DB Republike Srpske – Obaveštajni transkripti 2

09. jul 2008. DB.RS

Američka politika prema Srbiji i posle smene Miloševića bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlučeno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomažu secesionistički pokreti u Vojvodini i Sandžaku

Beograd – Američka administracija 2001. godine nije isključivala mogućnost izazivanja građanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene političkog sistema i procesom privatizacije. Prema informacijama koje su prikupili srpski obaveštajci, ključne tačke američke politike prema Balkanu bile su oslonjene upravo na projekat slabljenja srpske države. Taj plan trebalo je izvesti na nekoliko nivoa: ekonomskom, kroz proces privatizacije i slabljenja poljoprivrede i drugih strateških privrednih grana, bezbednosno, kroz slabljenje i smanjenje oružane sile, i političko, kroz uklanjanja nepodobnih ljudi iz političkog života.

Na sastanku Radne grupe u američkom Stejt departmentu u junu 2000. godine doneseni su sledeći zaključci:

1) Nastaviti sa pritiscima na Srbiju.

2) Energičnije pristupiti ideji oblikovanja „Velike Albanije”. Ubrzati pripreme za osamostaljenje Kosova.

3) Podstrekivanje i pomaganje secesionističkih pokreta u Vojvodini i Sandžaku.

4) Ne isključiti, kao krajnju meru, i izazivanje građanskog rata u Srbiji.

5) Iz političkog života ukloniti sve političare iz Miloševićevog vremena.

6) Ukloniti Vojislava Koštunicu sa političke scene.

7) Ubrzati privatizaciju strateških preduzeća u Srbiji, s posebnim osvrtom na cementare, železaru u Smederevu, duvansku industriju (fabrike u Vranju i Nišu) i prehrambenu industriju. Prednost dati američkom kapitalu.

8) Poljoprivredu u Srbiji tako programirati, da cela zemlja bude zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda.

9) Ograničiti delovanje šefa Koordinacionog centra za Kosovo, jer se ustupci oko Kopnene zone bezbednosti više ne mogu tolerisati. Ako je potrebno, napraviti razdor u Vladi Srbije po pitanju rada Nebojše Čovića.

10) Zaštititi crnogorski politički vrh, koji je secesionistički orjentisan, i političare iz Republike Srpske koji su lojalni američkim interesima.

Pritisak na Zorana Đinđića

Premijer Đinđić je prilikom posete Americi kritikovan zbog nesaradnje sa Hagom, neefikasnog slabljenja Socijalističke partije Srbije, prilagođavanje Srbije evropskom zakonodavstvu i spore i neefikasne privatizacije. Od njega je traženo da se hitno Haškom sudu izruče svi koji su bili u okruženju Slobodana Miloševića i da se ubrza reorganizacija Vojske i oružanih snaga. Od premijera Srbije je, takođe, traženo da se broj vojnika i količina naoružanja svedu na mere koje neće predstavljati bilo kakvu pretnju zemljama u okruženju. Drugim rečima, od Đinđića je traženo da Srbiju dovede u inferioran položaj.

Lista ucena
10. jul 2008. DB.RS

Zoranu Đinđiću 2001. godine ispostavljena lista zahteva Amerikanaca, na kojoj je na prvom mestu stajalo da „Sartid“ ne sme biti prodat Nemcima

Beograd – „Sartid“ ne sme biti prodat Nemcima, bio je izričit zahtev koji je američka administracija predočila tadašnjem srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u novembru 2001. godine, prilikom njegove posete Vašingtonu. Tada je predsedniku Vlade Srbije ispostavljena lista zahteva, na kojoj je privatizacija ključnih i najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji bila na prvom mestu. Amerikanci su zahtevali da njihov kapital ima prioritet u Srbiji kada je u pitanju privatizacija duvanske industrije, metalskog kompleksa, industrije građevinskih materijala, hemijska industrija.

Pored toga, Đinđić je dobio i zahtev da se privatizacija ubrza, i za to je dobio tačnu dinamiku. Kurir objavljuje spisak zahteva koji su predati srpskom premijeru u novembru
2001. godine.

1) Ispitati zakonitost sticanja imovine porodice Karić, a posebno ispitati poslovanje Astra banke i BK televizije. Takođe, ispitati povezanost Karićevih finansijskih malverzacija sa bankama iz Rusije.

2) Usporiti i na kraju eliminisati privrednu saradnju sa Rusijom i Kinom i sve usmeriti ka zemljama Evropske unije.

3) Usporiti i eliminisati svaki vid saradnje sa Republikom Srpskom i Makedonijom.

4) Permanentno stvarati sve vrste pritisaka, a naročito medijski, na predsednika SRJ, njegovu stranku i njegovo okruženje. Izbor metoda prilagoditi okolnostima.

5) Ukinuti srpske banke kako bi se otvorio prostor za strane banke.

