GMO – vuk u jagnjećoj koži

Izveštaj koji je 9. jula 2009. iz američke ambasade u Beogradu poslat u kancelariju državnog sekretara SAD glasila je: „Subjekat: Srbija: novi zakon o GMO koji nije u skladu sa STO, obećanje vlade da ovaj zakon promeni, na vreme… Nastavićemo da vršimo pritisak na sve odgovorne da se ovo ubrzano reši.“

U ovom dokumentu navodi se nezadovoljstvo Vašingtona srpskim zakonom o zabrani GMO i obećanje srpske vlade da u skladu sa sugestijama iz Vašingtona na vreme promeni ovu zabranu.

U celom svetu podiže se glas odgovornih naučnika i savesnih građana; Bolivija i Peru, tradicionalna društva koja gledaju na zemlju kao svoju majku, uvode moratorijum na GMO, a Srbiji se uporno priprema da izmeni postojeći zakon o zabrani uvoza, uzgoja i prometa genetički modifikovanih organizama.

Akademija za medicinu životnog okruženja, koja okuplja lekare iz celog sveta, dala je sledeću izjavu: „Više studija o genetski modifikovanoj hrani na oglednim životinjama ukazuje na ozbiljne rizike po zdravlje, poput sterilnosti, problema sa imunitetom, ubrzanog starenja, poremećaja regulacije insulina, promena u svim unutrašnjim organima. Akademija je uputila zahtev lekarima da svojim pacijentima savetuju da izbegavaju genetski modifikovanu hranu.“

Ne postoje naučni dokazi da GM hrana nije štetna. „Monsanto nema obavezu da garantuje za zdravstvenu bezbednost genetski modifikovane hrane. Naš interes je da prodamo što je više moguće. Garancija bezbednosti hrane je posao Agencije za hranu i lekove FDA.“ – izjavio je Fil Angel, Monsantov direktor za komunikacije. „Na proizvođaču hrane je odgovornost da garantuje za zdravstvenu bezbednost hrane.“ – zaključili su u Agenciji za hranu i lekove FDA.

Regulatorna tela koja odobravaju GM-hranu oslanjaju se gotovo isključivo na informacije koje dostavljaju biotehnološke korporacije, i takvi podaci nisu objavljeni u naučnim časopisima niti su nezavisni stručnjaci imali priliku da ih prouče.

Stručnjaci za genetiku u Srbiji nas uveravaju da EU ima stroga regulatorna tela, međutim, još 80-ih godina regulatorno telo EU je dobilo informaciju o štetnosti glifosata, koji je kod nas poznat kao total, ali i pored upozorenja savesnih naučnika u EU ipak je dozvoljena primena ovog veoma toksičnog pesticida. Posledice njegove primene sada se vide u Argentini, gde se, na žalost, rađaju deformisana deca. Istraživačka grupa argentinske vlade KONICET, sa prof. dr Andresom Karaskom na čelu, dokazala je direktnu vezu glifosata iz Totala (Raundap), toksičnog pesticida, i pojave oštećenja u intrauterinom razvoju ploda.

Ko nam nameće GMO

Pod pritiskom ambasade SAD, od Srbije se očekuje da izmeni važeći zakon, koji zabranjuje uvoz, uzgoj i promet genetski modifikovanih organizama u Srbiji.

Svakome može biti jasno da su u pitanju kontrola i profit. Ako neko želi nam da zabrani sva naša semena, da stavi svoj patent na semena i dozvoli samo svoja, i to genetski modifikovana, ako javno izjavljuje da ima ambiciju da poseduje 100% sveg semena sveta, onda to nije nauka, već jasno ukazuje da je ovde reč o kontroli nad državama i nad svakim pojedinačnim građaninom tih država.

U Privrednoj komori Srbije predstavnica američke ambasade nedavno je izjavila kako Srbija mora da promeni svoj zakon ili će u protivnom bilateralni odnosi Amerike i Srbije biti ugroženi. Jugoslav Kiprijanović iz Dveri na to je ustao i odgovorio: „O kakvim mi to bilateralnim odnosima govorimo? Vi ste okupirali našu zemlju!“

Kao uslov za ulazak u STO, pred nas je postavljen zahtev da oborimo dobar zakon o zabrani GMO, koji štiti naše građane. Sa jedne strane je opcija ulaska u STO, sa druge strane naša samoodrživost i sposobnost Srbije da sama hrani svoje stanovništvo. Kako izaberemo, tako će nam i biti.

