DB Republike Srpske – Obaveštajni transkripti 5

Beograd – Četvrti pokušaj

Neuspešni napadi kod hale Limes, na povratku s Kopaonika i ispred savezne skupštine služili kao opomena premijeru, ali nisu bili jedini

Pokušaji atentata na Zorana Đinđića kod hale Limes i prethodno na povratku sa zimovanja na Kopaoniku i ispred savezne skupštine bili su samo opomena srpskom premijeru i ljudima oko njega šta bi moglo da se desi ukoliko se on ne opameti i ne prihvati postavljene uslove, tvrdi dobro obavešten izvor Kurira blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, postojao je još jedan pokušaj atentata, s kojim šira javnost nije bila do kraja upoznata, a dogodio se takođe na Kopaoniku, sredinom februara 2003. godine. Zoran Đinđić je u to vreme bio na skijanju sa porodicom, obezbeđenjem i nekoliko najbližih saradnika. Upravo je na tom zimovanju, igrajući fudbal s pripadnicima Žandarmerije, Đinđić teže povredio nogu.

– Premijer Đinđić je jedne večeri s pratnjom otišao u restoran koji se nalazi na vrhu Vučje staze. Restoran je u to vreme bio zatvoren, ali je za tu specijalnu priliku ipak bio u funkciji. Premijer je s porodicom i pratnjom otišao put restorana odmah pošto je pao mrak. U jednom trenutku nekome iz pratnje premijera javio se tadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri i Đinđić je, kad je čuo o kome je reč, poručio da se odmah pojavi na večeri. Guri je u prvom trenutku odbijao, tvrdeći da je kasno i da je umoran, da ne želi da smeta… Onda je lično premijer uzeo telefon u ruke i rekao komandantu Žandarmerije da se ne prenemaže kao neka strina, nego da sedne na skuter i da odmah dođe na večeru. Guri je tek onda pristao – kaže naš sagovornik i dodaje kako je Guri sa svojom pratnjom na skuterima za sneg krenuo na Vučji vrh.

– U jednom trenutku general Radosavljević i njegova pratnja su u udolini primetili grupu ljudi takođe na skuterima. Bilo im je čudno šta oni rade tu kada je već pala noć i pokušali su da im se približe. Ali kada su krenuli prema njima, istog trenutka su pobegli odatle. Žandarima iz pratnje se učinilo da su to ljudi iz JSO koji su se baš u to vreme nalazili na zimskim pripremama na Kopaoniku, ali nisu bili sasvim sigurni – tvrdi naš izvor.

Provaljeni

Ruski obaveštajci nekoliko dana pre atentata na Đinđića pozvali svoje američke i engleske kolege i saopštili im da su upoznati sa svim njihovim planovima u Srbiji

Nekoliko dana pre atentata na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića s predstavnicima američke i britanske obaveštajne službe u Srbiji kontaktirali su ljudi iz ruske obaveštajne službe i stavili im do znanja da znaju šta se dešava u Srbiji i kakav plan postoji, tvrdi dobro obavešteni izvor Kurira blizak obaveštajnim krugovima.

On dalje navodi da je došlo do određenih kontakata na operativnom nivou i da su Amerikancima i Englezima predočene činjenice da su njihovi planovi sa daljim razvojem događaja u Srbiji manje-više poznati svim obaveštajnim službama koje su aktivne u regionu Balkana.

– Oni su im bukvalno rekli da znaju za njihove planove u vezi sa uvođenjem vanrednog stanja u Srbiji, eliminisanjem političkih protivnika i likvidacijom pojedinih političara. Čak su im predočeni i neki detalji za koje su znali samo najupućeniji ljudi na vrhu obaveštajne hijerarhije CIA i MI6 na Balkanu. Blek i Monkton su posle provale i prisluškivanja nekoliko njihovih susreta pretpostavljali da Rusi znaju, u grubim crtama, šta se dešava, ali nisu mogli pretpostaviti da su upućeni bukvalno u svaki detalj – tvrdi naš izvor i dodaje da je odmah posle ovih susreta razmatrana i opcija zaustavljanja cele operacije.

– Od toga se odustalo kad su dobili mig od svojih pretpostavljenih da nastave kako je planirano i da se ne obaziru na to što je akcija provaljena i dovedena u pitanje. Iz centrale im je poslata poruka da su drugi obavešteni da je to njihova interna stvar i da ne postoji razlog da se mešaju, ali je Bleku i Monktonu istovremeno strogo naređeno da do kraja ispoštuju svaki nalog svojih pretpostavljenih i da u daljem radu nemaju potpunu autonomiju, odnosno da moraju svojim pretpostavljenima slati izveštaje o stanju na terenu, na dnevnoj bazi – kaže naš sagovornik i dodaje da je to u praksi značilo da su se u centrali bojali mogućih ishitrenih postupaka na terenu koji bi kompromitovali njihove službe. Time je praktično stavljen moratorijum na eventualne političke likvidacije, bez dozvole vrha ovih obaveštajnih službi.

