ГМО – вук у јагњећој кожи

Извештај који је 9. јула 2009. из америчке амбасаде у Београду послат у канцеларију државног секретара САД гласила је: „Субјекат: Србија: нови закон о ГМО који није у складу са СТО, обећање владе да овај закон промени, на време… Наставићемо да вршимо притисак на све одговорне да се ово убрзано реши.“

У овом документу наводи се незадовољство Вашингтона српским законом о забрани ГМО и обећање српске владе да у складу са сугестијама из Вашингтона на време промени ову забрану.

У целом свету подиже се глас одговорних научника и савесних грађана; Боливија и Перу, традиционална друштва која гледају на земљу као своју мајку, уводе мораторијум на ГМО, а Србији се упорно припрема да измени постојећи закон о забрани увоза, узгоја и промета генетички модификованих организама.

Академија за медицину животног окружења, која окупља лекаре из целог света, дала је следећу изјаву: „Више студија о генетски модификованој храни на огледним животињама указује на озбиљне ризике по здравље, попут стерилности, проблема са имунитетом, убрзаног старења, поремећаја регулације инсулина, промена у свим унутрашњим органима. Академија је упутила захтев лекарима да својим пацијентима саветују да избегавају генетски модификовану храну.“

Не постоје научни докази да ГМ храна није штетна. „Монсанто нема обавезу да гарантује за здравствену безбедност генетски модификоване хране. Наш интерес је да продамо што је више могуће. Гаранција безбедности хране је посао Агенције за храну и лекове ФДА.“ – изјавио је Фил Ангел, Монсантов директор за комуникације. „На произвођачу хране је одговорност да гарантује за здравствену безбедност хране.“ – закључили су у Агенцији за храну и лекове ФДА.

Регулаторна тела која одобравају ГМ-храну ослањају се готово искључиво на информације које достављају биотехнолошке корпорације, и такви подаци нису објављени у научним часописима нити су независни стручњаци имали прилику да их проуче.

Стручњаци за генетику у Србији нас уверавају да ЕУ има строга регулаторна тела, међутим, још 80-их година регулаторно тело ЕУ је добило информацију о штетности глифосата, који је код нас познат као тотал, али и поред упозорења савесних научника у ЕУ ипак је дозвољена примена овог веома токсичног пестицида. Последице његове примене сада се виде у Аргентини, где се, на жалост, рађају деформисана деца. Истраживачка група аргентинске владе КОНИЦЕТ, са проф. др Андресом Караском на челу, доказала је директну везу глифосата из Тотала (Раундап), токсичног пестицида, и појаве оштећења у интраутерином развоју плода.

Ко нам намеће ГМО

Под притиском амбасаде САД, од Србије се очекује да измени важећи закон, који забрањује увоз, узгој и промет генетски модификованих организама у Србији.

Свакоме може бити јасно да су у питању контрола и профит. Ако неко жели нам да забрани сва наша семена, да стави свој патент на семена и дозволи само своја, и то генетски модификована, ако јавно изјављује да има амбицију да поседује 100% свег семена света, онда то није наука, већ јасно указује да је овде реч о контроли над државама и над сваким појединачним грађанином тих држава.

У Привредној комори Србије представница америчке амбасаде недавно је изјавила како Србија мора да промени свој закон или ће у противном билатерални односи Америке и Србије бити угрожени. Југослав Кипријановић из Двери на то је устао и одговорио: „О каквим ми то билатералним односима говоримо? Ви сте окупирали нашу земљу!“

Као услов за улазак у СТО, пред нас је постављен захтев да оборимо добар закон о забрани ГМО, који штити наше грађане. Са једне стране је опција уласка у СТО, са друге стране наша самоодрживост и способност Србије да сама храни своје становништво. Како изаберемо, тако ће нам и бити.

