Srpske tajne službe – Obaveštajni transkripti 8

Beograd – Otimanje Vojvodine

U Briselu je 20, 21. i 22. juna 2003. godine održan sastanak čija je glavna tema bila sudbina Vojvodine. Skupu su prisustvovali predstavnici obaveštajnih službi Velike Britanije, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država.

Ovaj susret dokumentovali su operativci jedne druge strane službe, koja takođe ima interese na ovom području. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Izmeniti demografsku strukturu.

2) Vojvodinu najpre ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća.

3) Sve banke i finansijske ustanove moraju biti pod kontrolom zapadnih institucija.

4) Na kulturnom planu jačati one sektore civilnog društva koji propagiraju labavije veze sa Srbijom.

5) Na političkom planu forsirati i pomoći one političke opcije koje se zalažu za labavije veze sa Beogradom.

6) Insistirati na pitanju denacionalizacije i povratku imovine na stanje pre
Drugog svetskog rata.

7) Raditi na restauraciji granica Austrougarske monarhije.

Prema rečima naših sagovornika, zaključci sa ovog sastanka odlučujuće su uticali na formiranje političkih odluka u Briselu i Vašingtonu koje su se ticale sudbine severne srpske pokrajine.

– Posebno je zanimljiv zaključak koji se tiče insistiranja na povratku imovine vlasnicima koji su napustili Vojvodinu nakon završetka Drugog svetskog rata. Radi se o pripadnicima nemačke manjine koji su svojevoljno izrazili želju da napuste svoja imanja i odsele se u Nemačku. Reč je o vrlo perfidnoj stvari. Sličan primer imali smo skoro sa slučajem obeštećenja Italijana koji su živeli u Hrvatskoj i koji su posle 1945. proterani iz Istre i Dalmacije. Italija je pre nekoliko godina tužila Hrvatsku zbog ovog slučaja i tražila obeštećenje, koje iznosi oko osam milijardi evra. Kako sada stvari stoje, Hrvatska nema velike šanse da dobije ovaj spor – kaže naš sagovornik i dodaje da je sličan scenario spreman i za Srbiju.

Kupovina pokrajine

Ključna poluga za odvajanje Vojvodine od Srbije treba da bude ekonomija, zaključak je donet na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke održanom u junu 2003. godine u Briselu, saznaje Kurir od dobro obaveštenih izvora bliskim obaveštajnim krugovima.

Prema rečima naših izvora, na ovom sastanku donet je niz zaključaka koji su u nastupajućem periodu predstavljali konkretne smernice za politiku zapadnih zemalja prema konačnom statusu severne srpske pokrajine. Naši izvori, koji su imali uvid u zapisnike sa ovog sastanka, a koje je načinila druga strana obaveštajna služba zainteresovana za ovaj prostor, tvrde da je ipak najveća važnost pridata ekonomskom momentu.

– Pored svih mera koje su predložene na ovom sastanku i koji se tiču političkog konteksta odvajanja Vojvodine, ipak je najveći značaj dat nizu ekonomskih mera, koje su sprovođene u tišini od 2001. godine do danas – kaže naš sagovornik.

– Plan odvajanja Vojvodine i restauracije granica Austro-Ugarske monarhije odvijao se u dve faze. Prva faza, koja je sprovođena u tišini skoro sedam godina, upravo je ta ekonomska komponenta. Ona je uključivala pre svega promenu vlasničke strukture nad zemljištem kroz privatizaciju velikih poljoprivrednih kombinata. Prema planovima zapadnih obaveštajnih službi, privatizaciju ovih velikih preduzeća trebalo je da sprovedu hrvatske kompanije potpomognute nemačkim kapitalom. Tako je izvršena privatizacija zrenjaninskog giganta „Dijamant”. U toj privatizaciji hrvatski „Agrokor” je pored uljare postao i vlasnik više od 200.000 hektara najkvalitetnije zemlje u Srbiji – tvrde naši sagovornici.

Ubačeni

Politička platforma za otcepljenje Vojvodine spremana je od 1995. godine i sada je ušla u završnu fazu, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima. Pozivajući se na zapisnike sa sastanka vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke održanog u junu mesecu 2003. godine, naši sagovornici tvrde da je politička komponenta otcepljenja severne srpske pokrajine brižljivo spremana.