Šta je STO? Nešto što nam se plasira kao trgovinski forum, nešto što će pružiti sigurnost, bolji život, nova radna mesta? Još jedna velika obmana i ako je ne prepoznamo pre nego što dozvolimo ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, postaćemo robovi u svojoj sopstvenoj zemlji. STO su osnovale najbogatije zemlje sveta, i ona služi interesima korporacija i bankara. Po ugovoru o poljoprivredi, mi moramo da otvorimo svoje tržište za uvoznu GM-hranu, a takva neravnopravna konkurencija će bez milosti uništiti našeg seljaka, mala poljoprivredna domaćinstva, i samo će veliki proizvođači moći da opstanu. Gubimo samoodrživost i mogućnost proizvodnje zdrave hrane za svoje stanovništvo.

Srbija je oduvek bila sposobna da prehrani svoje stanovništvo. Danas imamo potencijale da hranimo tri puta više stanovnika i nama za to nije potrebna nedovoljno ispitana tehnologija. Semenarski instituti Srbije su priznati u svetu i omogućavaju proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Ključna reč u priči o GMO je kontrola. Ko kontroliše hranu, kontroliše svakog pojedinog građanina jedne zemlje. Genetski modifikovani organizmi su patent i privatno vlasništvo korporacije koja ih je proizvelau svojim labora- torijama. Šta bi se desilo da smo u toku rata iz 1999. zavisili od GMO-korporacija iz zemalja koje su nas bombardovale? Ne bismo imali ni šta da sejemo ni šta da žanjemo.

Genetski modifikovani organizmi nisu kreacija prirode, nastaju u laboratorijama nasilnim mešanjem gena dve različite vrste, što se nikada ne dešava u prirodi, kao ribe i paradajza, svinje i čoveka, soje i pacova,… da bi se dobile željene osobine novog organizma, stavljajući profit ispred etike.

Vanredni prof. Martina Njuvel – Mek-Glughlin sa Odeljenja za patologiju biljaka Univerziteta Kalifornija, kao direktor programa za biotehnološka istraživanja, nedavno je održala brifing za direktore Fondacije Bila Gejtsa i za Vatikan, pa je 11. maja 2010. došla da održi predavanje i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde je izjavila kako srpski narod mora da se okrene nauci, da ne treba da se plaši genetski modifikovanih organizama i da prihvati razvoj biotehnologije.

Zahvaljujući savesnim građanima Srbije koji su upoznati sa realnom slikom događanja, istina se proširila u javnosti Srbije i nije došlo do predviđene izmene zakona. Građanskom inicijativom pokrenuta je peticija u odbranu važećeg zakona Srbije od interesa multinacionalnih korporacija.

Pitanje je da li treba da prihvatimo hranu koju nam kuvar nudi, a sam ne želi da proba ni za živu glavu. Upravo to je slučaj sa GM-hranom: striktno je zabranjena u kantini Monsanta, gde jedu naučnici koji su je stvorili.

U toku 1992. godine FDA, administracija za hranu i lekove u SAD, izjavila je da ova agencija nije upoznata ni sa jednom jedinom informacijom koja bi pokazala da se GM hrana razlikuje od bilo kOje druge hrane i da im nije poznata nijedna informacija koja bi bila razlog za zabrinutost oko zdravstvene bezbednosti.

Propagatori GM-hrane navode da je ona spas za siromašne i da će nahraniti gladne, doneti veliku zaradu, smanjiti upotrebu pesticida. Siromašne zemlje, međutim, odbijaju humanitarnu pomoć u obliku GMO: na Svetskom samitu održivog razvoja u Johanesburgu 2002. predsednik Zambije Levi Mvanavasa je izjavio: „Samo zato što moj narod gladuje, to nije opravdanje da mu se da otrov, hrana koja je opasna po njihovo zdravlje.“ Malavi, Mozambik i Zimbabve su izrazili sličnu zabrinutost za svoje građane. Dr Vandana Šiva iz Indije objašnjava da u proizvodnji GMO jedini koji dobijaju jesu korporacije koje proizvode GMO. Siromašni seljaci u Indiji se zadužuju da bi kupili skuplje GM seme i herbicid Raundap. Na GMO-usevima javljaju se superkorovi i traže još veću količinu hemijskih zaštitnih sredstava.

Na plodnim argentinskim plantažama nekada su cvetale male farme. Danas su tu ogromna polja GMO-monokultura i, na žalost, pojava nakazne dece, koja je u vezi sa vremenom početka primene glifosata. Po dr Karasko iz Ministarstva nauke Argentine, glifosat iz herbicida Raundap, koji se koristi u proizvodnji GMO, izaziva endokrine poremećaje, toksične promene u osetljivom periodu razvoja, pokazuje neurotoksičnost, deluje toksično na reprodukciju. I pored upozorenja naučnika, do danas ne postoji nijedna validna studija o Raundapu, a industrija tvrdi da je njegova upotreba potpuno bezbedna.