Шта је СТО? Нешто што нам се пласира као трговински форум, нешто што ће пружити сигурност, бољи живот, нова радна места? Још једна велика обмана и ако је не препознамо пре него што дозволимо улазак у Светску трговинску организацију, постаћемо робови у својој сопственој земљи. СТО су основале најбогатије земље света, и она служи интересима корпорација и банкара. По уговору о пољопривреди, ми морамо да отворимо своје тржиште за увозну ГМ-храну, а таква неравноправна конкуренција ће без милости уништити нашег сељака, мала пољопривредна домаћинства, и само ће велики произвођачи моћи да опстану. Губимо самоодрживост и могућност производње здраве хране за своје становништво.

Србија је одувек била способна да прехрани своје становништво. Данас имамо потенцијале да хранимо три пута више становника и нама за то није потребна недовољно испитана технологија. Семенарски институти Србије су признати у свету и омогућавају производњу здравствено безбедне хране.

Кључна реч у причи о ГМО је контрола. Ко контролише храну, контролише сваког појединог грађанина једне земље. Генетски модификовани организми су патент и приватно власништво корпорације која их је произвелау својим лабора- торијама. Шта би се десило да смо у току рата из 1999. зависили од ГМО-корпорација из земаља које су нас бомбардовале? Не бисмо имали ни шта да сејемо ни шта да жањемо.

Генетски модификовани организми нису креација природе, настају у лабораторијама насилним мешањем гена две различите врсте, што се никада не дешава у природи, као рибе и парадајза, свиње и човека, соје и пацова,… да би се добиле жељене особине новог организма, стављајући профит испред етике.

Ванредни проф. Мартина Њувел – Мек-Глугхлин са Одељења за патологију биљака Универзитета Калифорнија, као директор програма за биотехнолошка истраживања, недавно је одржала брифинг за директоре Фондације Била Гејтса и за Ватикан, па је 11. маја 2010. дошла да одржи предавање и на Пољопривредном факултету у Земуну, где је изјавила како српски народ мора да се окрене науци, да не треба да се плаши генетски модификованих организама и да прихвати развој биотехнологије.

Захваљујући савесним грађанима Србије који су упознати са реалном сликом догађања, истина се проширила у јавности Србије и није дошло до предвиђене измене закона. Грађанском иницијативом покренута је петиција у одбрану важећег закона Србије од интереса мултинационалних корпорација.

Питање је да ли треба да прихватимо храну коју нам кувар нуди, а сам не жели да проба ни за живу главу. Управо то је случај са ГМ-храном: стриктно је забрањена у кантини Монсанта, где једу научници који су је створили.

У току 1992. године ФДА, администрација за храну и лекове у САД, изјавила је да ова агенција није упозната ни са једном једином информацијом која би показала да се ГМ храна разликује од било кОје друге хране и да им није позната ниједна информација која би била разлог за забринутост око здравствене безбедности.

Пропагатори ГМ-хране наводе да је она спас за сиромашне и да ће нахранити гладне, донети велику зараду, смањити употребу пестицида. Сиромашне земље, међутим, одбијају хуманитарну помоћ у облику ГМО: на Светском самиту одрживог развоја у Јоханесбургу 2002. председник Замбије Леви Мванаваса је изјавио: „Само зато што мој народ гладује, то није оправдање да му се да отров, храна која је опасна по њихово здравље.“ Малави, Мозамбик и Зимбабве су изразили сличну забринутост за своје грађане. Др Вандана Шива из Индије објашњава да у производњи ГМО једини који добијају јесу корпорације које производе ГМО. Сиромашни сељаци у Индији се задужују да би купили скупље ГМ семе и хербицид Раундап. На ГМО-усевима јављају се суперкорови и траже још већу количину хемијских заштитних средстава.

На плодним аргентинским плантажама некада су цветале мале фарме. Данас су ту огромна поља ГМО-монокултура и, на жалост, појава наказне деце, која је у вези са временом почетка примене глифосата. По др Караско из Министарства науке Аргентине, глифосат из хербицида Раундап, који се користи у производњи ГМО, изазива ендокрине поремећаје, токсичне промене у осетљивом периоду развоја, показује неуротоксичност, делује токсично на репродукцију. И поред упозорења научника, до данас не постоји ниједна валидна студија о Раундапу, а индустрија тврди да је његова употреба потпуно безбедна.