Blek i Monkton tražili angažovanje kriminalaca za obavljanje prljavih poslova tokom planiranog vanrednog stanja u Srbiji

Čelni ljudi američke i britanske obaveštajne službe u Srbiji Dejvid Blek i Entoni Mokton tražili su od svojih saradnika da se jedan deo organizovanih kriminalnih grupa, na koje su njihovi doušnici imali uticaj, stavi na raspolaganje za predstojeću operaciju uvođenja vanrednog stanja u Srbiji posle likvidacije predsednika Vlade Zorana Đinđića, tvrdi za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Namera je bila da se na desetine naoružanih kriminalaca iskoristi za najprljaviji deo posla, likvidacije, mučenja, praćenje sumnjivih lica i zastrašivanje njihovih porodica. Za potrebe ovakvog njihovog angažovanja pripremljene su im i odgovarajuće isprave, odnosno dokumenta i legitimacije službenih lica, policajaca, pripadnika obaveštajnih službi i slično.

– Čelnim ljudima srpske policije u to vreme je čak i predočen ovaj plan, i naloženo im je da usko sarađuju sa operativcima koji drže ove ljude pod kontrolom. Neki oficiri su čak smatrali da nije pametno na taj način koristiti ove ljude, jer se to ne može sakriti niti do kraja kontrolisati. Smatrali su da će previše ljudi znati za to, pre svega u tom kriminalnom svetu, da će na kraju cela stvar „iscuriti” i da posle niko neće moći da spere ljagu sa te policijske akcije. Takođe, postojala je bojazan da će pored „službenog” dela posla, kriminalci iskoristiti svoj trenutni položaj da odrade i neke poslove za sebe, što je bilo sasvim razumljivo – kaže naš sagovornik i dodaje da je snimljen razgovor Monktona i njegovog saradnika Marka iz Surčina.

– Monkton je tražio da se deo ljudi iz „surčinskog klana” upotrebi u ovoj operaciji i Marko je rekao da će to organizovati. Postoje informacije da je zaista nekolicina ljudi s podebljim dosijeima učestvovala u pripremi nekih velikih hapšenja u akciji „Sablja”. Oni su iskorišćeni za pripremu, prikupljanje podataka i praćenje lica. Tek nekoliko puta su učestvovali u samom činu hapšenja osumnjičenih, ali su zato bili angažovani u mnogim slučajevima kada su pritvoreni ljudi bili „nekooperativni” – tvrdi naš sagovornik.
Intervencija

U vreme akcije „Sablja” postojao i rezervni plan da se, ako se deo vojske i policije usprotivi, trupe NATO u zemljama u okruženju uključe u akciju

U okviru priprema za akciju „Sablja”, koja je u Srbiji sprovedena nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, bile su angazovane i trupe iz kontingenata NATO u zemljama u okruženju, pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim službama.

Nekoliko nedelja pre atentata na Đinđića obaveštajne službe su dobile izveštaje iz zemalja u okruženju o povećanju aktivnosti i podizanju gotovosti trupa Zapadne alijanse koje su se nalazile u tim zemljama.

– Brojni izveštaji su stigli iz Bosne, ali i sa Kosova, i u prvom trenutku našim analitičarima nije bilo jasno o čemu je reč pošto je nivo priprema i organizacije u njihovim bazama bio na istom nivou kao i u, na primer, vreme agresije 1999. godine – kaže naš sagovornik i dodaje kako su u jednom trenutku čak i razmatrali opciju da možda neće doći do novog sukoba sa NATO, odnosno nije bila isključena opcija da se priprema novi napad na Srbiju.

Prema njegovim rečima, dve nedelje pre ubistva premijera Đinđića NATO trupe u Bosni su ojačane delovima američkih specijalnih jedinica iz baza u zapadnoj Evropi, a ljudstvu je bilo zabranjeno da napušta baze i borbena gotovost je podignuta na najviši nivo, odnosno kao da se nalaze u stanju neposredne ratne opasnosti.

– Drugi izveštaji do kojih su naše službe došle preko svojih kanala bili su znatno jasniji i pomogli su nam da pretpostavimo šta će se desiti. Naime, jedan izvor koji je bio na vezi sa srpskom službom, a radilo se o pripadniku bosanske službe AID, potvrdio je da se trupe NATO spremaju da u slučaju eskalacije nasilja u Srbiji intervenišu i pomognu opstanak tadašnjeg režima – tvrdi naš sagovornik.