– Na tom sastanku predstavnici ovih obaveštajnih agencija predstavili su svoje planove vezane za pomaganje i finansiranje onih političkih snaga koje zagovaraju secesiju. Prema njihovim zaključcima, u to vreme je već trebalo početi sa konkretnim političkim akcijama kroz institucionalne poluge sistema, odnosno trebalo je sistemski raditi na otcepljenju – tvrde naši sagovornici.

Prema njihovim rečima, dok se u prvoj fazi borba za otcepljenje Vojvodine koncentrisala oko nevladinog sektora i opozicionog delovanja, već početkom 2003. godine sazreli su uslovi za promenu pravca.

– U vreme Miloševića, secesionističke grupe su bile minorne i uglavnom okupljene oko nekih nevladinih organizacija. Svi politički lideri ovog pokreta nikada nisu imali veće uporište u narodu. Međutim, nakon smene režima 2000. godine secesionisti su, doduše stidljivo i na mala vrata, ulazili polako u institucije sistema. U vreme Miloševića u prvi plan nije gurana ideja o otcepljenju Vojvodine, nego su u širokom frontu za smenu diktatorskog režima progurane i one snage koje su bile secesionističke. Plan je dugoročno predviđao da ova struja u jednom trenutku postane vladajuća u pokrajini, što se na kraju i dogodilo – kaže naš sagovornik.

Kosovski model

Plan otcepljenja Vojvodine, koji je dogovoren na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke u Briselu 2003. godine, predviđao je i izazivanje nemira i oružanih sukoba, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Na pomenutom susretu, koji je održan 21, 22. i 23. juna 2003. godine u glavnom gradu Belgije, doneti su zaključci koji su u velikoj meri opredelili sudbinu ovih prostora. Iako je akcenat stavljen na ekonomski i politički plan, ipak vrh obaveštajnih službi zapadnih zemalja nije isključio mogućnost izazivanja nemira i neke vrste oružanih sukoba.

– Iako je centralna tema bila ekonomija i ovladavanje teritorijom ekonomskim i finansijskim porobljavanjem, ipak nije se do kraja isključila mogućnost stvaranja nereda i sukoba. Za ovu svrhu namera im je bila da se u jednom trenutku pojačaju netrpeljivosti izneđu različitih nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini i većinskog srpskog življa. Bilo je planirano da se potpomogne oformljivanje i rad svih mogućih nacionalističkih i ekstremističkih grupa u svim nacionalnim grupacijama, pa i u većinskoj srpskoj – tvrdi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, pozivajući se na dokumenta u koje je imao uvid, obrazac po kome je trebalo da budu izazivani ovi sukobi bio je dosta sličan onom koji je prethodno primenjen na Kosovu.

– I ovde su bili u planu teroristički napadi, uništavanje državne imovine i bojkot institucija, napadi na organe reda, policiju i vojsku pre svega, ali i blokada puteva. Svaka nacionalna grupa dobila bi svoju oružanu frakciju i na terenu bi nastao potpuni haos, a onda bi se po kosovskom modelu isprovociralo mešanje međunarodne zajednice i problem bi bio sklonjen iz ruku zvaničnog Beograda i postao bi međunarodna stvar – tvrde naši sagovornici.

Hrvatska veza

Za planirano otcepljenje Vojvodine zapadne obaveštajne službe jednu od ključnih uloga namenile su hrvatskoj službi i njihovim finansijskom eksponentima, kaže za Kurir sagovornik blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, na sastanak koji je održan u junu 2003. godine u Briselu, i na kome su bili prisutni ključni ljudi britanske, američke i nemačke obaveštajne službe, jedna od tema bila je i uloga koja bi se eventualno mogla dodeliti hrvatskoj službi u predstojećim operacijama vezanim za otcepljenje severne srpske pokrajine.

– Hrvatska služba, uz podršku Britanaca i Nemaca, trebalo je praktično da bude izvođač radova na terenu. Plan je bio jednostavan – favorizovati hrvatski kapital u predstojećoj privatizaciji velikih vojvođanskih preduzeća, pre svega velikih poljoprivrednih kombinata – kaže naš sagovornik.

