petar akopovИ званично је проглашена нова етапа економских санкција против Русије. Мада је прекид Русије са Западом после Крима био потпуно предвидив, ипак је остало нејасно да ли ће политичка и економска битка да се води само са САД или са комплетним западним блоком земаља, колико ће брзо да се спроводи пооштравање санкција, као и какве ће бити остале појединости, подједнако важне, мада не и одлучујуће.

Због тога је код једног дела руске политичке и бизнис-елите и даље постојала нада да окретање Русије према самосталном развоју, чак ако и не буде могло да се спречи, бар ће моћи да буде опрезније, што би значило и – са могућношћу повратка на досадашње. Та елита је сама измислила да Путин вероватно жели да „фиксира добит од Крима“, да „појача статус Русије“, а то значи и да постоји шанса да ће Запад мало да дивља, мало да прети, па ће се на крају ипак помирити са чињеницом да повратка на старо – нема. Али, по њеном, не мари, Путин ће да се одрекне Новорусије и да пређе на економске методе борбе за Украјину. И све ће се, пре или после, смирити, и као и до сада – „руска елита“ ће остати део „светске елите“, њена бизнис- или политичка компонента. Међутим, од те наде (од самог почетка празне) више нема чак ни трага.

Баш као што нема никакве сумње да је један од главних циљева САД смена власти у Русији. Зато су неопходне и санкције, и изолација и блокада. Американце уопште не занима на који ће начин доћи до те смене – да ли ће Путин отићи после завере врхушке или ће због пада стандарда доћи до побуне народа коју ће инспирисати либералистички део елите. Једноставно: Путин мора да се склони зато што његова политика представља претњу по америчку хегемонију. Такав однос према Путину за самог Путина одавно није новост – он своју политику гради не обазирући се на америчко мишљење о њему, већ једноставно – уз пуну свесност да оно постоји. На исти начин он схвата и све унутрашње проблеме своје земље на коју англосаксонци хоће да ударе. А њен највећи проблем је слаба, корумпирана, потрошачка и идеолошки различито обојена елита чију побуну ће, појачавајући притисак и санкције против Русије, испровоцирати лично Американци.

Сједињене Државе заиста верују да ће, обзиром да су и деца, и паре већег дела наших „елитиста“ на Западу, њих лако бити притегнути. Па 2011. – 2012. године они су се једном већ преварили када су размишљали на исти начин. Покушај да се Путин заустави није успео и он је почео са чишћењем космополитске елите која се бунила против њега, јер је тачно закључио да та „елита“ извршава наређење, добијено са друге стране. Путинов циљ је био да земљу у предстојећем судару са САД обезбеди од „пете колоне“, од оних који ће да бију с леђа. Много је учинио, али ни изблиза онолико, колико је потребно.

Национализација елите је на самом почетку – забрана поседовања рачуна у иностранству ипак није исто, што и забрана боравка наших мозгова далеко од отаџбине! Путин је тек успео да изговори да је и у идеологији, и у култури и образовању неопходан повратак патриотизму, односно да је неопходна нова кадровска политика. Чак и када би успео да се у потпуности отараси што од отворене пете колоне, што од корупционаша, то не би могло да реши највећи проблем: у нашој елити постоји изузетно висок проценат идеолошких робова Запада, менталних космополита који на саму помисао да може да дође до прекида са Западом падају у несвест. Немогуће је – па и ми смо део „велике европске породице“!

У стварности – западњаштво доброг дела руске елите представља само испољавање њеног фантастичног непознавања сопствене земље и народа, наших традиција, културе и историје. То је западњаштво колонијалне елите – њени су мозгови обузети „модерним“ западним теоријама о „правилном уређењу света“ као што се то, уосталом, већ више пута дешавало у руској историји: та „елита“ се према народу понаша као према стоци, а према својој земљи – као према ловном забрану. Пошто су добили власт 90-х година ти „привремени љубимци“ су одмах себи почели да припремају чист пут према Западу зато што – „тамо где вам је благо, тамо су вам и срца“. Елита се приклонила и поклонила златном телету и потрошњи, а место где живи златно теле се зове „Запад“, па су „реформатори“ који су тада владали нашом земљом кренули баш на ту страну.

vladimir-putin1-600x411

Прво су покушали да за собом повуку читаву земљу, како би је научили „европским вредностима“, али када је календар дошао до три нуле постало је јасно да Русија не жели да буде део њиховог западног света. Зато је елита одлучила да „заради у Русији, а да троши у Европи“, што је и радила читавих десет година. Истина, паралелно се међу елитом формирао и нови услужни слој – Путинов. Његову окосницу су чинили људи који контролишу и саме полуге управљања земљом, али су они, по правилу, пре тога радили у тајним службама, и у већини су патриотски оријентисани и са истинском жељом да служе Отаџбини. Ипак се и међу њима нашло доста оних који нису успели да се одупру искушењу глобалног потрошачког капитализма и који су заборавили да је немогуће истовремено служити два господара.