U junu 2011. Earth Open Source, neprofitna organizacija koja se bavi bezbednošću hrane na globalnom nivou, objavila je studiju o glifosatu iz Raundapa u kojoj stoji da je do 1993. industrija herbicida, uključijići i Monsanto, bila upoznata sa mnogobrojnim štetnim efektima, anomalijama unutrašnjih organa, kao što je dilatacija srca, u vrlo malim dozama herbicida. Odeljenje za zdravlje potrošača objavilo je izveštaj o glifosatu, a Evropska komisija, koja je znala za upozorenja, ipak je 2002. godine odobrila njegovu primenu za sledećih 10 godina.

Džon Fagan, doktor molekularne biologije i biohemije, jedan od osnivača Earth Open Source-a, izjavio je da su analizom dokaza došli do zaključka da je dozvola za upotrebu glifosata zasnovana na potpuno pogrešnim i nepouzdanim tvrdnjama…

Biolog Dejvid Šubert sa Instituta Salk upozorava: „Ako se deci da GM hrana bez prethodnog, odgovarajućeg testiranja, onda su oni isto što i eksperimentalne životinje. Ako postoje posledice, mi to nikada nećemo saznati jer uzrok nikada neće ostaviti svoje tragove da bi se pronašao, a mnoge bolesti se razvijaju u toku dužeg vremenskog perioda.“

UK Royal Society, udruženje naučnika iz Velike Britanije, naglašava da je potrebno obaviti rigorozne naučne studije pre nego što primena GMO kao aditiva bude dozvoljena za ishranu trudnica% dojilja. „Široko rasprostranjeia primena GMO kao adigiva, sastojaka u hrani za bebe, može dovesti do ranog uvođenja novih proteina na osetljivom uzrastu odojčeta ili direktno ili preko majčinog mleka.“ – navode naučnici iz Royal Society-ja u Kanadi.

Deca reaguju na mnogo manje doze toksina nego odrasli. Izlaganje hormonima i uzročnicima hormonskog poremećaja može ostaviti teške posledice kod dece u razvoju. Deca sklona infekcijama dovode se u veliku opasnost ako dođe to toga da antibiotici izgube svoj efekat usled uzimanja genetski modifikovane hrane koja nosi gen za otpornost prema antibioticima i usled prekomernih doza antibiotika koji su prisutni u mleku krava tretiranih rbGH-om. Profesor Samjuel Epštajn iz Koalicije za prevenciju karcinoma navodi da kada deca piju mleko krava koje su tretirane genetski modifikovanim rbGH hormonom rasta goveda, postaju izložena stimulaciji prera- nog ispoljavanja polnih odlika, kod devojčica, i abnormalno velikih grudi, kod muške dece. Ovakvo mleko ima izmenjen Sadržaj hranljivih materija i visok nivo antibiotika, što može da podstakne pojavu otpornosti na antibiotike u dece.

Bebe i deca u razvoju konzumiraju daleko više hrane koja je genetski modifikovana. U hrani koja je namenjena njima ima većeg procenta genetski modifikovanog kukuruza, u puderu za negu beba postoji kukuruzni skrob, i deca su izložena ovom sastojku putem inhalacije. Pored ostalih potencijalnih rizika, tu su i novi proteini u izmenjenim biljkama i materije koje oponašaju ženske polne hormone, što može dovesti do poremećaja u razvoju polnih odlika i feminizacije muških beba, kao do rizika za razvoj karcinoma kod dece.

Nasilno ubacivanje gena je kao bacanje strela, koje mogu da završe na milijardu mogućih lokacija u genomu. Na mestu gde se ubaci novi materijal, domaćinovi prirodni geni mogu postati mutirani, odlomljeni, promenjeni, trajno ugašeni ili trajno stavljeni u aktivno stanje. Genetski modifikovane ćelije koje rastu mogu uzrokovati nebrojeno mnogo mutacija i sve ovo može da promeni RNK domaćina, proteine i druge materije, uključujući i prirodne proizvode u biljkama.

Bilo koja od ovih novih, nepredvidljivih promena može biti izuzetno štetna. Ovo su sasvim nove supstance u našoj ishrani, koje mogu biti alergeni, toksini ili mogu da ne sadrže hranljive kvalitete. Pored toga, ove veštački ubačene sekvence gena godinama nakon uvođenja u živi organizam mogu se same spontano rekombinovati kreirajući nove proteine sa neprirodnom sekvencom aminokiselina. Toksini koje proiz- vode GM-biljke mogu biti koncentrovani u mleku, mesu i mogu kroz lanac ishrane bioakumulirati u čoveku.

