Asad intervju – Sirija neće biti zapadna marioneta

Gospodine predsedniče, najvažnije pitanje je kakva je trenutna situacija u Siriji? Koji su delovi zemlje i dalje pod kontrolom pobunjenika?

— Iz naše perspektive ne može se govoriti o područjima koja su pod kontrolom terorista ili vlasti. Ovde nije riječ o klasičnoj okupaciji, pa da bi mogli stvari posmatrati u tom kontekstu. Mi se borimo protiv terorista koji su se infiltrirali u pojedine regije, gradove ili periferije gradskih područja. Oni za sobom ostavljaju pustoš, uništavaju infrastrukturu i ubijaju nevine civile samo zato što osuđuju njihov način života. Vojska u tim područjima, zajedno sa snagama bezbednosti i agencijama za provođenje zakona, deluje na iskorenjivanju teroriste. Dakle, suština našeg delovanja je borba protiv terorizma. Mi se već duže vreme suočavamo sa problemom dolaska velikog broja terorista iz drugih zemalja. Sada se već procenjuje da ih je na desetine hiljada. Dok god budu primali finansijsku i vojnu pomoć, oni će napadati, a mi ćemo se suprotstavljati. Mogu da potvrdim da nije bilo nijednog slučaja da je sirijska vojska planirala da osvoji određenu lokaciju, a da nije uspela da pobedi teroriste. Većina onih protiv kojih se borimo, osim malog broja odmetnika, su takfiristi, koji slede nauk Al Kaide, tako da se ne može govoriti o tome ko kontroliše više teritorije. Gdje god teroristi odluče da udare, mi ćemo im uzvratiti.

Zapadni mainstream mediji tvrde da teroristi kontrolišu 40 do 70 odsto sirijske teritorije. Šta je od toga istina?

— Ne postoji vojska na svetu koja može sa svim naoružanjem biti prisutna u svakom uglu zemlje. Teroristi to znaju da iskoriste i ulaze u područja gde vojska nije prisutna. Oni se premeštaju iz jednog područja na drugo. Međutim, mi ćemo ih iskoreniti iz tih područja sa velikim uspehom. Dakle, ponavljam, problem nije veličina teritorije, nego veliki dotok terorista koji dolaze iz inostranstva. Značajniji kriterijum za procenu uspeha bi bio: da li je sirijska vojska bila u mogućnosti da uđe u svako područje u koje su se infiltitrali teroristi i da ih pobedi?. Odgovor je potvrdan: vojska je uvek uspevala u tome i to će i dalje činiti. Međutim, za to treba vremena i ovakvi ratovi se ne završavaju brzo. Oni se odugovlače i kao takvi sa sobom nose visoku cenu. Čak i kad iskorenimo sve teroriste, znamo da ćemo platiti visoku cenu za to.

Šta kažete o islamističkim ekstremistima – takfiristima – koji su ušli u Siriju? Jesu li oni fragmentirane grupe koji se bore sporadično ili pripadaju jedinstvenoj grupi koja želi da uništi bezbednost i stabilnost u Siriji i na celom Bliskom Istoku?

— Imaju obe osobine. Oni su slični u tome da svi dele istu ekstremističku takfirističku doktrinu određenih pojedinaca poput Ajmana Al Zavahirija, a sve grupe imaju sličnu ili identičnu finansijsku i vojnu podršku. Na terenu su podeljeni i svaka grupa ima svog komandanta i provodi različite programe. Naravno, to je dobro poznato zemljama poput Saudijske Arabije, koja održava veze sa njima i može da ih oblikuje i njima manipuliše da ono što čine odgovara njihovim interesima.

Te ih zemlje mobilišu direktno ili posredno kako bi služili njihovim ekstremističkim ciljevima. Ako se tamo izjavi da muslimani moraju da nastave džihad u Siriji, hiljade boraca će se odazvati. A finansijski? Oni koji finansiraju i naoružavaju takve grupe mogu im narediti da vrše terorističke napade i šire haos. Uticaj nad njima još je jači kad ih zemlja poput Saudijske Arabije usmerava kroz vehabitsku ideologiju i pritom ih finansijski pomaže.