Naš izvor tvrdi da je, kad god bi neki posao sa privatizacijom zapeo, na scenu stupila hrvatska služba, koja je preko svojih veza u podzemlju brzo peglala situaciju.

– Kada bi nastupio problem, Hrvati bi preko svojih kriminalaca, koji su, opet, u odličnim odnosima sa srpskim kriminalcima, završavali posao – kaže naš sagovornik

Skoro neprimetno, veliki deo obradive površine u Vojvodini, posredno ili neposredno, ubrzo se našao pod kontrolom hrvatskih firmi.

– Najbolji primer je hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”. Njegov otac je bio jedan od najtvrđih hrvatskih nacionalista iz vremena MASPOK-a 1971. godine, a sin je danas preko svojih firmi vlasnik više od 300.000 hektara najbolje zemlje u Vojvodini. Upravo je on privatizovao zrenjaninsku uljaru „Dijamant” i „Frikom”, a pretpostavlja se da su firme pod njegovom kontrolom posale vlasnici velikog broja preduzeća u Vojvodini – tvrdi naš izvor.

Narko privatizacija

Pri kupovini zemlje u Vojvodini, pored hrvatskih firmi, favorizovan je kapital albanskih i crnogorskih biznismena, nastao uglavnom kroz trgovinu narkoticima i drugim protivzakonitim poslovima, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Pored hrvatskog kapitala, koji je bio ključan u privatizaciji poljoprivrednih dobara u severnoj srpskoj pokrajini, kroz privatizacije najvećih uljara i poljoprivrednih kombinata, prednost je datra i crnogorskom kapitalu i novcu albanske mafije koji je kroz razne investicione fondove plasiran na tržište Srbije.

Prema rečima naših sagovornika, odluka o ovakvom ekonomskom porobljavanju Vojvodine doneta je na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke, održanom u junu 2003. godine u Briselu.

– Kroz gomilu tih investicionih fondova koji su registrovani na raznim egzotičnim ostrvima krije se šiptarski novac, stican u nelegalnim poslovima trgovine drogom širom Evrope. Albanci su pod uticajem stranih službi „upućeni” da bi bilo poželjno da deo svojih prihoda ulože u privatizaciju i kupovinu zemlje u Vojvodini – tvrdi naš sagovornik.

Isti izvori tvrde da su neke od naših tajnih službi registrovale pojavu ovih
„investicionih fondova”, ali da do sada niko od nadležnih organa nije reagovao u vezi sa tim.

– Svi dobro znaju ko stoji iza tog sumnjivog novca, ali država Srbija zasad ništa ne čini da to spreči. Mnogo je prljavog novca ušlo u privatizaciju u Srbiji i na taj način je sumnjivi kapital legalizovan, ali u ovom slučaju namera nije samo da se opere nelegalno stečen novac, već da se stvori ekonomska zavisnost koja će se kasnije reflektovati na političkom polju – kaže naš sagovornik.

Obuka za teroriste

Mađarski nacionalistički pokret pod nazivom „64 županije” bio je određen kao glavna udarna pesnica u eventualnim terorističkim obračunima sa srpskim vlastima na teritoriji Vojvodine, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Ova nacionalistička i profašistička organizacija, koja uglavnom okuplja problematičnu mladež i čiji je cilj uspostavljanje granica koje je imala nekadašnja Ugarska u dvojnoj Habzburškoj monarhiji, bila je naročito pogodno tlo za infiltraciju stranih obaveštajnih službi zainteresovanih za područje Vojvodine. Odluka o aktiviranju ove organizacije i njenoj upotrebi u predstojećoj operaciji odvajanja severne srpske pokrajine doneta je na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke koji je održan krajem juna 2003. godine u Briselu.

– Odlučeno je da se na sve načine, ali u strogoj tajnosti, potpomogne delovanje ovog pokreta. Tu se pre svega misli na materijalna sredstva, novac, oružje, opremu… Neke strane službe zainteresovane za dešavanja na ovom prostoru registrovale su postojanje nekoliko kampova za obuku na teritoriji Mađarske i u Srbiji u kojima su se obučavali pripadnici ovog pokreta. Instruktori su, naravno, bili već provereni kadrovi koji rade za zapadne obaveštajne agencije i koji su svoje znanje prenosili polaznicima terorističkih kurseva u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu – tvrdi naš sagovornik.