Marker za otpornost na antibiotike ili promoter može da se prenese na prirodnu bakterijsku floru creva i unutrašnjih organa. Genetski izmenjen materijal može proći placentu i oštetiti plod, može izmeniti zdrave ćelije sistema za reprodukciju budućih roditelja i pre vremena začeća.

Svi ovi rizici od GMO-a su jedinstveni po svom karakteru i obimnosti, ali zato što regulatorna tela prihvataju bajke proizvođača o bezbednosti njihovih proizvoda, GMO su dozvoljeni bez naučno zasnovane provere.

Krajem 90-ih godina u toku jednog sudskog procesa u SAD-u, zemlji iz koje nam dolazi Monsanto, korporacija koja je najveći svetski proizvođač GMO, FDA je po zakonu bila obavezna da prikaže sudu svoja poverljiva dokumenta, na kojima se imalo i šta videti: FDA je ignorisala stručno mišljenje i zabrinutost svojih sopstvenih naučnika. Na dokumentaciji koja se pojavila na sudu jasno su stajala upozorenja:

1. Stav Luisa Pribila, magistra mikrobiologije: „Postoji ogromna razlika između tipova neočekivanih efekata kod tradicionalnog uzgoja i GM-uzgoja. Više aspekata nasilnog ubacivanja gena u toku dizajniranja GMO nosi mnogo više rizika nego tradicionalno razmnožavanje biljaka.“

Naučnik Linda Kahl izjavila je da FDA forsira zaključak da ne postoji razlika između genetskog inženjeringa i prakse tradicionalne poljoprivrede. „Ova dva procesa su različita i, u skladu sa ekspertima FDA, vode u različite rizike.“

E. J. Metjuz iz Toksikološke istraživačke grupe izjavio je u oktobru 1991: „GM-biljke mogu sadržati neočekivano visoku koncentraciju biljnih toksina.“

U novembru 1991. Džejms Marijanski, biotehnološki koordinator, upozorio je na sledeće: „Neophodno je dokazati da semena i ulja od GM-biljaka ne sadrže potencijalno štetne materije u nivou koji bi bio razlog za zabrinutost.“

Više FDA-naučnika je naglasilo nedostatak naučnih podataka koji bi potvrdili bezbednost GMO. Sami FDA – naučnici smatraju da je GM hrana na tržištu u SAD-u ilegalna i da bi morala da se povuče na rigorozno testiranje na bezbednost.

Naučnici sa Odeljenja za hemiju i zagađivače hrane izjavili su sledeće: „Svaki gen koji se koristi kao marker u GMO proizvodi proteine koji su nešto novo u jednoj ovako dizajniranoj biljci, i trebalo bi da se razmatra kao novi protein u ljudskoj ishrani i morao bi da prođe ispitivanja o bezbednosti.“

Dr Muri Lampkin kaže: „Sa kliničkog stanovišta, ono što nagoni na zabrinutost jeste uvođenje gena otpornog na antibiotike u značajan broj mikroorganizama opšte populacije ljudske mikroflore creva. Bio bi ozbiljan zdravstveni rizik uvesti gen koji je uputstvo za otpornost na antibiotike!“

Dr Mičel Smit, naučnik FDA, naglašava: „Izjava FDA kako FDA nije upoznata ni sa jednom jedinom informacijom koja bi pokazala da se GM hrana razlikuje od bilo koje druge hrane i da im nije poznata nijedna informacija koja bi bila razlog za zabrinutost oko zdravstvene bezbednosti jeste ignorantnost u svom punom sjaju.“

Filip Regal, profesor emeritus ekologije i evolucije na Univerzitetu Minesota, izjavio je kako je bio angažovan da pomogne vladi da se uspostavi sistem, regulatorno telo za GM-hranu. Pravilnik je išao na ruku bioinženjering-kompanijama. „Birokrate su bile pod pritiskom Bele da se stvore povoljni uslovi za biotehnološke korporacije, što je inače bilo protiv pravila, i iz tog razloga bi bilo previše skupo. Tako je nastao regulatorni sistem vlade, koji je bio prevara.“

Po prof. Regalu, FDA je znala za rizike GM-hrane pre nego što je oformljeno regulatorno telo. Naveo je kako je uobičajena fraza bila: „Ako Amerikanci žele progres, moraju biti ogledni zamorčići!“

Sud je 2000. godine presudio u korist FDA, i ova prevara je i danas na snazi.

Izvor: Svetinje Braničeva