Sirijska vlada tvrdi da postoji snažna veza između Izraela i terorista. Kako to objašnjavate? Obično se smatra da islamski ekstremisti mrze Izrael i postaju histerični na sam pomen Izraela.

— Kad smo kod toga, zašto je onda, kad smo napali teroriste na granici, Izrael udario po našim snagama da bi ublažio pritisak na njih? Zašto ih je, kad smo ih blokirali na tom području, Izrael propustio kroz barikade, tako da se mogu oporaviti i ponovno napasti na drugom pravcu? Zašto je Izrael izvršio više direktnih napada na sirijsku vojsku u poslednjih nekoliko meseci? Dakle, jasno je da je reč o netačnoj percepciji. Izrael je javno priznao saradnju sa teroristima kad su rekli da ih leče u izraelskim bolnicama.

Kad bi te terorističke grupe zaista bile neprijateljski raspoložene prema Izraelu i histerične čak i na pomen reči, kao što ste rekli, zašto što su se onda, umesto da pokrenu zajednički napad protiv Izraela, borili protiv Sovjetskog Saveza, Sirije i Egipta? Ko je izvorno stvorio ove terorističke grupe? Te su grupe u ranim ’80-tim stvorile SAD i Zapad saudijskim novcem za borbu protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu. Dakle, logično gledano, kako bi takve grupe, koje su proizvele SAD i Zapad, ikad napale Izrael?

Ovaj intervju će biti preveden na nekoliko svetskih jezika i čitaće ga svi svetski lideri, a neki od njih trenutno možda raditi protiv vas. Šta biste želeli reći o njima?

— Danas postoje mnogi zapadni političari, ali vrlo je malo državnika. Neki od tih političara ne čitaju istoriju i ne uče iz nje, dok se ostali ne sećaju ni nedavnih događaja. Zar ti političari nisu izvukli nikakve pouke iz proteklih 50 godina? Oni nisu shvatili da su od Vijetnamskog rata svi ratovi koji su vodili njihovi prethodnici izgubljeni? Nisu naučili da nisu dobili ništa od tih ratova, osim što su uništili zemlje u kojima su se borili, a to je imalo destabilizujući učinak na Bliskom Istoku i u drugim delovima sveta? Kako oni ne razumeju da sve ove ratove nisu pokrenuli ljudi u regiji, koje cenim i koji veruju u svoju politiku?

Sa druge strane, ti političari bi trebalo da znaju da terorizam nije dobitna karta koju igrate kad vam odgovara, a držite je u džepu kad vam ne treba. Terorizam je poput škorpiona. On vas može neočekivano ubosti u bilo kom trenutku. Dakle, ne može se podržavati terorizam u Siriji, a protiv njega se bombama boriti u Maliju ili podržavati terorizam u Čečeniji, a boriti se protiv njega u Avganistanu.

Da objasnim: mislim na Zapad, a ne na ostale svetske lidere. Ukoliko zapadni lideri žele da ostvare svoje interese, oni moraju da slušaju svoje savetnike i narode na ovim prostorima, a ne da traže da instaliramo marionetske vlade u nadi kako će u tom slučaju biti u mogućnosti da ostvare svoje ciljeve. Politika Zapada bi trebalo da je mnogo realnija ovde u regiji.

Naša poruka svetu je jasna: Sirija nikad neće postati zapadna marioneta. Mi smo nezavisna država i borićemo se protiv terorizma. Gradićemo naše odnose sa drugim zemljama na dobrobit sirijskog naroda.

U sredu su pobunjenici optužili sirijsku vladu da koristi hemijsko oružje i neki su lideri na zapadu poverovali u te optužbe. Šta vi kažete ne to? Hoćete li inspektorima UN dozvoliti pristup mestu kako bi istražili incident?

— Izjave američke administracije, Zapada i ostalih zemalja su uvreda i reč je o nepoštovanju sopstvenog javnog mnenja. Ne postoji niko na svetu, a kamoli velesila, koji prvo nekog optuži i zatim prikuplja dokaze da dokaže svoju tvrdnju. Američka administracija nas je optužila u sredu, a dva dana kasnije su saopštili da će početi da prikupljaju dokaze, što je dokaz da će ih prikupiti negde na drugom mestu.