Prema rečima naših sagovornika, pretpostavlja se da je kroz ove kampove prošlo nekoliko stotina polaznika i da je njihova uloga da u određenom trenutku izvrše terorističke napade na strategijski određene tačke u pokrajini, poput industrijskih postrojenja, saobraćajnica, elektromreže…

– Ali, pored tih zadataka, ovi ljudi su osposobljeni i za klasične terorističke akcije, zasede, ubistva vladinih zvaničnika, napade na policiju, blokadu puteva i izvođenje klasičnih borbenih dejstava – upozoravaju naši sagovornici.

Pare za otcepljenje

Na sastanku održanom 21, 22. i 23. juna 2003. godine u Briselu, na kome su prisustvovali vodeći ljudi britanske, američke i nemačke obaveštajne službe, dogovoreni su i detalji finansijske pomoći separatističkim snagama u severnoj srpskoj pokrajini, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, veći deo novca bio je namenjen finansiranju političkih partija koje su se otvoreno zalagale za secesionizam, ali i na nevladine organizacije i medije koje su bliske ovim političkim snagama.

– Radi se o višemilionskim sumama. Samo za finansiranje jedne političke partije (ime poznato redakciji Kurira) određena je suma od tri miliona dolara godišnje. Pored partije, dosta novca iz crnih fondova tajnih službi bilo je namenjeno i za udruženja i političke grupacije koje su napravljene isključivo po nacionalnom ključu, odnosno one koje promovišu interese nacionalnih manjina u Vojvodini. Među njima su, opet, po drugom ključu bile favorizovane one grupe koje su imale najekstremnije kadrove – tvrdi naš sagovornik.

Naši izvori tvrde da su pored ovih, uslovno rečeno, „institucionalizovanih” izvora finansiranja, postojali i drugi načini pribavljanja novca za ove ciljeve.

– Određenim biznismenima na koje su operativci ovih službi na terenu imali neki uticaj bilo je naloženo da finansijski pomognu određene stranke ili nevladine organizacije – kaže naš izvor i dodaje da je većina poslušala te sugestije.

– Neki od tih poslovnih ljudi, a svi manje-više posluju u Srbiji, nisu imali izbor, jer su im drugi poslovi zavisili od veza sa nekim ljudima koji su se u to vreme (sredina 2003. godine) nalazili u vlasti Srbije, a koji su bili u vezi sa ovim stranim službama.

Čerupanje

Na sastanku vodećih ljudi obaveštajnih službi SAD, Velike Britanije i Nemačke, održanom 21, 22. i 23. juna 2003. godine u Briselu, doneta je odluka i o teritorijalnoj podeli Vojvodine, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Podsećamo, na ovom sastanku koji se može smatrati vrlo bitnim u pogledu dalje strategije spoljne politike zapadnih zemalja prema severnoj srpskoj pokrajini, bilo je reči o detaljnoj razradi plana secesije kroz institucionalne, ali i kroz vaninstitucionalne kanale.

Prema rečima naših izvora, koji su imali uvid u zapisnike i snimke sa ovog sastanka do kojih je došla jedna strana obaveštajna služba zainteresovana za događanja na Balkanu, u jednom trenutku govorilo se i o teritorijalnoj podeli Vojvodine.

– Ne bi se moglo reći da je reč o klasičnoj podeli u fizičkom smislu, već pre svega o podeli na direktne interesne zone u administrativnom smislu. Pošto je već u principu sve bilo dogovoreno oko podele kolača između velikih sila zainteresovanih za severnu srpsku pokrajinu, na red je došla i podela ostatka. Ceo proces u velikoj meri liči na podelu Nemačke posle Drugog svetskog rata na interesne zone, kada su saveznici podelili Hitlerovu Nemačku na nekoliko delova. Tako je plan bio da se Vojvodina podeli na tri interesne zone u kojima će na terenu dominantan uticaj imati Mađarska i Hrvatska, naravno pod nadzorom SAD, Engleske i Nemačke – tvrdi naš sagovornik.

