separatiste. Još jedna od neistina koju besramno iznose je da su “pregovorima” sa teroristima pristupili zbog srpskog naroda na KiM. Kao veliki državnici oni su doneli sudbonosnu odluku da ukinu državu Srbiju, a srpski narod predaju u ruke trgovcima ljudskih organa uz garancije NATO-a.

Sva dešavanja na KiM od 1999. godine odvijala su se uz garancije NATO-a. Od insceniranog Račka koji im je poslužio kao povod za bombardovanje do okupacije i proterivanja sa vekovnih ognjišta,  jedina garancija su progoni, zločini i ubistva Srba.  Razlog zbog koga Nikolić, Vučić i Dačić vrše zločin nad sopstvenim narodom nije njegova zaštita, već vlast.  Verovatno je da osim ličnih interesa postoje i drugi faktori koji ih motivišu da izvrše zločin. U nekom narednom Vikiliksovom izdanju imaćemo prilike da pročitamo sve razloge i motive. Kako su Zapadne sile dobro birale svoje predstavnike, po njihovim sklonostima odnosno slabostima, uvek imaju argumente za ucenu od imovinskog stanja do raznih drugih afera u koje su uključeni predstavnici vlasti.
Relativizacija

Ukidanje države Srbije na KiM vlast u Beogradu je proglasila za svoju veliku pobedu, najbolji dogovor u interesu Srba. Hašim Tači je postignuti sporazum predstavio kao konačno pobedu nezavisnog Kosova, SAD I EU su pozdravile saradnju dve države dok je ruska državna agencija objavila da je Srbija priznala Kosovo. SPC je osudila izdaju državnih i nacionalnih interesa, kao i Srbi sa KiM za koje je dogovor nevažeći i neprihvatljiv (14). Iako svi sem vlasti u Beogradu (koja to neće da prizna) briselski dogovor vide kao odustajanje Srbije od svojih prava i svoje teritorije (6)(7), Nikolić, Vučić i Dačić žele silom da ga sprovedu. Potpunom zamenom teza vlast manipuliše istinom, koristeći se svim mogućim sredstvima (5).

U tom cilju Vučićevi portparoli pišu pretnje da će svako ko ne želi da pristane na ukidanje Srbije biti suočen sa bezbednosnim službama. U svom pamfletu Pamet u glavu (ili metak u čelo?) jedan od njih otvoreno preti “maloj skupini prljavih srpskih kapitalista” koji žele da iskomplikuju situaciju u zemlji dok sporazum o normalizaciji odnosa vide kao priliku za to. Menjajući svoj lični opis za relativizaciju naroda, ovakvi korisni idioti predstavljaju tek naznaku licemerja i bahatosti vlasti. Dok Ustavni sud “mudro” ćuti i odbija da bavi onim zbog čega postoji (13), Vučić saopštava: “Vlada može pasti, ali ne i Briselski sporazum” (2). Za predstavnike vlasti u Srbiji je sporazum sa Tačijem važniji od ustavnog poredka zemlje, pa u skladu sa tim najveću opasnost vide, ne u teroristima i separatistima, već u narodu koji odbija kapitulaciju. Svi koji su se usprotivili ukidanju Srbije postali su državni neprijatelji. Takva postavka jeste u skladu sa realnošću. U normalnim državama koje nemaju instaliranu i uzurpiranu vlast, neprijatelj je svako ko radi protiv države, u slučaju kada vlast izdaje državne i nacionalne interese ona vidi neprijateljem svakoga ko se bori za opstanak države. Zbog toga je Nikoliću, Vučiću i Dačiću, Tači bolji sagovornik od Srba sa KiM, SPC, srpske dijaspore, koje žele da ućutkaju(4).

Sporazum iz Brisela se neće primeniti jer je protivustavan i zato što posle toliko godina agresije nad Srbima, ima još uvek onih koji se ne boje pretnji ni mnogo većih silnika nego što su to beogradske marionete. Vlada može da padne ili da opstane, ali sporazum neće biti sproveden. Srpski narod je umeo da preuzme odgovornost u mnogim teškim trenucima koje su ga kroz istoriju snašle. Ti trenuci su nekada trajali vekovima. Često je narod bio daleko ozbiljniji i odgovorniji od onih koji su vladali. Tako je i sada.

