Hoće li i Kina u sirijski rat?

Posle desetak napisa u izraelskim medijima o aktivnom uključivanju ruskih snaga u sirijski sukob, Times of Israel je objavio vest kako bi, ako sirijski predsednik Bašar Al Asad to zatraži, Kina takođe mogla da rasporedi svoje vojnike u Siriji. Vest je objavila dr Kristina Lin, saradnica u Centru za transatlantske odnose sa Škole za međunarodne odnose na Univerzitetu Džons Hopkins iz Vašingtona.

Naime, kako da Turska aktivno podržava islamističke grupe kineskih Ujgura koje se bore u Siriji, Peking smatra da je Sirija postala ujgursko uporište za pokretanje napada na Kinu. U članku koji je objavila agencija Syria Now stoji da se oko 3.500 Ujgura nastanilo u selu blizu Jisr Al Šagura, sirijskog grada koji je islamistička koalicija Jaiš Al Fateh zauzela tokom proleća. U redovima te koalicije borili su se i pomenuti ujgurski militanti iz Turkestanske islamske stranke (TIP), odnosno Islamskog pokreta istočnog Turkestana (ETIM). Oni su navodno pod nadzorom turske obaveštajne službe, koju optužuju da im dobavlja lažne pasoše i tako kineskim Ujgurima omogućava da odlaze da se bore u Siriji.

Vest dolazi pošto su kineski islamisti, zajedno sa svojom „braćom“ u Siriji, zauzeli sirijsku vazdušnu bazu u pokrajini Idlib, gde su zarobilii nekoliko starih borbenih aviona MiG i drugo oružje. Iako se po snimcima da zaključiti da su svi zarobljeni avioni i helikopteri u bazi Abu Ad Duhor neupotrebljivi, analitičar Kristina Lin tvrdi da ta pobeda islamista podseća na Islamsku državu, ISIL, i njeno zarobljavanje naprednog američkog naoružanja od iračke vojske.

POVEZANOST UJGURA SA TURSKOM

Vest o navodnom pristanku Kine da pošalje svoju vojsku u Siriju takođe dolazi posle bombaškog napada na svetilište u Bangkoku, koje posećuju kineski turisti. Tajlandska vlast je za napad optužila ujgurske ekstremiste, tvrdeći da je to „ista grupa koja je napala tajlandski konzulat u Turskoj i povezana je sa turskim Sivim vukovima“. Uz podršku Turske, islamistička kolaicija Jayš Al Fateh tokom proleća je ostvarila značajne pobede protiv sirijske vojske u pokrajini Idlib, ali su veliki doprinos dali i kineski islamisti iz Islamskog pokreta istočnog Turkestana (ETIM). Kristina Lin tvrdi da su upravo kineski ekstremisti odigrali ključnu ulogu u pobedi nad sirijskom vojskom u Jisr Al Šuguru. Najistaknutiji ujgurski borac među sirijskim islamsitima je Abu Al Rida Turkistani, portparol „Sirijog ogranka ETIM“ od 2014. godine. Na jednom od snimaka vidi se kako predvodi militante i penje se na toranj sa satom, postavljajući zastavu fronta Al Nusra, na kojoj je na arapskom jeziku dodan napis „Turkestanska islamska stranka“.

Za ujgurske militante tvrdi se da su izveli niz većih terorističkih napada u Kini 2013. i 2014. godine, a neki Ujguri pozivaju na „intifadu“ protiv kineske komunističke vladavine. Sada, kad su pripadnici ujgurskog islamističkog pokreta uspostavili bazu u Siriji i šire svoj uticaj uz pomoć svojih turskih sponzora, Kina će morati da postupi u skladu sa preporukom iz 2013. godine, koja nalaže da „ETIM treba suzbiti pre nego što pretnja naraste, i da treba rasporediti vojnike u Siriji“, tvrdi Kristina Lin.

Kinesko načelo nemešanja pre svega se odnosi na neuplitanje u unutrašnju politiku drugih zemalja. Politika nemešanja ne znači nedelovanje kad su ugroženi bezbednost i interesi Kine. Dr Lin tvrdi da Kini nije teško da preduzme mere „kad se preti njenim temeljnim interesima i kad su joj ugroženi suverenitet, teritorijalna celovitost, ekonomski razvoj i opstanak režima“. Godine 2011. na Azijskom samitu o bezbednosti tadašnji kineski ministar obrane Lang Guangli je precizirao temeljne interese Kine, rekavši sledeće: „Temeljni interesi uključuju sve što se odnosi na suverenitet, stabilnost i oblik vlasti. Kina sada provodi socijalizam. Ako bude bilo kakvog pokušaja da se ugrozi taj put, time će se dirnuti u kineske temeljne interese. Ili, ako bude bilo kakvog pokušaja da se podstakne bilo koji dio Kine na otcepljenje, to će takođe dirnuti u temeljne interese naše zemlju na kopnu, moru ili u vazduhu. Zatim, sve što se odnosi na kineski nacionalni ekonomski i društveni razvoj, takođe se tiče temeljnih interesa Kine.“

Ako ETIM nastavi da jača unutar islamističke koalicije Jayš Al Fateh u Siriji, koja je sastavljena od raznih podružnica Al Kaide i salafističkih ekstremista, kineska pokrajina Sinđang može da postane sledeći Avganistan. Osim toga, vlada Bašara Al Asada je još uvek pravno priznata od UN, uprkos činjenici da drži samo oko trećine sirijske teritorije. Ako Asad pozove i da dozvolu Rusiji, Kini i drugim članicama Šangajske organizacije za saradnju, ŠOS, da mu vojno pomognu, to će biti u skladu sa međunarodnim pravom, tvrdi dr Kristina Lin.