Oni tvrde da je sporno područje pod kontrolom pobunjenika i da je sirijska vojska koristila hemijsko oružje. Istina je da se to područje graniči sa linijama koje drži sirijska vojska. Pa kako je moguće da bilo koja zemlja koristi hemijsko oružje ili bilo koje drugo oružje za masovno uništenje na području gde se nalaze njene sopstvene snage. To je apsurdno. Te optužbe su potpuno ispolitizovane i dolaze upravo u trenutku kad sirijska vojska napreduje u borbi protiv terorista.

Što se tiče komisije UN, bili smo prvi koji su zatražili istragu UN kad su teroristi raketama sa otrovnim gasom gađali predgrađe Alepa. Nekoliko meseci pre napada američki i zapadni mediji su pripremali javno mnenje da će sirijska vlada upotrebiti hemijsko oružje. Ovim su samo potvrdili naše sumnje da su znali za namere terorista da koriste hemijsko oružje da bi potom okrivili sirijsku vladu. Pošto smo se čuli sa Moskvom, odlučili smo da zatražimo poverenstvo koje će istražiti incident. Tražili smo da se istraga provede na temelju činjenica na terenu, a ne na temelju glasina ili napisa u medijima. SAD, Francuska i Velika Britanija su pokušali da iskoriste taj slučaj i istražie glasine umesto onog što se stvarno dogodilo.

Proteklih nedelja smo radili sa komisijom i postavili smernice za saradnju. Prva od njih je da je naš nacionalni suverenitet crvena linija i komisija UN će tokom istrage sarađivati s nama. Drugo, nije reč samo o tome kako će istraga biti provedena nego i kako će se tumačiti rezultati. Svi smo svesni da, umesto da se tumače na objektivan način, ovi rezultati se lako mogu tumačiti u skladu sa zahtevima i potrebama pojedinih zemalja. Dakako, očekujemo da će Rusija blokirati bilo koje tumačenje čiji bi cilj bio u službi američke i zapadne politike. Najvažnije je da treba razlikovati optužbe Zapada, koje se temelje na rekla-kazala, i naš zahtev za istragom na temelju konkretnih dokaza i činjenica.

Čuli ste nedavne izjave američke administracije i drugih zapadnih vlada, koje tvrde da SAD ne isključuju vojnu intervenciju u Siriji. Dakle, moguće je da će se SAD ponašati na isti način kao što su učinili u Iraku. Rečju, tražiće izgovor za vojnu intervenciju?

— Ovo nije prvi put da se govori o mogućnosti vojne intervencije. Od samog početka SAD, zajedno sa Francuskom i Britanijom, pokušavaju da pokrenu vojnu kampanju protiv Sirije. Nažalost za njih, dogodilo se da je u Savetu bezbednosti došlo do promene ravnoteže i, uprkos brojnim pokušajima cenjkanja sa Rusijom i Kinom, nisu uspeli. Negativni rezultati takve politike u Libiji i Egiptu nisu im išli u prilog. Sad je već nemoguće uveriti i svoje birače, ali i svet da se radi o „uspešnoj politici“.

Situacija u Libiji se takođe razlikuje od one u Egiptu, Tunisu i Libiji. Svaka zemlja ima jedinstvenu situaciju. Primeniti isti scenario za sve više nije verovatna opcija. Nema sumnje da oni mogu voditi ratove, ali ne mogu predvideti gde će se širiti i kako će se završiti. To ih je dovelo do zaključka da su svi njihovi scenariji upali u spiralu, koja je sada izvan njihove kontrole.

Sada je svima kristalno jasno da ono što se događa u Siriji nije nikakva „narodna revolucija“, kojom se žele postići političke reforme, nego da je reč o terorizmu, kome je cilj da uništi sirijsku državu. Šta će reći svojim ljudima kad ih povedu u vojnu intervenciju: intervenisali smo u Siriji da bismo podržali terorizam?!

Šta će biti ako se Amerika odluči na vojnu intervenciju i da zarati sa Sirijom?