У јуну 2011. Earth Open Source, непрофитна организација која се бави безбедношћу хране на глобалном нивоу, објавила је студију о глифосату из Раундапа у којој стоји да је до 1993. индустрија хербицида, укључијићи и Монсанто, била упозната са многобројним штетним ефектима, аномалијама унутрашњих органа, као што је дилатација срца, у врло малим дозама хербицида. Одељење за здравље потрошача објавило је извештај о глифосату, а Европска комисија, која је знала за упозорења, ипак је 2002. године одобрила његову примену за следећих 10 година.

Џон Фаган, доктор молекуларне биологије и биохемије, један од оснивача Earth Open Source-a, изјавио je да су анализом доказа дошли до закључка да је дозвола за употребу глифосата заснована на потпуно погрешним и непоузданим тврдњама…

Биолог Дејвид Шуберт са Института Салк упозорава: „Ако се деци да ГМ храна без претходног, одговарајућег тестирања, онда су они исто што и експерименталне животиње. Ако постоје последице, ми то никада нећемо сазнати јер узрок никада неће оставити своје трагове да би се пронашао, а многе болести се развијају у току дужег временског периода.“

UK Royal Society, удружење научника из Велике Британије, наглашава да је потребно обавити ригорозне научне студије пре него што примена ГМО као адитива буде дозвољена за исхрану трудница% дојиља. „Широко распрострањеиа примена ГМО као адигива, састојака у храни за бебе, може довести до раног увођења нових протеина на осетљивом узрасту одојчета или директно или преко мајчиног млека.“ – наводе научници из Royal Society-ja у Канади.

Деца реагују на много мање дозе токсина него одрасли. Излагање хормонима и узрочницима хормонског поремећаја може оставити тешке последице код деце у развоју. Деца склона инфекцијама доводе се у велику опасност ако дође то тога да антибиотици изгубе свој ефекат услед узимања генетски модификоване хране која носи ген за отпорност према антибиотицима и услед прекомерних доза антибиотика који су присутни у млеку крава третираних rbGH-ом. Професор Самјуел Епштајн из Коалиције за превенцију карцинома наводи да када деца пију млеко крава које су третиране генетски модификованим rbGH хормоном раста говеда, постају изложена стимулацији прера- ног испољавања полних одлика, код девојчица, и абнормално великих груди, код мушке деце. Овакво млеко има измењен Садржај хранљивих материја и висок ниво антибиотика, што може да подстакне појаву отпорности на антибиотике у деце.

Бебе и деца у развоју конзумирају далеко више хране која је генетски модификована. У храни која је намењена њима има већег процента генетски модификованог кукуруза, у пудеру за негу беба постоји кукурузни скроб, и деца су изложена овом састојку путем инхалације. Поред осталих потенцијалних ризика, ту су и нови протеини у измењеним биљкама и материје које опонашају женске полне хормоне, што може довести до поремећаја у развоју полних одлика и феминизације мушких беба, као до ризика за развој карцинома код деце.

Насилно убацивање гена је као бацање стрела, које могу да заврше на милијарду могућих локација у геному. На месту где се убаци нови материјал, домаћинови природни гени могу постати мутирани, одломљени, промењени, трајно угашени или трајно стављени у активно стање. Генетски модификоване ћелије које расту могу узроковати небројено много мутација и све ово може да промени РНК домаћина, протеине и друге материје, укључујући и природне производе у биљкама.

Било која од ових нових, непредвидљивих промена може бити изузетно штетна. Ово су сасвим нове супстанце у нашој исхрани, које могу бити алергени, токсини или могу да не садрже хранљиве квалитете. Поред тога, ове вештачки убачене секвенце гена годинама након увођења у живи организам могу се саме спонтано рекомбиновати креирајући нове протеине са неприродном секвенцом аминокиселина. Токсини које произ- воде ГМ-биљке могу бити концентровани у млеку, месу и могу кроз ланац исхране биоакумулирати у човеку.

