dragoslav-pavkovТреба ли се уопште окупљати?

Окупљати се треба увек, првенствено јер је људско друштво скуп појединаца које окупља (већа или мања) свест о заједничком интересу.

Када се та спознаја примени на данашњу Србију – окупљање оних који се не мире са претпоставком коју нам намећу сви режими – од Титиног до данашњег Вучићевог – да “је то тако јер тако мора” је императив; јер се непријатељ одавно окупио… У политичким странкама, САНУ, неким црквеним круговима, НВО финансираним од стране страних влада, итд.

Дакле, чак и ако занемаримо све друге разлоге – окупљање је неопходно као реакција на удруживање тј. окупљање оних којима одговара баш овакав однос снага у друштву: Неолиберализам који малом броју појединаца, све под маском бриге за широке народне масе омогућава да се абнормално обогати лишавајући се конкуренције (основе либерализма и тржишта) и вишка радника (тј. масовне упослености као претпоставке да појединац буде максимално независтан у односу на центре моћи), док је већина грађана (у чијем интересу се мањина кобајаги обогатила) доведена у положај најцрњег пролетаријата а да тога није ни свесна.

Може ли се од окупљања очекивати нека корист?

Може, ако ни због чега другог – а оно јер ће окупљање већег броја мислећих појединаца из различитих слојева друштва довести до разбијања разних табуа, заблуда као и натицања на … ражањ светих крава српске јавности.
Данас, наш медијски простор је презасићен наступима елите и тзв. “елите”. Мада једни друге крсте “патриЈотима” или “олош-елитом” – веже их заједничка особина: НИ ЈЕДНИ НИ ДРУГИ НЕ ПОЗНАЈУ НАРОД КОМЕ СЕ ОБРАЋАЈУ.

Док једни мисле да је потребно учинити само пар малих корачића (службено се одрећи Косова, уништити сопствене одбрамбене потенцијале, све могуће мањине уздићи на положај овлаштених супервизора, тј. контролора како функционише демократија у Срба и узбуњивача који дејствују на сваку појаву било чега што може да личи на неко српско дизање погледа) па се попети на грбачу ЕУ, други лобирају за повратак у средњи век када су у земљи Стефана Немање живели само богобојажљиви витезови и чедне даме које су поменутим витезовима рађале чете дичних аријеваца…

PRISTALICE SRS NOSE TRANSPARENT

Док први не избивају са ТВ екрана и страница од државе дотираних новина, други се данашњим сународницима обраћају са елитистичких амвона званих “патриотски сајтови”, Медија центар и књиге које су обавезна лектира сваког правог Србина (само куповина је обавезна, читање – по вољи), али не као себи равним суграђанима са којима треба да се удруже како би нам свима било боље, већ као стари властелини и свештеници који су се управо тако обраћали својим себрима и отроцима.

Дакле, и једни и други имају намеру да нас превеслају (свако за своју “агенду”), искористе да би од Изногуда постали Калифи и са бившима се замене у седлу.

У чему ће просечан Србијанац (грађанин Србије) осетити разлику ако уместо Тијанића за директора РТС буде постављен Цвијановић? Ако уместо Дачића у фотељу премијера заседне Бошко? Уместо Вучића – министарства силе преузме Дана (или Вук) Драшковић?

Због тога је окупљање неопходно, да им кажемо да су сви већ виђене и испушене луле (неко мање, неко више) и да Србија више не жели да се везује за фотошопиране политичке идиоте. Да смо схватили како је по нацију погубно да било који појединац у својим рукама концентрише велику моћ, да хоћемо да се моћ пресели у институције. Није решење српског проблема у извођењу групе људи на улице, смени режима и преокретању ствари. Био је један покрет назван „Преокрет“ састављен од преокретена, који је хтео да на власт уместо Курте доведе Мурту. Грађани су препознали намеру козметичке „поправке стања“ (тако што ће се једни одмаћи од јасала да би се примакли неки други) и преокретене послали у историју.

Пре промене начина управљања земљом ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МОРАЈУ ДА СХВАТЕ ДА МОЖЕ И МОРА ДРУГАЧИЈЕ!

Да су необавештени намерно, и да се од њих организовано крију информације и о томе зашто је Исланд стварно прекинуо претприступне преговоре са ЕУ и зашто на пример Турска нема ништа против да буде “кандидат” још тридесет година…Да је нашим елитама непријатељ оно што им даје смисао и разлог постојања; да није непријатеља, и они би морали да нађу праве послове… На продају магле и илегалних опијата овде се до сада није плаћао порез… Имамо ли снаге да коначно опорезујемо дилере и једних и других штетних садржаја?