Naši izvori tvrde da ovakav model u mnogome podseća na neku vrstu restauracije granica Austro-Ugarske na Balkanu, ali i na povampirenje NDH.

– Prema toj verziji plana hrvatska interesna zona bi trebalo da bude Srem i delovi Bačke, dok bi mađarska zona trebalo da bude Bačka i delovi Banata. Iako bi administrativni centar bio u Novom Sadu i formalno nezavisan od uticaja sa strane, ipak bi u ovim sredinama hrvatski, odnosno mađarski kapital imali domonantan uticaj, što je i osnovna zamisao projekta Vojvodine kao države – tvrdi naš izvor.

Zatvaranje gasa

Na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Britanije i Nemačke, koji je održan u junu mesecu 2003. godine u Briselu, bilo je reči i o sprečavanju ulaska ruskog kapitala u Vojvodinu, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Na pomenutom sastanku, koji se može smatrati ključnim u pogledu odluka koje su postale polazna tačka spoljne politike zapadnih zemalja po pitanju Vojvodine, jedna od bitnih tački bilo je i pitanje ulaska ruskog kapitala i uopšte uticaja u ovu oblast u Srbiji.

Prema rečima naših izvora, skoro jednoglasan zaključak svih učesnika sastanka bio je da po svaku cenu treba sprečiti ulazak Rusa.

– Ove zapadne zemlje su kao jedan od svojih strateških ciljeva u ovom području definisali secesiju severne srpske pokrajine. Način na koji će to izvesti je već dobro poznat i manje-više vidljiv svima. Međutim, ono što se ustvari iza brda valja, razlikuje se od onoga što je vidljivo. Ključna bitka za sudbinu Vojvodine vodi se upravo u ovom trenutku i čvrsto je vezana za sudbinu gasnog sporazuma s Rusijom. Iza planova o secesiji stoje i konkretni ekonomski interesi, jer će, ukoliko „Južni tok” ne prođe kroz Srbiju, a samim tim i kroz Vojvodinu, tuda proći neki drugi gasovod, naravno ne ruski. I, naravno, proći će kroz teritoriju novoformirane države. Gasovod je ključna poluga vlasti u Beogradu kojom mogu bitno da utiču na formiranje političke volje u zapadnim zemljama. Na taj način bi i secesija Vojvodine bila znatno otežana, ako ne i sasvim onemogućena. Upravo je iz tog razloga vrh zapadnih obaveštajnih službi insistirao da se nikako ne dozvoli ruski uticaj u Srbiji – zaključuje naš sagovornik.

Zatiranje

Uništiti poljoprivrednu proizvodnju u Vojvodini jedan je od zaključaka donetih na sastanku vrha obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke održanom u Briselu 21, 22. i 23. juna 2003. godine, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Kako je Kurir već ranije pisao, ekonomski momenat bio je jedan od presudnih pri formiranju politike zapadnih zemalja prema sudbini severne srpske pokrajine. Međutim, ljudi koji su imali uvid u sadržaj i tok pomenutog sastanka tvrde da je, pored privatizacije i kontrole bankarskog i finansijskog sektora, veliki značaj za prisutne imala osnovna privredna grana u Vojvodini – poljoprivreda.

Prema njihovim rečima, zapadni stručnjaci koji su radili procene dalje ekonomske sudbine Vojvodine smatrali su da je najvažnije uništiti primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

– Namera im je bila da to učine na dva načina. Prvo kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, a onda kroz sistematsko gušenje proizvodnje, pre svega preko državne politike u ovom sektoru. Zato je jedan od prioriteta rada na ovom polju bila infiltracija ljudi u državne institucije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom – kaže naš sagovornik.

Naši izvori tvrde da je u poslednjih nekoliko godina u Vojvodini, osim u najmanju ruku sumnjive privatizacije u ovom sektoru, prisutno i dosta „sumnjivih investicija”.

– Javna je tajna da se u nekoliko fabrika koje se bave proizvodnjom hrane koriste tehnologije koje su kupljene pod sumnjivim okolnostima i pod pritiskom raznih savetnika, a koje nisu dozvoljene u zemljma EU i SAD. Razlog zašto one nisu dozvoljene jeste štetnost za zdravlje čoveka i njegovu okolinu. Ekološki momenat je veoma bitan. Skoro sve strane investicije u Vojvodini ekološki su veoma opasne – tvrdi naš sagovornik.