6) Otpisivanje 51 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca mora biti iskorišćeno kao predizborni adut.

7) Olakšati rad nevladinom sektoru i izbeći finansijsku kontrolu njihovog poslovanja.

8) Pružiti potpunu slobodu TV stanicama B92 i Pink. Omogućiti i podstaći njihovo širenje.

Ordenje umesto frekvencija

Prilikom posete SAD premijer Đinđić je održao predavanje u vašingtonskom Institutu za mir. Tom prilikom neko od prisutnih je upitao premijera za TV B92 i zbog čega je situacija sa pojedinim nezavisnim medijima u Srbiji, po nekim ocenama, tada bila nepovoljnija nego što je bila u vreme Miloševićevog režima.

Đinđić je ocenio „iritirajućim“ navedeno pitanje i zaključio da neki ljudi traže privilegije.
„Oni ne žele zakon, već traže licencu kako bi postali nacionalni TV kanal, mada, u ovom trenutku, oni već imaju svoj TV kanal, i to bez licence. Prema tome, oni rade ilegalno. Međutim, mi to prihvatamo, jer i svi ostali tako rade u Srbiji. Jedino što mi činimo jeste da ne dajemo privilegije pojedinim medijima. Ako je neko bio veoma hrabar u vreme Miloševića, daćemo mu orden, ali ne TV kanal. Kanal će dobiti putem tendera, i to na istoj osnovi kao i svi ostali. Žao mi je, ali to je princip demokratije i tržišne ekonomije“, poručio je tom prilikom republički premijer Zoran Đinđić.

Uslov svih uslova
11. jul 2008. DB.RS

Zapadne zemlje u više navrata tokom 2000. i 2001. godine tražile od vlasti u Beogradu da se Slobodan Milošević isporuči Hagu

Vladi SRJ je 11. oktobra 2000. godine se obratila glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte sa zahtevom da se Slobodan Milošević odmah isporuči Tribunalu! U zahtevu je stajalo: Slobodan Milošević se mora lišiti slobode, jer postoji opasnost da dobije politički azil u Belorusiji. Smatrajte da je hapšenje bivšeg predsednika SRJ prioritet nad prioritetima.

Samo nekoliko dana kasnije američka administracija se obratila srpskoj vladi sa zahtevom da se što hitnije završe kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije. „Nebojša Pavković ne bi trebalo da ostane na mestu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Takođe, treba ukloniti sve koji su počinili ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni! Reorganizovati vojnu obaveštajnu službu, kao i resore državne i javne bezbednosti. Dalja uputstva će preneti ambasador Montgomeri”, pisalo je na zahtevu koji je iz Vašingtona prosleđen u Beograd.

Ni Britanci nisu mirovali. Premijer vlade Toni Bler 12. novembra 2000. godine obratio se srpskoj vladi sa zahtevom da se ni slučajno ne dozvoli doslovna primena Rezolucije 1244 u vezi sa problemom Kosova. „Ne sme se ni pomišljati na povratak dela jugoslovenske vojske i policije na Kosovo, jer bi njihovo prisustvo povećalo političke tenzije između OVK i snaga Kfora. Generale Pavkovića i Lazarevića odmah poslati u Hag, jer su naši obaveštajci došli do nepobitnih dokaza da su pripadnici Vojske Jugoslavije učestvovali u ubijanju Albanaca u okolini Peći”, tražio je Toni Bler.

Medlin Olbrajt je 18. decembra 2000. godine tražila od američkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija da pritisne Vladu Srbije da isporuči Miloševića Hagu. Olbrajtova je naložila da se Đinđiću postavi pitanje zašto dopušta da se dokazani ratni zločinac Ratko Mladić slobodno šeta Beogradom i da se finansijska pomoć Srbiji uslovi hapšenjem Miloševića.

Pauelov zahtev Đinđiću

Državni sekretar SAD Kolin Pauel je 26. septembra 2001. godine zatražio od premijera Srbije Zorana Đinđića da se Vojska pod hitno reformiše. „Ništa nije učinjeno da se generali Pavković i Lazarević razvlaste, pa je Vojska Jugoslavije još u rukama onih koji su činili ratne zločine. Nećemo učestvovati na donatorskoj konferenciji ukoliko se dotle ne uhapsi i isporuči Tribunalu u Hagu Slobodan Milošević. Šaljem vam oficira za vezu koji će koordinirati rad svedoka saradnika, Tribunala i naših operativaca”, napisao
je tom prilikom državni sekretar SAD.

Mister procenat
12. jul 2008. DB.RS

Montgomeri: S privatizacijom se stalo jer su se namnožili oni koji traže procente, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima „mister procente“

Američka administracija nije bila zadovoljna tempom privatizacije i stepenom korupcije u Srbiji u vreme Đinđićeve vlade. Ovakav zaključak može se izvući ako se analiziraju poruke američkih predstavnika u Srbiji i zvaničnika administracije u Vašingtonu, poput transkripta razgovora između Strouba Talbota, visokog službenika Stejt departmenta zaduženog za Balkan, i američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija.

