Poslanica Patrijarha Varnave protiv Papskog Konkordata

Nakon izdaje Kosova korumpirani srpski vlastodršci krenuli su u nov manipulativni proces čija je ideja da srpsku javnost pripremi za ritual dolaska Pape na srpsku zemlju, čin kome smo se uspešno opirali vekovima. Kao operativni nosioci tog procesa pojavljuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Ministar inostranih poslova Ivica Dačić, koji ovu posetu predstavljaju kao običan politički čin, kao posetu bilo kog državnika našoj zemlji. Tome se pridružuje jedan broj crkvenih velikodostojnika, predvođenih Irinejom Bulovićem, koji već nose papski prsten, kaljajući tako veru svojih predaka i pravoslavni krst kome su se zakleli. Doprinosi tome, nažalost, i Patrijarh srpski gospodin Irinej svojim istupima u javnosti iz kojih se može steći utisak da je kanonizovanje Stepinca praktično jedini problem između dve crkve, što takođe može (mada ne mora) biti deo spina koji će rezultirati pristankom SPC da dočeka Rimskog poglavara.

Većina materijalnom nesrećom pritisnutog srpskog naroda,  dezorijentisanog tabloidnim Vučićevim medijima, bez nacionalne i verske elite, teško može pojmiti dubinu promena koje bi izazvala Papina noga na srpskoj zemlji. Otuda je, danas, veoma aktuelna Poslanica srpskog Patrijarha Varnave „Protiv papskog konkordata“ izrečena o Novoj godini daleke 1937. Tadašnji Srpski patrijarh obratio se srpskim vlastodršcima i svom narodu opominjućim rečima koje su imale svoje dejstvo i uslovile da konkordat između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije, iako izglasan u Skupštini, nikada nije primenjen. Ali, na oltaru svoje vere i svoje svete Poslanice položio je svoj život koji je pod misterioznim okolnostima utihnuo 23.07.1937. godine, u momentu izglasavanja konkordata u Skupštini, kao kazna i poruka!

CEOPOM-Istina prenosi ovu Poslanicu Patrijarha Varnave kao podsećanje svima nama da je naša najveća tragedija danas u tome što  takve reči nema ko da izgovori!

“Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokučivih uzroka oni (tj. vlastodršci Kraljevine Jugoslavije) su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale (tj. rimskim papom – primedba priređivača) . Tim ugovorom oni hoće da dovedu do triumfa toga poglavara na Balkanu, za kojom on teži hiljadu godina. Protiv toga crnog poglavara (pape) i njegove jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi. Kad je njihovo oružje malaksalo, borbu su prihvatili naši slavni Nemanjići na čelu sa Sv. Savom. Kad je srpsko carstvo palo i na Kosovu i sami Turci su se borili protiv latinske najezde na Balkan. I blagodareći Turcima, ta najezda je ustuknula. Znali su Turci lažni karakter te internacionale pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razorno dejstvo njeno unutra u državi; znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spletaka i intriga, pa nijesu ulazili ni u kakve kompromise s njom. Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su je smatrali za veru i poštovali kao veru. Međutim na onu crnu internacionalu gledali su ne kao na vjeru nego kao na politiku.”

Evo sviće nam Nova Godina. Ja bih želeo da vam je čestitam. No ne znam kako da vam je čestitam kad vidim mračne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli nego i spustili među nas?

Kako mogu reći: Srećna vam Nova Godina, i kako će nam ona moći biti srećna kad nas je nesreća stegla svojim kandžama sa svih strana?

Jedna je nesreća naša u degeneraciji razuma a druga u degeneraciji morala. Intelektualna i moralna degeneracija — to su ti mračni i gradobitni oblaci, koje prenosimo iz Stare u Novu godinu. Bolje ćete me razumeti kad vam kažem: naši vlastodršci izgubili su i pamet i poštenje.

A da su izgubili pamet pokazuje njihova nedoslednost i protivrečnost u načinu kako oni čuvaju ovu preskupu državu i kako vode naš mučenički narod. Zovu se nacionalistima — i to bi zaista trebali da budu kao i svi građani ove zemlje — međutim prave pakt sa crnom internacionalom, i puštaju ovu da do srži zatruje naš zdravi svetosavski nacionalizam. Tako su naši vlastodršci i nacionalisti i internacionalisti u isto vreme. Može li to biti? Kako se te dve suprotnosti dadu izmiriti u našoj državi? Svim silama naši vlastodršci gone jednu a grle drugu internacionalu, gone crvenu, a grle crnu. Zar obe nisu podjednak otrov za našu mladu državu i za naš zdravi narodni organizam. Naš narod biblijski je izrekao onu poslovicu: “Kad Bog hoće nekoga da kazni, prvo mu pamet uzme”.