Srbi na KiM su zahvaljujući svojoj snazi opstali u nemogućim okolnostima. Sigurno je da beogradski salonski političari sa kupljenim diplomama i našminkanim biografijama, kojima je politika prvo i jedino zaposlenje (dobijeno preko partijske knjižice), ne mogu da razumeju šta znači stradanje. Uvek su išli linijom manjeg otpora. Ratovali su i iz fotelja i kafana, borili se za granicu Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica sve dok nisu shvatili da je mnogo lakše zaraditi na evropskim integracijama, i umesto besmislenog mita o Kosovu stvorili mit o beogradskom krugu dvojke.

Bivše patriote ćute zbog vlasti, radnog mesta ili opčinjenosti likom i delom beogradskih velikaša. Ne shvataju da će Kosovo vrlo brzo doći u Beograd, da će Vojvodinu rado predati za još jedno obećanje o datumu ili Rašku zbog strateškog partnerstva sa Turcima. Obrazac se neće promeniti na KiM, posle toga on je pripremljen za Republiku Srpsku, Vojvodinu, Rašku, “Preševsku dolinu”, sve dok Srbija ne bude dovoljno mala. O sudbini Srbije odlučujemo sami, kao i Srbi sa KiM koji su shvatili da nema ko drugi. Ukoliko pristanemo da našu sudbunu rešavaju najgori među nama, opet će to biti naša odluka. Jasno je da ništa ne može da se promeni preko noći, kao što je očigledno da vreme imperijalističkog Zapada i uticaja SAD na Balkan prolazi. Oni i sada imaju sve manje razumevanja za svoje poslušnike koje nemilosrdno eksploatišu.

Ponižavanju Srbije mora da se stane na put. Niko nema pravo da prinosi narod kao žrtvu zbog opstanka na vlasti, i da poklanja srpsku teritoriju zbog koje su ginule generacije Srba. Nikolić, Vučić i Dačić će ostati zapamćeni kao najsramnija stranica srpske istorije. Srbima je neophodna odlučnost i strpljenje, ali i svest o zajedničkom interesu koji se zove opstanak Srbije. On mora biti iznad svih stranačkih interesa za svakog pojedinca.  Za početak treba svi da stanemo uz hrabre Srbe sa KiM i da podržimo njihovu borbu. Oni organizuju protest u Beogradu, 10. maja u 12:44 na Trgu Republike, pod sloganom: “Ostajemo u Srbiji”. Ako i sada ostanemo ravnodušni, već sutra možemo i mi biti u istoj poziciji.

Napomene:

(1) http://www.standard.rs/dragana-trifkovic-vreme-konsternacije.html
(2) http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-vlada-moze-pasti-ali-ne-i-briselski-sporazum_387911.html
(3) http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vucic:-eu-da-nagradi-srbiju-gradjani-su-to-zasluzili_388200.html
(4) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/308365/Dijaspora-da-nam-ne-drzi-lekcije
(5) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/308364/Kukavicki-je-sporazum-nazvati-izdajom
(6) http://www.nspm.rs/politicki-zivot/cega-nema-u-sporazumu-iz-brisela.html
(7) http://www.fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/sporazum-iz-brisela-krsi-ustav-i-rezoluciju-1244-i-priznaje-republiku-kosovo
(8) http://www.24sata.info/vijesti/regija/111922-Nikolic-Rusiju-volim-jedino-sto-volim-vise-Rusije-Srbija.html
(9) http://serbian.ruvr.ru/2013_03_29/Da-li-Srbija-stvarno-nema-na-koga-da-se-osloni-ili-samo-to-ne-zheli/
(10) http://www.alo.rs/vesti/politika/vucic-bez-eu-ne-bismo-preziveli/5501
(11) http://www.slobodanjovanovic.org/2012/02/09/dragana-trifkovic-srbijom-vladaju-strani-ambasadori/
(12) http://www.nadlanu.com/pocetna/info/politika/Dacic-S-Putinom-sam-sagledao-realno-situaciju-u-vezi-Kosova.a-176168.291.html
(13) http://srb.fondsk.ru/news/2013/03/29/iaksic-ustavni-sud-ignorise-srbe-sa-kosova.html
(14) http://srbin.info/2013/04/srbi-sa-kim-briselski-sporazum-je-neprihvatljiv-u-njemu-

Izvor: Fond Slobodan Jovanović