— Suočiće se sa onim što im se dogodilo u svim ratovima još od onog u Vijetnamu – sa neuspehom. Amerika je vodila mnoge ratove, ali niujednom od njih nije bila u mogućnosti da ostvari svoje političke ciljeve. Neće moći da uveri američki narod u prednosti ovog rata niti će biti u stanju da ljude u ovoj regiji uveri u prednosti njihove politike i planova. Globalne sile mogu da vode ratove, ali mogu li u njima da pobede?

Kakav je vaš odnos sa predsednikom Vladimirom Putinom? Da li razgovarate telefonom? Ako je tako, o čemu ste razgovarali?

— Imam izuzetno dobar odnos sa predsednikom Putinom, koji traje već dugi niz godina, čak i pre krize. S vremena na vreme kontaktiramo, ali je složenost događaja u Siriji takva da se o njima ne može raspravljati telefonom. Naš odnos olakšavaju ruski i sirijski funkcioneri koji se međusobno viđaju, i te se posete odvijaju daleko od medija.

Planirate li da posetite Rusiju ili da pozovete predsednika Putina u posetu Siriji?

— Naravno da je to moguće, ali trenutno su nam prioriteti ublažavanje nasilja u Siriji i da sprečimo nepotrebne žrtve kojih ima svakog dana. Kad se poboljšaju okolnosti, možemo se videti. Za sada naši funkcioneri održavaju taj odnos više nego dobro.

Rusija se protivi američkoj i politici EU, posebno prema Siriji. Šta bi se dogodilo kad bi Rusija sad napravila kompromis? Da li je takav scenario moguć?

— Rusko-američke odnose ne treba posmatrati isključivo kroz kontekst sirijske krize. Oni bi trebalo da se posmatraju na širi i sveobuhvatniji način. U SAD celo vreme misle da je Rusija posle raspada Sovjetskog Saveza uništena. Pošto je predsednik Putin preuzeo dužnost u kasnim 90-tim godinama, Rusija je počela da se postepeno oporavlja i povratila je svoju međunarodnu poziciju. Hladni rat je počeo opet, ali na drugačiji i suptilniji način.

Amerika je pokušavala na mnogo načina da spreči širenje ruskih interesa u svetu. Pokušali su da utiču na mentalitet Rusa i da ih približe Zapadu, posebno u pogledu kulture i njihovih težnji i želja. Na tome se vredno radilo, a sve da bi se oslabili uticaj i uloga Rusije na mnogim frontovima, od kojih je jedan Sirija.

Vi se možda pitate, kao i mnogi Rusi, zašto Rusija i dalje stoji na sirijskoj strani? Taj razlog je posebno važan i potrebno ga je objasniti javnosti: Rusija ne brani predsjednika Bašara al Asada i sirijsku vladu, budući da sirijski narod treba da odluči ko će biti njegov predsednik i koji je najprikladniji politički sistem za našu zemlju, i to nije problem. Rusija ovde brani temeljna načela, koja traju više od stotinu godina, od kojih je prvo nezavisnost i politika nemešanja u unutrašnje poslove suverenih zemalja. Rusija je i sama pretrpela štetu i dalje je trpi zbog politike tuđeg uplitanja.

Osim toga, Rusija brani svoje legitimne interese u regiji. Površni analitičari tvrde da je sve vezano za luku Tartus, međutim, ruski su interesi daleko veći i značajniji. Politički gledano, kad je terorizam napao Siriju, napao je ključnu zemlju u regiji, koja ima direktan uticaj na stabilnost Bliskog Istoka, a što je posredno uticalo i na Rusiju. Za razliku od mnogih zapadnih vlada, rusko vođstvo u potpunosti razume ovu stvarnost. Iz društvene i kulturološke perspektive ne smemo da zaboravimo desetine hiljada rusko-sirijskih porodica, koje stvaraju društvene, kulturne i humanitarne mostove između naše dve zemlje.

Da Rusija pristane na kompromis, kao što ste rekli, moglo se dogoditi pre godinu ili dve, kad je situacija čak i za neke od ruskih funkcionera bila nejasna. Danas, kad je slika kristalno jasna, Rusija, koja nije pristala na kompromis tada, neće to učiniti ni sada.