Secesija

Planirano je da budući status Vojvodine bude ostvaren u dve faze. U prvoj bi severna srpska pokrajina trebalo da dobije neku vrstu autonomije, nadzirane iz Evropske unije, a u drugoj fazi trebalo bi da izraste u nezavisnu državu u sastavu zajednice evropskih naroda – EU, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Ovakav zaključak donet je u junu 2003. godine u Briselu, na sastanku vrha obaveštajnih službi Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke.

Prema rečima naših sagovornika, koji su imali uvid u dokumentaciju sa ovog sastanka, zaključak je bio da se, pored svih priprema za koje su ustanovili da su neophodne, nezavisnost Vojvodine mora postići kroz nekoliko faza.

– Dogovoreni su detalji otcepljenja Vojvodine, sve faze i pripreme, pre svega one ekonomske, privatizacija strateških industrijskih preduzeća u severnoj srpskoj pokrajini, privatizacija poljoprivrednih dobara i zemlje. Na kraju, dogovoreno je da se otcepljenje, ipak, sprovede kroz dve faze. U prvoj bi Vojvodina imala status neke autonomne regije, ili kako to u medijima najavljuju „evropske regije”. To bi bila neka vrsta funkcionalne autonomije, potpuno odvojene od vlasti u Beogradu i pod nadzorom regulatornih organa Evropske unije. Naravno, bila bi pod vojnom zaštitom NATO – tvrdi naš sagovornik i dodaje da se sada jedino još traži neko u Beogradu ko će na to dobrovoljno da pristane.

Naši izvori tvrde da će se nakon prve faze u roku od nekoliko godina ući i u drugu, koja će pretpostavljati formalno osamostaljenje.

– Iako će ostati malo elemenata nezavisnosti na koje će bilo koja zemlja na Balkanu moći da se osloni kroz nekoliko godina, plan predviđa da se u jednom trenutku, najverovatnije kada Srbija bude bila pred vratima EU, neko odluči da proglasi i formalnu nezavisnost Vojvodine – tvrde naši sagovornici.

Huškači

Vrh engleske obaveštajne službe je na sastanku u Briselu, održanom u junu 2003. godine, zagovarao tezu da Vojvodina svoj put ka secesiji mora da prođe po kosovskom modelu – kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, na pomenutom sastanku, kome su pored predstavnika engleske obaveštajne službe prisustvovali i predstavnici obaveštajnih službi SAD i Nemačke, usaglašene su polazne osnove koje su definisale politiku ključnih zapadnih zemalja prema pitanju Vojvodine. Ovaj sastanak, na kome su skoro do detalja razrađene faze otcepljenja severne srpske pokrajine, snimili su operativci druge strane službe zainteresovane za ovaj prostor.

Naši izvori, koji su imali uvid u zapisnike sa ovog skupa, tvrde da su se militantnim pristupom posebno isticali predstavnici britanske obaveštajne službe.

– Englezi su stalno zastupali tezu da se Vojvodina mora odvojiti po kosovskom modelu. Tražili su da se isprovocira oružani sukob ograničenih razmera, a zatim da se u celu priču uvedu snage NATO kao neizbežan faktor mira i stabilnosti i da se na taj način, golom fizičkom silom, Vojvodina odvoji od ostatka Srbije – tvrde naši sagovornici.

Iako je plan koji su zagovarali ostali prisutni na sastanku pretpostavljao mnogo suptilnije metode, stvaranje ekonomske zavisnosti, privatizaciju, delovanje kroz sektor civilnog društva… engleski obaveštajci smatrali su da su to neefikasne metode.

– Njihov pristup i argumentacija mogli bi se sažeti u sledeću konstataciju: svi ti planovi su teoretski dobri, ali zahtevaju mnogo vremena i novca. Sukob niskog intenziteta je, prema njima, mnogo bolje rešenje i upravo to je model koji treba bezuslovno primeniti na Srbiju – tvrde naši izvori.

Izvor: Kurir, Vaseljenska TV