Plan je bio da se, u slučaju da se naiđe na nekakv sistemski otpor, odnosno da deo vojnih ili policijskih struktura iskaže neposlušnost i ne pristane da uzme učešća u predstojećoj akciji, Srbija dovede na rub građanskog rata i da potom NATO trupe intervenišu, pod opravdanjem da se brinu o zaštiti demokratski izabrane vlade i očuvanju mira u Srbiji.

Prema procenama do kojih su došle obaveštajne službe, skoro 20.000 vojnika iz sastava različitih mirovnih kontingenata u regionu bilo je spremno da se uključi u sprovođenje ove akcije.
Hapšenje na poček

Po naređenju Entonija Monktona, akcija hvatanja vođa „zemunskog klana” namerno odlagana kako bi u javnosti bila stvorena slika o njima kao izvršiocima atentata

Hapšenje vođa „zemunskog klana” Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma bilo je namerno prolongirano po naređenju Entonija Monktona, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, zamisao je bila da se u javnosti stvori takva slika o Lukoviću i Spasojeviću, da se oni bukvalno prikažu kao izvršioci atentata na premijera Đinđića, i da se na taj način javnost dodatno šokira.

Da su hteli brzo hapšenje Šiptara i Kuma, onda sigurno ne bi objavljivali njihove slike po novinama i na televiziji sa svim generalijama, nadimcima i pobrojanim krivičnim delima koje su članovi „zemunskog klana” izvršili, ali i onih koje nisu izvršili ili im dela nisu dokazana. Njihove slike i podatke medijima je dostavio, prema sopstvenom priznanju, Vladimir Beba Popović, koji je, opet prema sopstvenom priznanju, poznavao i dotičnog Entonija Monktona. Sve je moglo da se završi na mnogo elegantniji način da se zaista imalo u vidu samo hapšenje Lukovića i Spasojevića u atentatu – tvrdi naš sagovornik.

U jednom trenutku ljudi koji su u MUP-u operativno vodili operaciju razmatrali su mogućnost da se sa Šiptarom i Kumom, pošto su od samog početka bili pod prismotrom i policija je u svakom trenutku znala gde se nalaze, stupi u kontakt i da se pregovora sa njima o predaji i saradnji, ali takva mogućnost je stopirana u vrhu MUP-a.

– Saradnik tajne službe koji je vođen pod šifrom Z svakodnevno je izveštavao svoje kontakte u BIA o njihovim pozicijama. Da je postojala volja, moglo je doći do kontakta i do pregovora s njima, ali očigledno nekom nije odgovaralo da oni ostanu u životu – kaže naš sagovornik i dodaje da je bilo izvodljivo da se oni uhvate živi čak i ako pregovori propadnu.

Podsećamo, prema saznanjima do kojih je Kurir došao, Mile Luković Kum je uhapšen 21. marta 2003. godine, a Dušan Spasojević Šiptar 23. marta. Ovu informaciju 25. marta 2003. godine objavio je beogradski dnevni list Glas javnosti, a ova verzija događaja znatno se razlikuje od zvanične.

Intervencija

Nekoliko dana pre atentata na Đinđića srpski obaveštajci registrovali kontakt koji je sa CIA i MI6 ostvario BND. Nemci su osetili da se nešto u Beogradu kuva i pokušali da zaštite svog čoveka. Bez uspeha

Nemačka obaveštajna služba se nekoliko dana pre ubistva premijera Đinđića zainteresovala kakva se to akcija sprema u Srbiji, ali su upozoreni da se ne mešaju i da je to stvar iza koje stoje druge dve velike zapadne službe – kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Pretpostavljalo se da su Nemci bili zainteresovani za političku budućnost Vlade Zorana Đinđića, jer su s njim imali izvanrednu saradnju, naročito u poslovima privatizacije uspešnih srpskih kompanija.

Nekoliko dana pre 12. marta 2003. godine i ubistva premijera Đinđića naše obaveštajne službe registrovale su kontakte pripadnika američke CIA i britanske MI6 s jedne strane i BND, nemačke obaveštajne službe, sa druge strane, tvrdi naš sagovornik i dodaje da su ti kontakti bili iznenađenje za mnoge pošto već duže vremena ove službe nisu blisko sarađivale.

– Očito je bilo da su se njihovi, pre svega, ekonomski interesi na ovom terenu u jednom trenutku razišli – kaže naš izvor.

Inače, pokojni srpski premijer je jedno vreme, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, proveo u Nemačkoj, gde je spremao doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Konstanci, što može govoriti u prilog tezi o Đinđićevoj navodnoj bliskosti s nemačkom tajnom službom.