Други део круга који је близак Путину је упорно, али не и јавно, предлагао да се за Русију тражи нов економски и социјални модел, јер је схватао да је тадашњи, измешани државно-олигархијски, капиталистички слој везан за западни финансијски свет и, што је најважније, за западну етику слободног тржишта и потрошачког друштва, да нема снаге дуго да живи и да је, једноставно речено, за Русију – погубан!

На жалост, идеолошке расправе о избору новог пута за Русију остале су поверљиве и недоступне широкој маси. У многом зато што се либералистички део елите који је заузимао и експертски и пропагандно-идеолошки врх, трудио да на сваки начин дискредитује сваки спор о томе да ли економско уређење одговара националним вредностима, и унапред је објављивао да је немогућ и утопијски сваки социјално-економски модел који не би он предложио. На крају – Русија је ишла према глобализацији без претераног економског противљења, идеолошки потпуно разоружана и свом снаге се ослањајући на политику.

Како би ојачао суверенитет Русије и учврстио њену снагу Владимиру Путину је била неопходна не само унутарполитичка самосталност, већ и геополитичка. Свих ових година он се налазио притиснут спољним силама које су тежиле не само да не дозволе обнову руског утицаја, већ и да омогуће другу серију растурања Русије, са једне стране, и унутрашњих снага које нису имале намеру да се одрекну комадића власти и својине које су успели да захвате деведесетих година 20.века, и којима никако није био потребан јак и самосталан председник државе, са друге. На граници две деценије тај притисак је дошао до врхунца. Путин је одлучио да прихвати изазов и то тако, што се вратио у председничку фотељу.

Све што је он учинио почев од 2011. је представљало припрему за отворени конфликт како са спољним, тако и са унутрашњим противницима. А чињеница да је успео да прилично лако победи у првој рунди 2011. – 2012. године уопште није значила да ће он да се одмара на ловорикама, јер је све што се догађа указивало на приближавање одлучујућој бици. Она је почела у лето 2013.године Сноуденовим појављивањем, а сада, почетком августа 2014. дошло је до врхунца.

За сада се Путин бори са спољним непријатељем, али уопште нема сумњи да ће одлучујућа битка да се води са унутрашњим противником. Борба са САД не уклања потребу да се реши главно питање руског опстанка – од Путина који сада има невероватну подршку народа очекују се победе не само на спољном фронту, већ и прелом на унутрашњем. Чак и када не би постојао конфликт са Западом, од животне потребе би остала неопходност да се кардиналне промене изврше на унутрашњем плану. Сада, после почетка директне конфронтације, залог за очување Русије је у чишћењу и идеологизацији елите. И то не зато што ће елита да бије с леђа – у догледној, најближој будућности то, хвала Богу, није актуелно – већ зато што та елита једноставно није у стању да реши оне задатке који су се нашли пред нашом земљом. Само је екипа људи – истомишљеника у стању да формулише и оствари програм националног развоја – економског, културног, социјалног – да води глобалну игру на свим континентима и у свим сферама. И то не људи који мисле исто, већ патриота који одлично познају и руско искуство и историју, и технологију и суштину других држава и цивилизација, који разумеју њихове циљеве и философију ратовања.

putin-crkva

А најважније: оних који не кобајаги, већ искрено сматрају да традиционалне руске вредности (не само духовне и породичне, већ и геополитичке) представљају и њихове сопствене, а да су интереси Русије без имало сумње јачи од личних. Не зато што „тако каже Путин“ већ зато, што је то за њих потпуно природно. Зар стварно таквих људи нема? Па има их и у садашњој елити, и то довољно, само што је сада најважније колико да се народ уједини око Путина, толико и да ради не из страха, већ поседујући савест највишег управног тела.

Немогуће је одупрети се притиску Запада и неизбежним унутрашњим искушењима само зато што се бојиш Путина и имаш страх да ћеш изгубити свој посао. Тим пре је немогуће усвојити нови модел управљања земљом и социјалног уређења ако ти сам у то не верујеш. Немогуће је радити на нов начин (не у условима тврђаве, опкољене са свих страна, већ отварањем нових послова и враћањем смисла руском начину живота) и уколико си се привикао на мито и сада се надаш да ћеш оно што си отео сада моћи да трошиш не само у иностранству, већ и у Русији.

Да ли Путин има алтернативу? Да ли он може да се претерано не удубљује у чишћење елите правдањем да још није време за то, зато што је „Отаџбина у опасности“, и зато што претња од „ударца с леђа“ и није тако велика? Нема алтернативе, зато што његов главни циљ уопште није да се опстане пред притиском светских глобализатора, већ да се Русија врати на њен историјски пут. Да се врати вера у сопствене снаге и да се створе максималне могућности за самосталан, самоодржив раст и развој, да се поставе основе за социјално уређење које ће се заснивати на националним вредностима, које ће бити прихватљиве за наш народ. За велике циљеве потребни су велики људи, јер ћемо у супротном бити угушени. Ако не покушајима спољ а – онда унутрашњим противуречностима.

Оставите коментар

Оставите коментар на Путинова одлучујућа битка биће унутрашња

* Обавезна поља