Postoje li bilo kakvi pregovori sa Rusijom za snabdevanje Sirije gorivom ili vojnom opremom? Obzirom na odbrambene sisteme S-300 i taj ugovor, šta ste od svega toga dobili?

— Nijedna zemlja neće objaviti podatke o naoružanju koje poseduje ili o ugovorima koje potpiše u tom pogledu. To su tajni podaci o oružanim snagama. Dovoljno je reći da su svi ugovori potpisani sa Rusijom ispoštovani. Ni kriza ni pritisak iz SAD, Evrope i zemalja iz zaliva nisu uticali na njihovo provođenje. Rusija i dalje opskrbljuje Siriju onim što ona zahteva da bi odbranila sebe i svoj narod.

Kakav oblik pomoći Sirija danas traži od Rusije? Da li je to finansijska ili možda pomoć u vojnoj opremi? Hoće li, na primer, Sirija zatražiti kredit od Rusije?

— U nedostatku bezbednosti na terenu, nemoguće je imati funkcionalnu i stabilnu ekonomiju. Dakle, prvo, Rusija pruža podršku Siriji kroz dogovorene vojne ugovore i Sirijci će se tako lakše obraniti i povratiti zemlji bezbednost, a to će zauzvrat olakšati privredni oporavak. Drugo, ruska politička podrška našoj suverenosti i pravu na samostalnost takođe je odigrala značajnu ulogu. Mnoge druge zemlje su se politički okrenule protiv nas i prekinule ekonomske odnose tako što su zatvorile svoja tržišta. Rusija je učinila sasvim suprotno, i dalje održava dobre trgovinske odnose s nama, što je uveliko pomoglo našoj privredi. Zato odgovor na vaše pitanje leži u stavu ruskog vođstva. Njihova predanost da poštuju prethodno ugovore i da ne popuste pod američkim pritiskom znatno su pomogli našu ekonomiju, i to uprkos negativnim učincima sankcija, koje su druge zemlje nametnule sirijskom narodu.

U čisto ekonomskoj perspektivi postoji nekoliko sporazuma između Sirije i Rusije o kupovini robe i materijala, a kredit od Rusije treba posmatrati kao korist za obe strane: za Rusiju je to prilika da nacionalne industrije i kompanije izađu na nova tržišta, a Siriji pruža potrebna sredstva za obnovu naše infrastrukture i podsticaj ekonomiji. Ponavljam da su ruski politički stav i podrška odigrali odlučujuću ulogu u obnovi bezbednosti i zadovoljenju osnovnih potreba sirijskog naroda.

Da li se ti ugovori odnose na gorivo ili osnovne prehrambene proizvode?

— Sirijski građani trpe zbog nedostatka osnovnih potrepština – hrane, lekova i goriva. Vlada preko trgovinskih sporazuma sa Rusijom i drugim prijateljskim zemljama radi sve da bi osnovne potrepštine bile dostupne svim Sirijcima.

Vraćajući se na situaciju u Siriji i trenutnu krizu, svesni smo da ste dali amnestiju. Da li ta amnestija obuhvata i pobunjenike i jesu li možda neki od njih promenili stranu i sad se bore na strani sirijske vojske?

— U poslednje vreme bilo je mnogo onih koji su se pridružili našim snagama, naročito otkako je postalo jasno kako je ovo što se događa u Siriji obični terorizam. Mnogi od njih su se vratili svojim kućama, predajući oružje. Zaslužili su amnestiju i pomoć kako bi se što lakše vratili u normalan život. Određene grupe koje su se ranije borile protiv nas sada se bore zajedno s našom vojskom. Bili su zavedeni medijskom propagandom ili naprosto mobilizovani pod pretnjom terorista. Sirijska vlada vodi politiku otvorenih vrata za sve one koji se žele vratiti, a u početku su bili protiv svoje zemlje. Iako su se mnogi protivili amnestiji, pokazalo se da je taj potez dobar i da je pomogao ublažavanju napetosti uzrokovanih krizom.

Bilateralni odnosi sa nekoliko država se neprestano urušavaju, kao sa Katarom, Saudijskom Arabijom i Turskom. Ko su vaši pravi saveznici, a tko neprijatelji?

