Карићев гамбит Београда за опроштај ЕУ грехова

Ивица Дачић потрошио је Млађана Динкића, пре него што је овај стигао да изведе ритуално рушење његовог кабинета, што би се, према закону вероватноће, догодило пред крај мандата. Овако, Дачић се, премијерно изводећи Карићев гамбит у српској политици, ратосиља сувишног имена и једним потезом решава доста страначких проблема, само ако напредњаци на то и формално пристану.

Млађан Динкић био је сезонски украс власти, њена привремена покривалица пред Бриселом, док напредњачка гора не озелени. Нека врста институционалног залога да ће председник и нова Влада радити све супритно од онога што су обећали на изборима.

Годину дана после, он је свенуо на ниво симбола епохе која је започела ДОС-ом и окончана прошле године, уместо да се афирмише као неопходан зупчаник Вучићевог механизма. Поставља се сада питање, хоће ли одлазак Млађана Динкића из Владе, ако га заиста буде, бити крунисан истрагом његових министровања? Сетимо се само причао новцу са Кипра и обећања да ће бити ухапшен.

Он је водио државне финансије у време када је, слепачким спровођењем налога ЕУ и САД, Србија брутално опљачкана. Осим тога, утицај породице Карић на власт, као и најављени повратак Богољуба Карића у земљу, сада постају савршен комад архаичног српског мозаика.

Формалним одласком Млађана Динкића, ЕУ добија могућност опроштаја за руинирање српске државе и економије у последњих 14 година. Њена кривица добија шансу да буде персонализована именом, које је синоним за неиспуњена обећања, а да притом у Немањиној улици остану кључни кадрови и дух Г17 плус. Генијално!

Сузани Грубјешић незванично се нуди место преговарача са ЕУ, похвале стижу и за Верицу Калановић, Милан Пајевић води Канцеларију за европске интеграције, а не треба заборавити ни да је Зорана Михаиловић, потпредседница СНС, политичко чедо „Исак“ фонда, организације у функцији НАТО пакта, стасале у недрима Г17 плус института.

Реконструкција Владе Србије одвија се у истој, киселој средини која нагриза државу, а не странке. У галами која се диже у име странака, остају недослушана кључна питања будућности Србије.

Ко је данас, у општој какофонији троугла Дачић – Вучић – Динкић, који су до јуче хвалили међусобну сарадњу, приметио вест да Србија од јануара, све и ако Немци коначно одобре почетак преговора, неће добити више новца из фондова ЕУ? А требало је да добије, хиљаду Динкићевих евра ми!

Извор: Глас Русије