Ova sveta reč obistinjava se potpuno na našim vlastodršcima. Bog uzima pamet onima koji su nepošteni i nemoralni, pa bili to mali ili veliki ljudi. To svedoči i Božji apostol Pavle kad govori o paganskim Rimljanima: “Zato što bijahu nemoralni i ne mariše za istinu Božiju, zato ih predade Bog u pokvareni um da čine ono što ne valja” (Rim. 1, 28).

Ja se pozivam na sve vas kao svedoke, da je zaista korupcija zahvatila naš život. He gleda se ni karakter ni poštenje nego se sve cijeni prema partijskoj boji i prema partizanskoj revnosti. He nagrađuje se činovnik prema savesnom radu nego prema uslugama partiji. Od glasanja za ovoga ili onoga zavisi sudba ljudi, zavisi sreća ili nesreća svih činovnika i njihovih porodica. Obećanja, koncesije, bakšiši, to su savremene metode kojima se lome karakteri u jednoj naciji koju nijesu mogla slomiti ni zavojevanja, ni okupacije, ni interniranje, ni sve inostrane tiranije niti dugovječna robovanja. Ha vidiku svega ovoga ja neznam, kako da vam čestitam Novu Godinu i kako da izustim onaj radosni pozdrav: Srećna vam Nova Godina!

Bez razuma i bez poštenja naši su vlastodršci udarili sada na Svetosavsku pravoslavnu crkvu. Svi reduti srpski u ovoj slobodi i slobodnoj državi upušteni su i predani. Sada je došao atak i na poslednji bedem srpski, na Svetu srpsku crkvu. Hoće sad i nju da predadu i izdadu. Hoće da potseku sasvim koren srpskom narodu. Hoće da ostave srpsko ime prazno, pusto, bez ikakvog sadržaja, i duhovnog i moralnog i istorijskog i kulturnog.

Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokučivih uzroka oni (tj. vlastodršci Kraljevine Jugoslavije) su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale (tj. rimskim papom) . Tim ugovorom oni hoće da dovedu do triumfa toga poglavara na Balkanu, za kojom on teži hiljadu godina. Protiv toga crnog poglavara (pape) i njegove jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi. Kad je njihovo oružje malaksalo, borbu su prihvatili naši slavni Nemanjići na čelu sa Sv. Savom. Kad je srpsko carstvo palo i na Kosovu i sami Turci su se borili protiv latinske najezde na Balkan. I blagodareći Turcima, ta najezda je ustuknuta. Znali su Turci lažni karakter te internacionale pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razorno dejstvo njeno unutra u državi; znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spletaka i intriga, pa nijesu ulazili ni u kakve kompromise s njom. Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su je smatrali za veru i poštovali kao veru. Međutim na onu crnu internacionalu gledali su ne kao na vjeru nego kao na politiku.

I eto, braćo moja, toj neskrupuloznoj političkoj organizaciji danas naši vlastodršci širom otvaraju sve kapije i puštaju je da stane čvrstom nogom na Balkan. I to ko i kad? Ne nekakvi tuđinci, no kršteni sinovi Svetosavske crkve, koji sebe nazivaju nacionalistima i to u vremenu ne naše kakve slabosti nego u naponu naše državne snage! Neka je čast Turcima, i neka je sram takvim pravoslavcima i takvim Srbima!

Svaki razuman i pošten čovjek može lako da uvidi strašne i mnogobrojne štete po naš vasceli narod od tog crnog ugovora, po Jugoslaviju, po ceo mučenički Balkan naš i po slovenstvo. Tim ugovorom se udaraju pre svega okovi na našu jadnu braću Katolike u Jugoslaviji. Po tom ugovoru oni postaju bezropotni robovi jednog stranog suverena. Njima se čini najveći udar, najveća šteta, najveća nepravda. Rimska crkvena organizacija, prvo politička pa onda verska, postaje povlašćena u ovoj državi sa pravima i povlasticama koje ona nigde u Evropi nema i koje nije imala državna crkva u Srbiji.

