Preobraženje na Atosu

Noć je na Atosu vreme molitve i bdenija za monahe. No, oni koji su tu došli peške hodočasteći 80 dana od Beograda do Svete Gore, noćas izvode najveći podvig. Počinje mukotrpni uspon na 2033 metra visok kameniti vrh Atosa sa ikonama, barjacima i svetinjama koje su, u njihovim rukama i na ramenima nošene, prešle put od preko 1200 kilometara.

„Odmaramo se u isposnici Sv. Pavla još malo, pa ka Sv. Ani“, kratko nam reče hadži Milan, vođa grupe od deset hodočasnika iz Srbije. „Noću počinjemo uspon. Eto, slava i hvala Gospodu, približi se duhovni Most Everest za nas što na veresiju dođosmo na utabano!“

Hodočasnici su iscrpljeni, ali radosni. Oči svima blistaju, iako su vidno umorni i čela opaljenih žestokom letnjom pripekom, hodočasteći dva i po meseca, krajnje skromno, u postu i molitvi, spavajući u vrećama i bez ikakvog suvišnog komfora posvećeni svom molitvenom hodu u bdenju provodeći dane i noći.

„Ovo nam je trinaesta godina otkad po blagoslovu Patrijarha Pavla pešačimo od hrama Sv. Save na Vračaru do Gazimestana. Uvek se na Vidovdan pričestimo u Gračanici. Potom, od 2012. godine, po blagoslovu Patrijarha srpskog Irineja, Krstni hod nastavljamo preko KiM i juga Srbije, Makedonije i Grčke do Svete Gore. Na našem putu od preko 1200 km u jednom pravcu smene se mnogi hodočasnici, koji se pridruže našoj grupi, ali i koji se vrate kućama zbog drugih obaveza. Ove godine njih 67 je učestvovalo, od kojih najstariji, Slobodan ima 77, Hranislav 72, a najmlađi Mihajlo 8 godina. Zajedno sa nama veliki deo puta prešle su i dve sestre. Imamo jedno pomoćno vozilo, kombi za naše osnovne stvari, hranu, vodu i odeću, kao i pratnju policije celim putem“, objašnjavaju skromno.

„Pravila u hodu su stroga, jer mi funkcionišemo kao pokretni manastir“ – ističe vođa grupe koji vodi računa o svemu, pre svega o poštovanju pravila, bezbednosti hodočasnika, ali i o pripremi svih administrativnih i logističkih detalja i to mesecima pre polaska, koji uvek pada u prve dane juna.

„Bez mesa, bez cigareta i alkohola hodamo u molitvi tri meseca. Nosimo časni krst sa groba Gospodnjeg, ikone Presvete Bogorodice, barjake, štampane akatiste, lične molitvenike, bele majice i marame za priključene hodočasnike i stotine ikonica za besplatno deljenje vernom narodu. Sve vreme na smenu čitamo Psaltir tokom celog Krstnog hoda, uveče imamo zajedničku trpezu Agape i, naravno, ponesemo više pari udobne obuće, jer dnevno znamo da pređemo i po 20 ili više kilometara peške.“

„Molitva je najvažnija i ona je neprestana, a smenjujemo se u vožnji kombija i nošenju ikona i barjaka“, govori profesor u penziji iz Leskovca, trenutno najstariji u ovoj grupi, čija je dužnost da vozi kombi i snima fotografije za stranicu udruženja i arhivu, kako kaže, za onu braću i sestre koji nas putem društvenih mreža prate i za članove porodica. „Zaplakao sam od sreće kad su me pozvali da im se priključim i ove godine, jer se vođa puta dvoumio zbog mog godišta i zdravstvenog stanja, kaže, hteo je da me poštedi napora, ali ipak, primili su me. Koristan sam Gospodu.“

„U etapama prođemo kroz 7 srpskih eparhija, 2 makedonske i grčke pre Svete Gore, gde takođe nastojimo da pohodimo što više pravoslavnih manastira srpske, ruske, bugarske i grčke crkve“ – pojašnjava on pokazujući maršutu ovogodišnjeg Krstnog hoda koja je mesecima ranije dostavljena svim episkopima. „Obavezna nam je poseta manastiru Crna Reka radi poklonjenja moštima Sv. Petra Koriškog, koji je i slava našeg udruženja. Tu svake godine nosimo i lomimo slavski kolač.“