Slobodan Milošević 6Како окупити?

Мада делује фашистички, у овој фази је стварно важнији сој него број. Имамо много примера где се на улицама Београда окупило много људи, порушило којешта, полупало пар носева и глава, извикало неке друге људе и променило – шта?

Заправо јесте се променило којешта, али када бисмо направили малу рекапитулацију последњих 20 година вишестраначја – дошли бисмо до резултата да се већина ствари променила на горе.

Након Газиместана, Албанци на КиМ су били испрепадани и љути али нису били јаки. У оно време смо били јачи и уз помоћ “потребне” репресије (да би се очувао уставни поредак) могли смо међу њима да нађемо савезнике и вежемо их за себе (бенефицијама или ако вам је милије – подмићивањем). Ни тада нас не би волели, штавише – многи би нас као и данас мрзели, али би били лојални Србији макар јер им ова обезбеђује радно место и плату за издржавање породице… Шта имамо данас? Закрвављеност са обе стране… Када би се Космет сутра вратио у уставноправни оквир Р.Србије – наша елита не би знала шта да ради с њим.drzava Једноставно – на тој територији не постоји више од 5-6 Шиптара који се сећају Боре и Рамиза, радних акција, војничких дана у ЈНА, итд

У вези са окупљањем највећи проблем није добра воља као што се неосновано тврди, већ недостатак ни начелне сагласности око најважнијих тј. кључних питања.

Шта је данас кључно?

Ако допустимо да Срби са севера Косова буду пуштени низ воду по угледу на Крајишнике успоставиће се тренд (модел се чак два пута показао као ефикасан) који ће се наставити у Рашкој области (НП санџак) и Војводини. Значи – једна етничка група, уз подршку интересних група (страних влада на пример) постепено ће радикализовати отворена питања са локалним Србима. Као „угрожена мањина“ почеће да се затварају у етничке и верске оквире, следећи корак су ненаоружане сеоске страже, затим наоружане али само личним и ловачким наоружањем (због отворених претњи насиљем Србенди које ће за своје потребе лако ангажовати сами или ће ови несвесно лећи на руду непријатеља мислећи да раде не знам шта јуначко и родољубиво), и на крају организовање јединица “цивилне заштите” које имају војну формацију и које се у датом тренутку наоружавају илегално достављеним наоружањем и опремом како би у датом тренутку изашле на црту “српској солдатески”. А онда је готово и капитулација државе је најцелисходније решење, обзиром на досадашња искуства. Да би се све ово предупредило, треба консултовати старог Сун Цуа који каже:

“Најделотворнији су оно знање и стратегија који борбу чине непотребном. Добри стратези непријатељу кваре планове док су ови још у зачетку, осредњи га спречавају да склапа савезе – остали јуришају на утврђења”.

Тако смо и дошли до националне катастрофе у 20. веку, и то након два добијена светска рата.

Zarobljeni_Nemci_kod_Knina_novembra_1944
Побеђени су чекали и дочекали прилику да нам се освете за те поразе. Они једноставно никада нису успели да схвате да су дојучерашњи непријатељи након победоносно завршеног рата престали да их посматрају као непријатеље – већ су поступили по наређењу и примили их у фамилију као најрођеније).

Као озбиљним народима, ни Хрватима ни Словенцима, а нарочито Мађарима и Турцима – тако нешто никада не би пало на памет: Кроз целу своју историју они су до савезника долазили онако како је и нормално – нуђењем бенефита, на туђи рачун ако је икако могуће. Онај ко им је лио крв и присиљавао њих да је лију, увек им је био оно што заправо и јесте – непријатељ који чека прилику без обзира на савезништво и заклињање на вечно пријатељство.

Као закључак – окупљање је потребно и оно нема алтернативу, а могуће га је извршити што доказује већ сам нетипични разговор на ову тему овде, међу нама који смо све пре него истомишљеници.

Сабирање уместо одузимања треба да постане нови српски поглед на свет, а помоћ рођацима са Косова и Метохије је добар разлог. Иначе, ако већ немамо јунаштва да им помогнемо ма када и ма ко био са друге стране барикаде – имајмо барем довољно чојствада им то јасно и гласно саопштимо, како се не би у нас залуд уздали.


Извор: Преврат

Оставите коментар

Оставите коментар на Нова српска аритметика или сабирање уместо одузимања

* Обавезна поља