– Često je svraćao u knjižaru „Karl Marks” u Frankfurtu, u kojoj je u to vreme radio Joška Fišer, kasnije ministar inostranih poslova u vreme kancelara Šredera. Postoje priče da su s Đinđićem tada kontaktirali pripadnici obaveštajne službe Zapadne Nemačke. Ove informacije nikada nisu do kraja proverene, iako su postojale indicije koje su govorile u prilog njihovoj tačnosti, isto kao i informacije da se student Đinđić u to vreme u Nemačkoj družio i s pripadnicima jugoslovenskog kriminalnog podzemlja – kaže naš izvor. Takođe, srpske obaveštajne službe su pokazivale interesovanje i za kontakte
Zorana Đinđića s izvesnim Morisom Huncingerom, vlasnikom kompanije koja se bavi odnosima s javnošću i čovekom koji se smatra vrlo bliskim nemačkom političkom i obaveštajnom vrhu.
Mentor

Moris Huncinger je bio čovek koji je vrlo izdašno pomagao političku karijeru Zorana Đinđića. Otvorio mu sva vrata u Berlinu i Bonu. Čak ga je i oblačio

Moris Huncinger, prijatelj i pokrovitelj pokojnog Zorana Đinđića, bio je ključni čovek koji se bavio realizacijom nemačkih ekonomskih interesa u Srbiji, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim navodima, on je bio osoba koja je posredovala između nemačkih firmi i srpske vlade koristeći se ličnim uticajem na srpskog premijera i ministre u vladi. Upravo zahvaljujući njemu fabriku u Leskovcu počele su da grade nemačke farmaceutske kuće „Marsel kliniken AG” i „RWE Umvelt servis GMBH”.

– Reč je o vrlo interesantnom čoveku. Huncinger je jedno vreme bio siva
eminencija u Nemačkoj i osoba koja je nesumnjivo bila vrlo visoko kotirana u političkom establišmentu. Bio je jako blizak sa tadašnjim ministrom odbrane Rudolfom Šarpingom, ali i sa Joškom Fišerom. Važio je za čoveka koji spaja politiku i biznis. Huncinger je bio čovek koji je vrlo izdašno pomagao političku karijeru Zorana Đinđića u svakom smislu. Upoznao ga je sa nemačkim političarima i otvorio mu sva vrata u Berlinu i Bonu. Čak ga je i oblačio. Nemački list „Junge velt” je 25. jula 2002. godine objavio informaciju da je Huncinger plaćao skupocena odela mnogim političarima, npr. Rudolfu Šarpingu, Mihaelu Štajneru, bivšem visokom izaslaniku za Kosovo, pa između ostalih i srpskom premijeru – kaže naš sagovornik.

Krajem 2002. godine Huncinger je postao glavna tema u nemačkim medijima.

On je u Nemačkoj optužen da je podmićivao ministra odbrane Rudolfa Šarpinga da favorizuje pojedine proizvođače oružja u poslovanju sa nemačkom državom.

– Huncinger je tada Šarpingu u nekoliko navrata isplatio velike novčane sume –
kaže naš izvor.

Odmah posle petooktobarskih promena Đinđić je prvo otputovao u Nemačku, naravno, kod Huncingera. Kako saznajemo, u ove posete često su išli i drugi članovi Đinđićeve vlade, poput Žarka Koraća, Marije Rašete-Vukosavljević, Aleksandra Vlahovića, Slobodana Milosavljevića, Gorana Pitića i drugih.

– Ovi gosti su bili pozvani na večeru koja je održana u jesen 2001. godine u Frankfurtu, kojoj su prisustvovali čelnici farmaceutskog giganta „Frezenijus AG” i frankfurtskog aerodroma. Tema razgovora je bio ulazak na srpsko tržište – tvrdi naš sagovornik.

Zaboravni Đinđićevi saradnici

Slobodan Milosavljević: „Zaista ne mogu da se setim. Putovali smo i sretali se sa mnoštvom ljudi, zvaničnika, privrednika, političara, ali stvarno se ne sećam tog imena. Da je to neko poznat javnosti, neko ko se često spominje, verovatno bih se setio. Žao mi je!”.

Žarko Korać: Nedostupan.

Goran Pitić: „U sastavu takve delegacije nikada nisam bio u Nemačkoj. Nikada u tom petočlanom sastavu. Čak mislim da nikada sa potpredsednikom Koraćem nisam bio u delegaciji, posebno ne u Nemačkoj”.

Aleksandar Vlahović: „Ne znam ko je taj čovek. To ime mi ništa ne govori”. Marija Rašeta-Vukosavljević: Nedostupna.

Huncinger se seća!

U jednom od razgovora sa Morisom Huncingerom koje je objavio nemački novinar i publicista Jirgen Elzeser, vodeći nemački PR stručnjak se seća posete Đinđića i sedam srpskih ministara.