„Tokom puta, od početka do kraja, naša zaštitnica i putevoditeljka je ikona Presvete Bogomajke Krasnica Pećka. Ona nas čuva, ona nas i vodi tolike godine uz neprekidne molitve i akatist koji joj se čita svakodnevno“, pokazuje ikonu u drvenoj nosiljci pogodnoj za ruke ili ramena 2 do 4 čoveka.

„Čast je nositi ikonu bar deo puta. Po povratku sa Krstnog hoda, naša Krasnica Pećka čuva se u crkvi na posebnom tronu, uvek dostupna vernom narodu, sve do sledećeg hodočašća. Inače, ikona Pećke Krasnice je čudotvorna i nalazi se na zlatnom tronu Pećke Patrijaršije, a njena poznata predratna kopija je u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Beogradu, u Kajmakčalanskoj ulici“, upućuje nas predsednik udruženja „Vidovdansko hodočašće“ Hadži Milan Ivanković.

„Ove godine, povodom 8 vekova Svetosavlja i manastira Mileševa, nosimo više Svetosavskih ikona Presvete Bogorodice i plakat Belog anđela. Godine 2017. obeležili smo na ovaj način stogodišnjicu mučeničkog umorsrva Svete porodice Romanov, nošenjem ikone Sv. Cara Nikolaja II Romanova.“

Krstni hod blagodatan je za zemlju kojom prolazi i narod koji se moli, veruju hodočasnici, a u Rusiji i Ukrajini krstni hod je masovna pojava u kojoj učešće uzima više stotina hiljada vernika godišnje.

Hodočasnici su različitih životnih biografija, različitih generacija, porekla, zdravstvenog stanja i društvenog položaja, baš kao i priložnici koji većinom žele da ostanu anonimni, jer Hrista radi i u ime Gospodnje, vole da učestvuju tako što obezbede svoj prilog u vidu štampe ikonica koje se dele vernima uz put, majica i marama za hodočasnike, opremanja hodočasničkih ikona ili opskrbe samih hodočasnika osnovnim potrepštinama.

Za izradu svog potrebnog materijala za hodočašće potrebni su nam meseci, jer mi stalan izvor sredstava nemamo, sve trošimo iz sopstvenog džepa, ili od priloga i popusta koje nam daju dobri ljudi, kad im „popusti pažnja“ – duhovito tvrdi predsednik udruženja „Vidovdansko hodočašće“, koji kao ratni vojni invalid živi od nevelike penzije. „Samo redovni troškovi za logističko vozilo su nam najveća stavka, posle hrane i prenoćišta, a kombi nam je svake godine sve lakše kvarljiv. Beskrajno blagodarimo svim svojim prijateljima, dobrim, vernim, predusretljivim ljudima koji su nam izašli u susret u svakoj situaciji i koji umeju da prepoznaju našu potrebu za sad u dovoljnoj meri da se ovaj Krsnu hod nastavi. Slava i hvala Gospodu!“

„Svake godine u hodočašću učestvuje više desetina hodočasnika, ali samo za deset dobijamo blagoslov i dozvolu ulaska u Svetu Goru – tzv. diamonitirion koji za nas 10 čeka u luci. Pismo za ovaj blagoslov uputimo kancelariji Hilandara bar 6 meseci pre planiranog ulaska. Neretko nosimo pomoć zabačenim manastirima naručene potrepštine. Evo, iz Hilandara traže brašno iz Srbije, tip 400 glatko, ne neko drugo, za izradu hleba, nafore i prosfore.“

„Na Svetoj Gori pohodili smo prvo našu svetu lavru Hilandara, zatim manastire Zograf, Vatoped i više skitova, a u prelepom ruskom manastiru Sv. Pantelejmona imamo blagoslov da pomažemo za slavu 9. avgusta. Ovako premoreni, skoro zaspimo na nogama od dugotrajnog bdenja, a posle slave opet pomažemo bratstvu da raspreme postelje za preko 1000 gostiju koje ovaj sveti manastir primi. U ruskom skitu starac Rafail nam je poklonio svoju staru ikonu Bogomajke Kazanjske i dao nam blagoslov da je okujemo srebrnim filigranom sa dragim kamenjem“, pričaju svoje utiske sa Svete Gore.