Te vojne aktivnosti će se razlikovati od sadašnjih, koje vazdušnim napadima u Siriji vode SAD, što ne čine sa mandatom UN niti uz dozvolu vlade u Siriji iako donekle imaju dopuštenje Asadove vlade za borbu protiv Islamske države. Zbog činjenice da Erdogan vodi islamističke posredničke ratove protiv Kine, Kurda, Asada, Sisija, Netanijahua, za šta se služi filijalama Al Kaide, koalicijom Jayš Al Fateh, Muslimanskim bratstvom, Hamasom, zbog čega ne čudi da su Sirija i Egipat podneli zahtev za članstvo u ŠOS u junu. Sada Sirija i Kina dele zajedničku pretnju koja im dolazi od koalicije Jayš Al Fateh, jer borci te grupe napadaju i Asada i Kinu u Sinđangu.

HOĆE LI ASAD POSLATI ZAHTEV KINI?

Kao što je primetio Piter Li, za Kineze je takođe bilo zabrinjavajuće kad je palestinski predsednik Abas posetio Erdoganovu novu predsedničku palatu u januaru 2015. godine, gde je dočekan sa počasnom gardom od 16 vojnika odevenih u uniforme Osmanskog carstva, a među njima je bio i jedan Ujgur. Erdogan je na stepenicama palate predstavio 16 „velikih ili istorijskih turskih carstava“, a jedno od njih koje je imalo službeni pečat Turske bio je Ujgurski kanat, koji je formalno bio deo dinastije Tang, ali je u osnovi imao oblik državnosti u vreme kad je Kinesko carstvo bilo slabo. List Hurijet je primetio da je ujgurski ratnik bio šesti čovek s vrha stuba na levoj strani. Poznati su snovi Erdogana, koji želi da ojača uticaj Turske u Siriji i ima ambicije da rekonstituiše „turski svet od Jadrana do Kineskog zida“.

Sad je pitanje hoće li Sirija, zemlja koja je podnela zahtev za članstvo u ŠOS, poslati zahtev za pomoć i dozvoliti Kini da zaista umaršira sa svojim jedinicama Putem svile i krene u borbu protiv ETIM pre nego što pretnja naraste? Gotovo istovremeno sa člankom Kristine Lin, agencija Sputnjik piše kako će specijalci ŠOS krenuti u borbu protiv ISIL, i da su se spremni da se udruže sa ostalima. Naime, ŠOS razmatra mere za dalje intenziviranje borbe protiv terorista Islamske države. Iz Taškenta Sputnjik je javio da su specijalne snage ŠOS odlučile da podstaknu zajedničku borbu protiv Islamske države, što je u petak potvrdio prvi zamenik šefa ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). „Ovaj posao traje već dugo. Sve zemlje ŠOS razumeju opasnost, a mi razvijamo mere za podsticanje aktivnosti ŠSO u borbi protiv Islamske države“, novinarima je rekao general Sergej Smirnov. On je, međutim, dodao da koalicija protiv Islamske države mora biti proširena pod koordinacijom UN. „Moramo da privučemo što više zemalja i da uspostavimo politički dijalog“, rekao je Smirnov i dodao: „Nikad nismo odbijali saradnju, ali neke zemlje i danas pokušavaju da to odbace. Tema saradnje postoji, ali ne na potrebnom nivou, posebno sa SAD“.

Rusija je pozvala na saradnju sve zaraćene strane u Siriji kako bi sprečila regionalni haos koji stvara prazninu koju brzo popunjava ISIL, ali sad na videlo izlazi istina da islamističku koaliciju, za koju na Zapadu tvrde da je deo „umerene opozicije“, čine grupe stranih islamističkih militanata iz celog sveta, pa i Kine. Pekingu je poznato učešće ujgurskih islamista u borbama i Siriji i na drugim frontovima, ali, ako je istina da u Jisr Al Šaguru u blizini Idliba imaju bazu sa 3.500 boraca, onda je za očekivati da će se Kina aktivnije uključiti u rešavanje sirijske krize.

Da li je zaista došlo vreme da se Peking sa očiglednom pretnjom nacionalnoj bezbednosti suoči van svojih granica, konkretno u Siriji, kao što tvrdi Kristina Lin, saznaće se uskoro. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste činjenica da, ako Kina, isto kao i Rusija, hitno nešto ne preduzme u Siriji i Iraku, uskoro će se sa istim grupama boriti na Kavkazu i u Sinđangu.

Izvor: Alter Mainstream Info, Novi Standard