– Najzad, Đinđić je i posle svog izbora za predsednika vlade, krajem 2000. godine, još jednom bio u Nemačkoj. U proleće 2001. Đinđić je zatražio od mene da dam nacrt nove himne demokratske Srbije. Ali od atentata taj projekat miruje. Tekst i muzika još leže u njegovom pisaćem stolu. Važan je bio susret u septembru 2001, na koji je Đinđić doveo sedam srpskih ministara. S nemačke strane bili su, između ostalih, zastupnici Peter Friš, predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustava, i glavni menadžer nemačke industrije
– rekao je tada Huncinger.

Moris Huncinger bio ključni čovek za lobiranje Zorana Đinđića u vezi sa prodajom smederevske železare nemačkoj kompaniji „Krup”

Moris Huncinger, PR stručnjak, poverenik obaveštajne službe BND i nemačke vlade i prijatelj pokojnog premijera Zorana Đinđića, bio je spoj između nemačkog giganta „Krupa” i srpske vlade u vezi sa prodajom smederevske železare „Sartid”, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Upravo je zahvaljujući vezama Huncingera i Đinđića omogućeno „Krupu” i njegovom menadžmentu da uđu u tajne pregovore sa Vladom Srbije o prodaji smederevskog giganta.

– Huncinger je pozvao Đinđića i tražio od njega da se sastane sa ljudima iz „Krupa” u vezi sa prodajom „Sartida”. Nekoliko puta je nemačka delegacija tokom 2002. godine boravila u Beogradu, a u više navrata premijer Đinđić i njegovi saradnici boravili su u Nemačkoj u uzvratnim posetama. Nemci su bili vrlo zainteresovani za Smederevo, čak su po nekim ponuđenim uslovima i parama koje su nudili bili veoma korektni i konkretni – kaže naš sagovornik.

Međutim, prema rečima našeg izvora, Zoran Đinđić je trpeo strahovit pritisak od Amerikanaca da se ta fabrika mora prodati nekoj njihovoj kompaniji.

– Pretpostavljam da mu nije bilo lako. Radilo se o prodaji strateške industrije jedne zemlje, kičmi svakog industrijskog sistema. Obaveštajne službe su snimile i dokumentovale nekoliko sastanaka srpskog premijera sa američkim zvaničnicima, na kojima je glavna tema bila upravo privatizacija smederevskog „Sartida”. Kada su Amerikanci saznali da Đinđić paralelno pregovara sa Nemcima, bili su veoma ljuti, što se moglo videti prilikom njegove poslednje posete Vašingtonu – kaže naš izvor.

Podsećamo, Zoran Đinđić je tom prilikom u Stejt departmentu dobio list papira koji je smeo samo da pročita, ali nije smeo da ga komentariše ni na koji način. To je bila neka vrsta liste zadataka ili usluga koje su se od njega očekivale. Na vrhu te liste bilo je napisano „Privatizacija ‘Sartida’”.

Naš sagovornik nije želeo da spekuliše da li su ovi aranžmani sa nemačkim industrijalcima uticali na dalji razvoj događaja, ali logično je pretpostaviti da je izvesni uticaj ipak postojao.

O tome govori činjenica da je nemačka služba svakako znala šta se sprema u Srbiji, ali da ništa nije učinila. Pravo pitanje je zašto? Da li od straha od druge dve velike službe koje su bile u igri ili iz nekih ekonomskih razloga, pita se naš sagovornik.

Slavlje

Samo jedan sat pre ubistva Đinđića u dvorištu Vlade parkirao se automobil jednog visokog vladinog činovnika i bliskog saradnika pokojnog premijera. Iz automobila su izneti piće i hrana, koji su razdeljeni radnicima obezbeđenja, sekretaricama i drugom osoblju

Nekoliko sati posle atentata na Zorana Đinđića nikom nije bilo dozvoljeno da priđe dvorištu i mestu na kome je pogođen premijer, čak ni istražnim organima i dežurnom istražnom sudiji, tvrdi sagovornik Kurira blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, mesto na kom je sprovođen uviđaj obezbeđivali su pripadnici policije, ali bila su prisutna i neka lica koja nisu bili pripadnici MUP-a niti bilo koje druge relevantne državne službe.

Inače, prema rečima našeg sagovornika, na sam dan atentata u zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici primećena je velika frekventnost ljudi.

Pored nekoliko konferencija za novinare koje su bile zakazane za taj dan, u zgradi Vlade bilo je i dosta stranaca, odnosno ljudi koji su bili angažovani u brojnim ministarstvima na pozicijama savetnika i sličnim mestima.