„Ove godine, za 80 dana krstnog hoda pre dolaska na Svetu Goru, pohodili smo 112 svetinja Srbije sa KiM, zatim Makedonije i Grčke i 3 vojnička srpska groblja, u Makedoniji: kosturnicu Zebrnjak i Udovo, a u Grčkoj Zejtinlik, gde svake godine odamo poštu srpskim ratnicima.“

Cilj na kraju hodočašća je pričešće svetim Tajnama Hristovim na praznik Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta. No, pre toga hodočasnici će obaviti i najveći podvig. Izneće na vrh planine Atos ikone Presvete Bogomajke koje je Sv. Sava, voljom Gospodnjom, zarad svojih zasluga dobio, doneo u sveti manastir i zaveštao našem rodu.

Ovim hodočasničkim ikonama tokom celog puta čitaju se molitve, akatisti, prisutne su u hramovima na službama, a danonoćno hodočasnici na smenu čitaju Psaltir bdijući uz njih celu noć. Ikone su na posebnim nosiljkama, bogato ukrašene ručnim radovima i vencima svežeg cveća koje se stalno menja i koje verni narod donosi, upliće i održava živim

Proslavljena Bogorodica Pećka Krasnica, Trojeručica i Mlekopitateljnica su čudotvorne ikone koje od najstarijih hrišćanskih vremena čuvaju vernike i štite sav ljudski rod od užasnih pogroma, ratova, najezdi, bolesti i katastrofa izazvanih ljudskom ogrehovljenom prirodom.

Poznata Pećka Krasnica povezuje Pravoslavnu zajednicu i velika je svetinja slikana rukom apostola Luke davne 48. godine u dalekoj Getsimaniji. Pred njom se 898. godine na Krimu krstio veliki Knez Vladimir i time započeo krštavanje Rusa, a 1219. dobija je od vizantijskog cara Sv. Sava, pri hirotonisanju u arhiepiskopa Srbije i čuva je u Peći. Promišlju Božijom Sv Sava daruje carsku lavru Hilandara i drugim ikonama Bogomajke donetim sa hodočašća u Svetu zemlju.

Treba znati povest ovih ikona kroz vekove da bi se uvideo njihov put, uticaj i značaj za pravoslavlje, ali i ljubav, skromnost i samopožrtvovanje, hrišćanski podvig koji su im vernici oduvek ukazivali kako bi ih dostojno proslavili i pokazali zahvalnost, u ime celog svog roda, posebno sad, obeležavajući 800 godina Svetosavlja u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini i Rusiji – sve dokle je Sv. Sava slavljen i po svom uticaju vekovima poznat – a samim tim i u rasejanju, gde na svim kontinentima postoje hramovi sa njegovim imenom i vrši se služba Pravoslavna po neizmenjenom kanonskom pravilu svete Liturgije.

Od mlade hodočasnice koja u grčkoj luci Jerisos čeka oca i brata da se vrate sa Atosa saznajemo da je po zanimanju sociolog, a radi volonterski na zaštiti ljudskih prava osetljivih društvenih grupa. Objašnjava da je pravo vernika da svoju veru ispoljavaju na različite načine, a Krstni hod, u narodu poznat i kao litija, smatra se kanonski definisanim izrazom verskog aktivizma naroda.

„To je vid verskog aktivizma, pa i stvaralaštva, gde u okviru tradicionalne forme uvek postoje određene slobode, slično kao pevanje i komponovanje duhovne verske muzike ili živopisanje fresaka i ikona.“ Dodaje još: „Od oca sam slušala o Krstnom hodu u Rusiji i još kao student shvatila razliku između tzv. verskog turizma i Krstnog hoda“, rekla nam je.