— Svima je poznato koje su to zemlje koje nas podržavaju: Rusija, Kina, a u regiji Iran. Ipak, primećujemo i pozitivne promene u stavovima na međunarodnoj sceni. Pojedine zemlje koje su do sada bile snažno protiv Sirije počinju da menjaju stavove, a tu su i oni koji nastoje da revitalizuju odnose s nama. Naravno, te promene ne predstavljaju direktnu podršku.

Sa druge strane, imamo zemlje koje su direktno poddržale terorizam u Siriji. U prvom redu, pre dve godine, Katar i Turska. Katar finansirajući, a Turska pružajući logističku podršku vojnom obukom terorista i upućujući ih u Siriju. Nedavno je Saudijska Arabija zamenila Katar i preuzela ulogu finansijera. Da budemo potpuno jasni, Saudijska Arabija nema ništa osim novca, a takvi niti mogu graditi civilizacije niti ih negovati. Saudijska Arabija provodi svoj plan u zavisnosti od toga koliko za njega treba novca.

Sa Turskom je drukčije, i jadno je kako je ta velika zemlja na strateški važnom položaju i sa sekularnim društvom tako izmanipulisana dolarima koji pristižu iz zalivskih petromonarhija nazadnjačkog mentaliteta. Naravno, turski premijer je taj koji snosi svu odgovornost za ovakvu situaciju, a ne turski narod, sa kojim dijelimo i tradiciju i istorojsko nasleđe.

Šta čini rusko-sirijske odnose tako jakima? Jesu li to geopolitički interesi ili zajedničko učešće u borbi protiv terorizma?

— Nekoliko je faktora koji naše prijateljstvo čine snažnim. Prvi je činjenica da je Rusija mnogo propatila tokom okupacije za vreme Drugog svetskog rata, a i Sirija je bila okupirana više puta. Drugo, još od sovjetske ere je Rusija izložena učestalim i kontinuiranim pokušajima stranog uplitanja u njihove unutrašnje poslove, što je slučaj i u Siriji. Treće, ali ne manje važno, je terorizam. Mi u Siriji vrlo dobro razumemo šta znači kad ekstremisti iz Čečenije pobiju nedužne civile, šta znači držati kao taoce decu i učitelje u Beslanu, ili stradanje talaca, nevinih civila u moskovskom pozorištu. Tuski narod jednako razume kad se mi u Siriji suočavamo sa identičnim terorističkim napadima kakve su oni pretrpeli. To je razlog zašto ruski narod ne veruje u priče Zapada i podelu na „dobre“ i „loše“ teroriste.

Pored svega toga, tu su i sirijsko-ruske porodične veze, koje sam pomenuo ranije, a koje se ne bi razvile bez zajedničkih kulturoloških, socioloških i intelektualnih karakteristika, kao i geopolitičkih interesa, o kojima sam takođe govorio. Rusija je, za razliku od Evropljana i Zapada, itekako svesna posledica destabilizacije Sirije i kako će to uticati na nezaustavljivo širenje terorizma.

Svi ovi faktori zajedno oblikuju politički stav o velikoj zemlji poput Rusije. Njena pozicija nije temeljena na jednom ili dva elementa, nego na kompleksnoj istorijskoj, kulturološkoj i intelektualnoj perspektivi. Sve navedeno oblikuje političko stajalište jedne velike zemlje poput Rusije.

Gospodine predsedniče, šta će se dogoditi na „Ženevi 2“ i kakva su vaša očekivanja od te konferencije?

— Cilj „Ženevske konferencije“ je podrška političkim procesima i iznalaženju političkog rešenja krize, ali to je apsolutno nemoguće ukoliko se nastavi sa podrškom terorizmu u Siriji. Očekujemo da će „Ženeva 2“ značiti i početak pritiska na zemlje koje podržavaju terorizam u Siriji, krijumčare oružje i šalju reke stranih plaćenika u našu zemlju. Tek kad se to postigne, možemo da očekujemo da će konačno započeti političko rešavanje problema. Imperativ je započeti dijalog među Sirijcima i raspravljati o budućnosti i karakteru političkog sistema, ustava, zakona i ostalog.

Hvala vam na iskrenosti i otvorenosti tokom intervjua.

Izvor: Izvestija, Novi Standard