– Naše službe su evidentirale sve te ljude i daljom proverom utvrđeno je da je reč o pripadnicima stranih obaveštajnih službi. Zašto je dozvoljeno da se takvi ljudi postave u državne strukture i da im se omogući pristup nekim ključnim informacijama, posebno je pitanje, ali evidentno je da se tog 12. marta u zgradi Vlade Srbije nalazio veliki broj ovih
„posmatrača”. Neki od njih primećeni su u dvorištu zgrade neposredno nakon zločina – kaže naš sagovornik. Takođe, primećena je još jedna neuobičajena pojava. Samo jedan sat pre ubistva u dvorište Vlade parkirao se automobil jednog visokog vladinog činovnika i bliskog saradnika pokojnog premijera. Iz automobila su izneti piće i hrana, koji su razdeljeni radnicima obezbeđenja, sekretaricama i drugom osoblju.

– Nekog naročitog povoda za slavlje nije bilo, ali postoje indicije da je ovo bila neka vrsta diverzije, namerno sračunate na to da se ljudi koji su bili zaduženi da se bave bezbednošću okupiraju nekim drugim stvarima, a ne svojim poslom. Činjenica je da u trenutku kada je pokojni premijer izašao iz automobila u dvorištu nije bilo nijednog pripadnika obezbeđenja – kaže naš izvor.
Diverzija

Ubačena grupa iz Bosne trebalo da izazove nerede i krvoproliće na dan sahrane ubijenog premijera

Entoni Monkton, šef britanske obaveštajne službe za Balkan, naložio je da se 11. marta uveče u Srbiju iz Bosne ubaci ekipa specijalaca koja bi bila zadužena da isprovocira eventualne sukobe i nerede na ulicama glavnog grada ukoliko posle atentata na Zorana Đinđića dođe do spontanog okupljanja naroda, kaže za Kurir sagovornik blizak obaveštajnim krugovima.

Bezbednosne službe su uhvatile njegovu komunikaciju sa saradnikom koji se u to vreme nalazio u Banjaluci i sa kojim je ugovarao detalje ove operacije.

– Ideja im je bila da se u Beograd ubaci jedna ekipa ljudi koji bi pokušali da u trenutku kada se skupi kritična masa na ulicama izazovu neki incident, koji bi kasnije prerastao u sukob većih razmera i koji bi polako odveo celu zemlju u građanski rat. Radilo se o ekipi od dvadesetak ljudi, koji su savršeno vladali jezikom, i sa bogatim ratnim iskustvom. Granicu su prešli u grupama po dvojica ili trojica na nekoliko graničnih prelaza između Srbije i Republike Srpske, kao obični građani – tvrdi naš sagovornik i dodaje da su u zemlju ušli nenaoružani, a da je oružje i opremu neophodnu za ovu akciju trebalo da dobiju u Beogradu.

Pošto srpska policija nije imala većih problema sa skupljanjem naroda odmah nakon ubistva, planirana akcija je pomerena na dan sahrane.

– Činjenica je da zapadne zemlje nisu odustajale od opcije građanskog rata u Srbiji i zato su i pokušale da sa ovom ubačenom grupom diverzanata izazovu krvoproliće. Plan im je bio da se u toku prolaska kolone njihovi ljudi umuvaju u masu i da neko započne sukob pucajući sa strane u ljude koji su se nalazili u pogrebnoj povorci, što bi izazvalo potpuni haos. Zatim bi otvorili vatru na policiju i vojsku, koji su obezbeđivali povorku, što bi ih nateralo da odgovore i krvoproliće više niko ne bi mogao da zaustavi. Sve bi, naravno, bilo pokriveno kamerama, kao što je i bilo, i efekat bi bio potpun. Izazivanje nereda bi odmah bilo prikačeno ekstremnim nacionalistima, opozicionim političkim liderima i prostor za linč protivnika bi bio potpuno otvoren – kaže naš sagovornik.

Provaljeni

Od akcije izazivanja nereda na sahrani Zorana Đinđića odustalo se tek kada je postalo jasno da Rusi znaju za ovaj plan

Do insceniranog krvoprolića na dan sahrane pokojnog premijera Zorana Đinđića nije došlo zato što su se u celu akciju umešali operativci strane službe koji su upozorili organizatore ove akcije da ne treba ići toliko daleko, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, operativci službi bezbednosti pratili su celu ekipu specijalaca koja je ubačena iz Bosne, ali nisu imali zeleno svetlo da ih neutrališu.

– U svakom trenutku naši ljudi su znali gde se ovi nalaze, ko im je logistika, kakvi su im planovi, ali nisu smeli da reaguju, jer nisu znali šta će se desiti ako se otkrije da delovi službe znaju za ovaj plan. Umesto obaveštavanja nadređenih o podacima do kojih su došli, odlučili su se za recept koji su primenili ranije. Odlučili su da obaveste operativce ruske službe koji su bili angažovani u Srbiji – kaže naš sagovornik.

