Последњи одлазак Нелсона Менделе

Књига Весне де Винча ,,Нелсон Мандела: Последња порука!”, којa ускоро излази из штампе у издању Завода за уџбенике из Београда, сведочи о Манделиним животним принципима и порукама човечанству, о Манделиним узорима и мишљењу ко је осим Гандија и њега, трећа највећа фигура 20.века, оМадиби, као „обичном” човеку, о његовим узорима, врлинама и манама, о томе шта је за њега смисао живота…

Отишао је див 20. века!

Човек светачке димензије, визионар који осмишљава и реализује „велику промену” света, надахнуће за све нас, глобални симбол правде, слободе, једнакости и демократије, државник који је постао први црни председник Јужне Африке, чијим је надљудским напорима окончан монструозни режим апартхејда, тај врх „леденог брега” вековима таложених понижења и суровог искоришћавања црнаца од стране белих колонизатора.

Нелсон Мандела се 2004. повукао из јавности. Новинарима је поручио: „Не зовите ме! Зваћу ја вас!” Од тада није дао ниједан интервју. Истина, 18. јула 2009, када је председник САД Бил Клинтон дошао на његов рођендан у село Куну, дао је куртоазну изјаву у трајању од два минута за Си-Ен-Ен. Али, то није био интервју.

Мој сусрет са живом легендом се чинио све мање реалним. А мене је носила енергија сна. Мандела је говорио да је победник сањар који никада не одустаје! Била сам упорна.

Нервозно чекајући у пространом холу Манделине куће у Кунуу, селу у коме је провео детињство, до последњег тренутка нисам веровала да ћу уочи католичког Божића 2009. – доручковати и разговарати с Манделом.

Када су ме увели у трпезарију, видно узбуђена, пришла сам Мандели који је седео у челу дугачког стола. Дохватио је штап и тешко устао. Када се исправио, простором је доминирала његова висока фигура и усправни став. Његових готово два метра висине (1,94 цм) као да нису начеле године. Насмешио се и позвао ме на доручак.

За столом је седела и његова супруга Грејс. ,,Ми се једноставно селимо за топлим временом. То је добро за Мадибу. Али и синоћ, у Мозамбику, нестрпљиво је питао кад ћемо кући, у Кунуу”,каже Грејс Машел, с којом је у браку од 1998. године.

Мандела је нову кућу на старом огњишту саградио по угледу на затвор. Истина, био је то кућни притвор у Виктор Верстеру, на самом крају његовог заточеништва.

„То је била прва пространа и удобна кућа у којој сам боравио у животу. Маштао сам да је баш такву направим у Кунуу.”

Овде од 1993. има највећа задовољства у годинама слободе – гледа залазак сунца и слуша музику Хендла и Чајковског. Музика је за Манделу велико надахнуће – и европска, класична, али и афричка хорска музика.

Осим супруге, у кући живи и његов наследник-племић Мандела Мандела, поглавица Мвезо савеза, кога је Мандела школовао и кога припрема и саветује за ту улогу.

Грејс је брижна супруга. Строго контролише режим његове исхране, ритам живота и штити га од сваког стреса. Изузетан је интелектуалац. Говори шест језика. За столом нам се придружују њена кћерка Џози и унука. Атмосфера је испуњена нежношћу…

Право име Манделе је Ролихлахла, што на језику племена Инкоса дословно значи обарач грана с дрвећа, а у пренесеном смислу изазивач нереда – бунтовник. То име му је дао отац Гандла.

„Много познатије и данас важеће енглеско или хришћанско име Нелсон добио сам приликом поласка у школу, вероватно по енглеском адмиралу Нелсону. Крштен сам као Енглез, али ишао сам напред самостално, као Африканац”,наглашава Мандела.

Бунтовник Ролихлахла избациван је с наставе и потом с универзитета. Бунтовништво га је сламало, али и челичило. Постао је адвокат и отворио прву црначку адвокатску канцеларију у Јужној Африци!

На самом почетку разговора рекао ми је да не воли што говоре о њему да је светац и легенда.

„Ја сам обичан човек. Зовите ме једноставно – Мадиба. Тако ме сви овде ословљавају.”

То треће име – Мадиба – назив је његовог клана, или братства, скупине неколико породица. Мадиба значи учитељ.

Четврто име Мандела је добио са 16 година, када је у посебном ритуалу постао мушкарац. Прозвали су га тада Далибунга,човек који иде усправно.

Свако Манделино име као да је имало посебно значење и утицај на његову судбину и свако је изнедрило црту његовог карактера.

Ролихлахла је значило – бунтовник, Нелсон – војсковођа, Мадиба – учитељ, Далибунга – усправност, понос.

„Нико није рођен да мрзи другу особу због боје коже, његовог порекла или његове религије. Људи морају научити да мрзе. А ако могу да науче да мрзе, онда могу да науче и да воле јер љубав је природнија људском срцу него њена супротност”, каже Мадиба.

Говорио ми је да се разликујемо по томе шта нас инспирише. Да то у ствари најдиректније говори о нама. Да вредиш ако развијаш наду у себи и у другима, вредиш ако „служиш”, ако си у функцији виших циљева, ако упркос свему верујеш и промовишеш добро, ако си у мисији помирења и уједињења.

Био је нетолерантан једино на нетолеранцију.

Када му је дијагностификован рак, Нелсон је добио писмо од осмогодишњег дечака у коме је писало: ,,Много ми је жао што си болестан, Мадиба. Али, хтео бих да те замолим – молим те, немој да престанеш да плешеш!”

Зато, настави да плешеш,Мандела, ма у којој димензији да си!

Сигурни смо да ће твој добри дух, изнад Рта добре наде, наставити да бди над свима нама.

О смрти

Смрт је нешто неизбежно. Када је човек учинио оно што сматра да је његова дужност према свом народу и својој земљи, он може да почива у миру. Мислим да сам направио тај напор… Приближавам се свом крају… Желим да заспим са широким осмехом, знајући да су и млади и јавно мњење и сви остали посвећени уједињењу народа… И после Манделе живот тече даље… Желео бих само једноставни надгробни споменик на којем пише – МАНДЕЛА.

Извор: Политика