Маркер за отпорност на антибиотике или промотер може да се пренесе на природну бактеријску флору црева и унутрашњих органа. Генетски измењен материјал може проћи плаценту и оштетити плод, може изменити здраве ћелије система за репродукцију будућих родитеља и пре времена зачећа.

Сви ови ризици од ГМО-а су јединствени по свом карактеру и обимности, али зато што регулаторна тела прихватају бајке произвођача о безбедности њихових производа, ГМО су дозвољени без научно засноване провере.

Крајем 90-их година у току једног судског процеса у САД-у, земљи из које нам долази Монсанто, корпорација која је највећи светски произвођач ГМО, ФДА је по закону била обавезна да прикаже суду своја поверљива документа, на којима се имало и шта видети: ФДА је игнорисала стручно мишљење и забринутост својих сопствених научника. На документацији која се појавила на суду јасно су стајала упозорења:

1. Став Луиса Прибила, магистра микробиологије: „Постоји огромна разлика између типова неочекиваних ефеката код традиционалног узгоја и ГМ-узгоја. Више аспеката насилног убацивања гена у току дизајнирања ГМО носи много више ризика него традиционално размножавање биљака.“

Научник Линда Кахл изјавила је да ФДА форсира закључак да не постоји разлика између генетског инжењеринга и праксе традиционалне пољопривреде. „Ова два процеса су различита и, у складу са експертима ФДА, воде у различите ризике.“

Е. Ј. Метјуз из Токсиколошке истраживачке групе изјавио је у октобру 1991: „ГМ-биљке могу садржати неочекивано високу концентрацију биљних токсина.“

У новембру 1991. Џејмс Маријански, биотехнолошки координатор, упозорио је на следеће: „Неопходно је доказати да семена и уља од ГМ-биљака не садрже потенцијално штетне материје у нивоу који би био разлог за забринутост.“

Више ФДА-научника је нагласило недостатак научних података који би потврдили безбедност ГМО. Сами ФДА – научници сматрају да је ГМ храна на тржишту у САД-у илегална и да би морала да се повуче на ригорозно тестирање на безбедност.

Научници са Одељења за хемију и загађиваче хране изјавили су следеће: „Сваки ген који се користи као маркер у ГМО производи протеине који су нешто ново у једној овако дизајнираној биљци, и требало би да се разматра као нови протеин у људској исхрани и морао би да прође испитивања о безбедности.“

Др Мури Лампкин каже: „Са клиничког становишта, оно што нагони на забринутост јесте увођење гена отпорног на антибиотике у значајан број микроорганизама опште популације људске микрофлоре црева. Био би озбиљан здравствени ризик увести ген који је упутство за отпорност на антибиотике!“

Др Мичел Смит, научник ФДА, наглашава: „Изјава ФДА како ФДА није упозната ни са једном једином информацијом која би показала да се ГМ храна разликује од било које друге хране и да им није позната ниједна информација која би била разлог за забринутост око здравствене безбедности јесте игнорантност у свом пуном сјају.“

Филип Регал, професор емеритус екологије и еволуције на Универзитету Минесота, изјавио је како је био ангажован да помогне влади да се успостави систем, регулаторно тело за ГМ-храну. Правилник је ишао на руку биоинжењеринг-компанијама. „Бирократе су биле под притиском Беле да се створе повољни услови за биотехнолошке корпорације, што је иначе било против правила, и из тог разлога би било превише скупо. Тако је настао регулаторни систем владе, који је био превара.“

По проф. Регалу, ФДА је знала за ризике ГМ-хране пре него што је оформљено регулаторно тело. Навео је како је уобичајена фраза била: „Ако Американци желе прогрес, морају бити огледни заморчићи!“

Суд је 2000. године пресудио у корист ФДА, и ова превара је и данас на снази.

Извор: Светиње Браничева