Do kontakta i razmene informacija došlo je brzo i zvanična Moskva je bila obaveštena o namerama delova zapadnih obaveštajnih službi da izazovu krvoproliće na ulicama Beograda na dan sahrane ubijenog premijera Zorana Đinđića.

– Njihova reakcija je bila brza i oni su stavili do znanja Englezima i Amerikancima šta se dešava. Čak su ih obavestili da znaju detalje, odnosno, sve podatke o ubačenoj grupi, broju ljudi, njihov identitet, gde se trenutno nalaze, iz čega je bilo jasno da se deverzanti nalaze pod celodnevnim nadzorom i da mogu biti neutralisani svakog trenutka. Ostavljena im je opcija da povuku svoje ljude sa terena odmah ili će oni biti uklonjeni – tvrdi naš izvor i dodaje da je Moskva htela po svaku cenu da izbegne na ulicama srpske prestonice režirani nered, čija je jedina namera bila da se medijski iskoristi kao zeleno svetlo za svaku pomoć vlastima u Srbiji, ali i obračun sa političkim protivnicima.

Odluka je doneta da se operacija otkaže, i to je iz centrale saopšteno šefu MI6 u
Beogradu Entoniju Monktonu.

– Prema izveštajima izvora iz njegovog okruženja, on je bio prilično iznenađen. Tražio je pojašnjenje od centrale zašto se cela operacija otkazuje. Kada je dobio odgovor da su provaljeni, potpuno je pobesneo i tražio je da se odmah kazne operativci u Bosni koji su organizovali celu grupu, jer nisu bili dovoljno oprezni pa su dozvolili da ih provale – kaže naš izvor.
Logistika

Isključene kamere, šut u sigurnosnom tunelu i zatvorena vrata na ulazu broj pet Vlade bili su deo podrške atentatoru na Đinđića

Atentatori premijera Zorana Đinđića imali su veliku logističku podršku iz same zgrade Vlade Srbije, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, pored isključivanja kamera koje su bile postavljene oko zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici, postojalo je još nekoliko bitnih predradnji koje su ubicama bitno olakšale posao.

– Prvo, na ulazu u tunel bio je postavljen šut, pošto su u zgradi pored u to vreme vršeni građevinski radovi. Po pravilima i bezbednosnim procedurama, prirodno je da vozilo koje koristi i u kome se nalazi predsednik Vlade upotrebljava baš taj ulaz pošto je on najbezbedniji. Takođe, upravo zbog tih građevinskih radova i buke koje su stvarale mašine u zgradi pored atentatori su mogli da računaju na to da hici koji bi oni ispalili neće biti odmah registrovani niti će se moći pravilno proceniti odakle tačno dolaze. Zvuk bi se jednostavno izgubio u šumi drugih zvukova koje proizvode teške građevinske mašine, pa bi čak i ljudi koji su se nalazili neposredno pored Đinđića ostali zbunjeni. Kakvu je ovo konfuziju proizvelo, videli smo kasnije na suđenju – kaže naš sagovornik.

Naši izvori tvrde da su operativci stranih službi do tančina proučavali kretanje i navike pokojnog premijera.

– Operativci naših službi došli su do analize koja do detalja opisuje ponašanje Đinđića i njegovog obezbeđenja. Tako se, na primer, u tom dokumentu tvrdi da premijer nije voleo da mu se pomaže dok hoda iako je bio na štakama, da je njegovu poslovnu tašnu uvek nosio Milan Veruović, da mu je uglavnom on otvarao i zatvarao vrata kada izlazi ili ulazi u automobil, a to su za atentatora jako korisne informacije – tvrdi naš izvor i dodaje da se, pored svih ovih pripremnih radnji, pribeglo još jednom sredstvu.
– U zgradi Vlade postojao je čovek koji je na monitoru pratio šta se događa ispred, na parkingu i čiji je zadatak bio da, kada se Đinđić pojavi na vratima, na ulazu broj pet, u prvom trenutku ne otvori vrata, već da malo sačeka, što strelcu daje dovoljno vremena za siguran hitac – kaže naš sagovornik.