„Dok u verskom turizmu agencije posluju profitno profit i putovanja se otkazuju ako nije ostvaren komercijalni cilj, kod Krstnog hoda težište je sam verski podvig i istrajavanje u njemu uprkos okolnostima. Novac tu postaje nebitan, jer ionako najvrednije stvari u ljudskom životu nisu kupljene novcem. Sve je u molitvi u oslanjanju na Gospoda, a time i oslanjanju ljudi jednih na druge, koji u svakom pogledu čine svoj delić podviga izlazeći u susret hodočasnicima, koji se, sa druge strane, trude da se odreknu svakog komfora, kako bi se ostvario cilj koji uključuje što veći zajednički verski podvig. Da se ne pretera, pravilima je određen nivo strogosti koji se primenjuje u Krstnom hodu i svako ima slobodu da se prema tome ponaša.“

Zatim dodaje: „Na mnoge pripadnike osetljivih društvenih grupa ovaj vid verskog aktivizma ima pozitivan uticaj, jer jačanjem snage vere u Boga i ljubavi prema bližnjima povezuju se niti društvene kohezije, što, nažalost, izmiče institucijama. Čineći podvig jačanja vere, učesnici osnažuju istovremeno i svoje ljudsko dostojanstvo, i međusobno poverenje, neguju jasne i zdrave odnose u grupi i time podstiču duh zajedništva, nade i optimizma, koji poboljšava opšte društveno, pa i zdravstveno stanje. Zato se često začudimo što su oni sa štakama u Krstnom hodu obično najistrajniji i najjači“, završava sa osmehom.

Za kraj jedna hodočasnička pesma i anegdota iz usta Hadži Milana, iskusnog hodočasnika koji je 7 puta pohodio Jerusalim i krstohodio po Rusiji i Ukrajini, a zajedno sa braćom i sestrama u Hristu bio svedok mirotočenja hodočasničkih ikona na moštima velikih svetitelja kao što su ruski baćuška Sv. Serafim Sarovski i naš Sv. vladika Nikolaj Žički i Lelićki.

Pod vrhom Atosa

Uz litice ove
Gde kamen diše
U koraku molitva je
Ko žetva sa zlatnim
Klasjem na strmini
Al’ Gospodu blizu

Bašta Tvoja
S puno perivoja
U kojima gnezda kriješ
Mošti čuvaš
Svet da umiješ
I na vrhu
Hram beli što lebdi
Vetar i Angeli
Tropare Ti poju

Priđosmo pred čašu
Žuljevitih stopa
Al’ duše nam čiste
Pred Tvoje ognjište
Sneti žara malo
Tamjan da razgori
Da zamirišu naši dvori
Jer Preobraženje duša ište

S visina ovih
U dno duše naše
Gde nam molitve
Proklijaše

Hadži Milan Ivanković
Atos, uoči Preobraženja l .g. 2019.

„Mrava hodočasnika pitali kud se zaputio, a on svima kaže da ide u Hilandar. Neki mu se smeju usput što mali mrav ide čak u Hilandar, a jedan nadobudni prolaznik potcenjivački ga upita zašto ide tako daleko kad je tako mali, zar ne shvata da će ga na putu zgaziti, pa sigurno neće živ stići. Mrav mu na to veselo odgovori – E, al’ za razliku od tebe, ja ću bar umreti na putu za Hilandar!“- To mi je omiljena basna, podvlači Hadži Milan.

Noć na Atosu, obasjana ne samo zvezdama pod punim mesecom, vekovima tiho i nevidimo proslavlja jedan drugačiji uzlet na Nebesa nego što se to ove godine obeležava u bazi u Hjustonu. Iz svetogorskog duhovnog temelja, kao plod loze neuništivog korena, uznosi se duh svetih predaka koji su čuli poj angela i spaja nas sve sa duhom onih koji tu pesmu i danas slušaju i u duši je nose gde god po zemlji hodili. Pomolimo sa da nas Gospod čuva i da pomogne svima, pa i nama, da grehove okajemo i u dobrim delima ne posustajemo i da nam svima bude srećan praznik duhovnog Preobraženja.

Po kazivanjima hodočasnika pribeležio: Srđan Krunić

Izvor: Stanje stvari