Zašto okovati našu braću Hrvate i Slovence i ostale katolike u ovoj slobodnoj državi? Zašto ponižavati i štetiti Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je kroz sve vekove muka očuvala u srpskom narodu kandilo vere i plamen rodoljublja? Zašto bacati time ljagu na svu istoriju našu? Zašto vrijeđati velike svetitelje i herojske pretke naše, koji su u najtežim danima odbranili našu Crkvu od najezde crnih internacionalnih četa iz preko mora? Zašto jačati jednu internacionalu u našoj zemlji na račun našeg čistog i divnog nacionalizma.

Prebacuju nam što unosimo politiku u Crkvu! He unosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam narodni oni koji su izgubili i pamet i rodoljublje i poštenje. Ja ne govorim ovde protiv jedne politike ili jednog režima nego protiv korupcije, koja hoće da nas uguši i da naš veliki narod svuče u blato i stavi u red poslednjih naroda na kugli zemljinoj. Ko će kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva? Odakle će se čuti glas Božji i glas prigušene narodne savjesti ako ne iz Svetoslavne Crkve? Ja se ne bojim ovoga što sada govorim. Ja se bojim da nisam odocnio da ovo javim narodu. Možda sam ovo trebao ranije reći. Bojim se odgovaraću zato pred sudom Božjim. Ali sve sam računao, kao i svi savesni ljudi u ovoj zemlji, da će se zlo uskoro prekratiti.

No zlo se ne pokraćuje, nego umnožava. Plima korupcije ne opada nego raste i evo dođoše vode zla do guše, kako kaže Psalmist. Hoće umnoženo zlo da nas udavi i sa svima našim istorijskim i kulturnim vrednostima odvuče u propast.

Ja čujem Uzdahe narodne, čujem gde se šapće, jer se slobodno ne smije govoriti! Samo nas Bog jedini može spasti! Pa ako nas Bog može spasiti onda pripadnimo Bogu na molitvu. I Bog koji nas je do sada spasavao od propasti i odsad će nam biti spas. No osim mopitve Bogu treba i sami sve da učinimo što je u našoj vlasti, da izađemo iz ove pomrčine na svetlost.

Zato vas pozivam, braćo i sestre, da se prenemo, da ustanemo i zbijemo se u redove, kao vojska Božija protiv vojske satanske. Svetosavski narod uvek se umeo sjediniti u časovima opasnosti. Sad je čas opasnosti. Ja vas pozivam, kao Vaš Patrijarh, da zaboravite partijske svađe i obzire i da bratski brat bratu pružite ruku.

Svetosavska crkva i ako je zaboravljena i ponižena od svojih sopstvenih sinova, nije mrtva nego živa. U njoj je duh Božiji, onaj silni duh koji se javio Apostolima u vidu plamena i vihora. Ako se taj duh zbog nemarnosti mnogih bio utišao, vreme je da mu se dade maha da dejstvuje. U (srpskoj) Crkvi Pravoslavnoj krmanoš je Sveti Sava. A Sveti Sava je živ, a ne mrtav, i čeka samo zapovest od Boga da budi i diže uspavane Srbe.

A ja kao prvi sluga božji i naslednik Svetoga Save i mučeničkih Patrijaraha srpskih vičem vam svima. Ha okup srpski narode! Ha okup ne protiv naše braće druge vere ili druge narodnosti, nego protiv bezumlja i korupcije! Ha okup, srpski narode, u ime časti i obraza! Ha okup srpski narode, u ime Boga i Svetoga Save! Ha okup srpski narode, u ime istorije tvoje i legiona mučenika tvojih! Ha okup srpski narode na ponos mladog Kralja Petra Karađorđevića! Ha okup srpski narode radi dece tvoje i budućnosti tvoje!

Bez toga neće ti biti srećna ni Nova Godina niti i jedan dan, niti i jedan sat. A s time, ako poslušaš glas moj, bićeš srećan u nastupajućoj Novoj Godini i kroz sve godine do kraja vremena.

Neka bi Bog dao da tako bude! Amin

Izvor: Srbski dom, CEOPOM-Istina

Komentari

5 Komentara na Poslanica Patrijarha Varnave protiv Papskog Konkordata