Režirano

Pre nego što su ljudi iz vrha srpske vlasti znali šta se dešava, BBC i CNN su već prekinuli emitovanje svog redovnog programa zbog vesti o ubistvu Đinđića, uz opasku da ga je verovatno likvidirala neka organizovana kriminalna grupa

Prema prvobitnom planu bilo je predviđeno da postoje dva snajperska gnezda koja bi pokrivala dvorište zgrade Vlade u trenutku atentata na premijera Zorana Đinđića, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

– Drugi strelac trebalo je da bude postavljen u Birčaninovoj ulici i njegov zadatak bi bio da puca odmah posle prvog hica, koji bi bio ispaljen sa drugog mesta, i da na taj način zbuni obezbeđenje pokojnog premijera, jer bi tako izgledalo da se radi o unakrsnoj vatri – kaže naš izvor i dodaje da su do ovih podataka došli operativci domaćih službi beležeći kontakte agenata koji su se nalazili pod kontrolom Bleka i Monktona, neposredno posle ubistva premijera.

– Snimljeni su njihovi razgovori, koje su vodili uglavnom u četiri oka, i iz njihovog sadržaja se moglo videti da je cela operacija bila isplanirana do tančina. Pored drugog snajperskog gnezda, bilo je isplanirano i da uviđaj vode operativci CIA u saradnji sa stručnjacima iz Vizbadena i njihov zadatak je bio da istragu usmere u određenom pravcu. Njih je trebalo zvanično da pozovu iz srpskog MUP-a kao stručnu ispomoć u ovako delikatnom slučaju, pošto srpska policija ne raspolaže odgovarajućim sredstvima da bi obavila ova komplikovana istraživanja – kaže naš sagovornik. Pored toga, odabran je bio i novinar jedne strane agencije da odmah pusti vest da je ubijen premijer srpske vlade.

– Pre nego što su ljudi iz vrha srpske vlasti znali šta se dešava, BBC i CNN su već prekinuli emitovanje svog redovnog programa zbog vesti o ubistvu Zorana Đinđića, uz opasku da ga je verovatno likvidirala neka organizovana kriminalna grupa. Domaći mediji su se odmah nadovezali, a pre svih B92 i Pink, koji su prvi emitovali ovu informaciju. Ubrzo je po nalogu Vladimira Bebe Popovića svim redakcijama distribuiran materijal sa imenima i slikama pripadnika „zemunskog klana” koji su te večeri zvanično, u centralnoj informativnoj emisiji RTS, označeni kao ubice srpskog premijera – tvrdi naš izvor.

Srećni Gaša

U atentatu na Zorana Đinđića 12. marta mogao da strada i Gašo Knežević, tadašnji ministar prosvete, koji je samo nekoliko minuta pre ubistva ušao u dvorište Vlade Srbije

Samo je sudbina spasla ministra prosvete Gašu Kneževića da 12. marta 2003. godine ne nastrada u dvorištu zgrade Vlade Srbije zajedno sa premijerom Zoranom Đinđićem, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Samo nekoliko minuta pre ubistva premijera, tačnije u 12.23 časa, u dvorište zgrade ušao je automobil Gaše Kneževića, ministra prosvete, koji je žurio na konferenciju za novinare. Ovaj događaj niko od ljudi koji su bili uključeni u atentat nije mogao da predvidi.

– Sve je išlo po planu, atentator je prebačen na lokaciju vozilom koje je bilo pod pratnjom službenih automobila i on je zauzeo svoju poziciju. U 12 sati i 14 minuta javljeno im je da je premijer sa svojim obezbeđenjem krenuo iz svoje rezidencije u zgradu Vlade. Sve je bilo na svom mestu, šut ispred tunela koji je onemogućavao ulazak, posečen drvored koji je potpuno otvarao vidik, isključene kamere na zgradi Vlade i obezbeđenje koje nije bilo na svojim mestima – kaže naš sagovornik i dodaje da se onda sasvim neočekivano na parkingu pojavilo vozilo Gaše Kneževića.

Ovaj događaj je potpuno poremetio planove atentatora.

– U prvom trenutku su bili zbunjeni. Nisu znali kako da postupe, a atentator je tražio uputstva. Operativac koji je radio-vezom koordinirao akciju tražio je uputstvo od šefova šta da učini ukoliko se Knežević zadrži nekoliko minuta u dvorištu, ili malo duže, i ako se zatekne tu u trenutku kad se pojavi Đinđić. Dilema je bila da li pucati – kaže naš sagovornik.

Prema našim izvorima, Gordijev čvor razrešio je neko od ključnih ljudi, a pretpostavlja se da je to bio Monkton, koji je dao nalog da se puca.

– Čovek koji je koordinirao akciju izdao je nalog da se prvo ukloni meta, a onda i
svi koji se nalaze u njegovoj okolini, što je značilo da, ukoliko se bilo ko osim Veruovića, koji je bio najbliži Đinđićev pratilac, nađe u njegovoj neposrednoj blizini, i on bude izložen vatri – kaže naš sagovornik.

Izvor: Kurir, Vaseljenska TV