Razgovor je vođen neposredno posle hapšenja službenika CIA Dejvida Nejbora u motelu „Šarić” na Ibarskoj magistrali. Nejbor je u motelu ručao s potpredsednikom srpske vlade i nekadašnjim načelnikom Generalštaba Momčilom Perišićem, koji je takođe uhapšen.

Talbot: Bile, kako se dopustila tolika nepažnja pa da Džon (Nejbor) upadne u pripremljenu klopku?“

Montgomeri: S mnogim pojedinostima nisam upoznat, jer se dopustila samostalnost u delovanju, ali po onome što mi je preneto, veza doušnika je otkrivena i on je preneo kada će se Džon sastati s Perišićem i na kom mestu.

Talbot: Sve treba aktivirati kako bi se izbeglo suđenje Džonu. Odmah zatražite prijem kod premijera Đinđića.

Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovića, Koraća, Čede i Milovih poslanika da će se preseći afera, ali za Nejbora treba tražiti druga rešenja.

Talbot: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak s Tomićem, ali i s
Pavkovićem. Na vojnu obaveštajnu službu nije se obratila potrebna pažnja.

Montgomeri: Nejbora samo sklonili i sve je preuzeo Dejvid (Blek), koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom doušnika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je tražio dodatne ljudske resurse kako bi se pojačala bezbednost ambasade i njenog osoblja.

Talbot: Đinđićeva pozicija je takođe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i načine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakvi su rezultati grupe iz „Galupa” koja se bavi raspoloženjem javnog mnjenja u Srbiji? Šta o svemu kažu gosti vaše Lin?

Montgomeri: Zoran je dobro uzdrman, i posle izručenja Miloševića i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve što ga je snašlo, jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih većina samo misli kako da se što pre obogati. S privatizacijom se stalo, jer su se namnožili oni koji traže procente za sebe, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima „mister procente”.

Poslednje što se čulo na snimljenom razgovoru bila je poruka Talbota:

Talbot: Verovatno će predsednik Buš pozvati premijera Đinđića čim se prašina bude slegla.

Kontakt s Dušanom Spasojevićem

Jedan od operativaca iz štaba Entonija Montkona obavio je poverljivi razgovor sa šefom zemunskog kriminalnog klana Dušanom Spasojevićem Šiptarom krajem juna 2002. godine. Tako je zabeleženo u izveštaju ovog operativca. Kasnije se ispostavilo da direktnog razgovora nije bilo, već da je engleski obaveštajac napisao nekoliko pitanja, na koja je tražio odgovore, dok je posrednik bio izvesni Mujo Skenderović. Jedno od pitanja odnosilo se na eventualno pomaganje u otkrivanju Nejbora od strane Alije Delimustafića i njegovih ljudi.

Odgovore koje je dobio pripadnik MI6 bili su uopšteni i toliko nekonkretni da ih ne treba ni navoditi.

Srozavanje Srbije
13. jul 2008. DB.RS

Hašim Tači i Vesli Klark na sastanku 2001. godine planirali razoružavanje srpske vojske

Krajem avgusta 2001. godine u Prištini su se sastali nekada glavnokomandujući NATO general Vesli Klark i vođa terorističke OVK Hašim Tači. Osnovna tema njihovog razgovora bila je situacija u Srbiji, političke prilike u Beogradu, i naročito Vojska Jugoslavije i srpska policija. Tačija je pre svega interesovalo šta Zapad planira da uradi da bi vojno oslabio Srbiju.

Sve što su razgovarali Klark i Tači obaveštajci su snimili, i Kurir objavljuje najzanimljivije delove ovog razgovora.

Klark: Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane Jugoslavije svešće teško naoružanje u planirane okvire. Mora se uništiti još najmanje 250 tenkova T-84 i izbaciti iz upotrebe 42 višecevna bacača raketa.

Tači: To je jako bitno, oni nam ne smeju nijednog trenutka biti pretnja, nikada nećemo imati mirnu situaciju ovde ako je Srbija jaka.

Klark: Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao što vam je i saopšteno ranije. Njihov oružani potencijal biće sveden na takvu meru, da više nikada neće moći vojno da vas ugroze.

Tači: Da, ali…

Klark: Pogledajte samo šta se desilo s njihovom avijacijom, avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Njihovi vojnici nemaju osnovne uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potrošen, naši ljudi koji su kod njih kao savetnici drže stvar
pod kontrolom.

Tači: To je Ok, ali još uvek ništa nije urađeno da se rasformiraju njihove specijalne jedinice u vojsci i u policiji, a oni su nam u vreme rata ovde pravili najveći problem. Vi to dobro znate, ali sigurno da je takva situacija bila u Hrvatskoj i u Bosni.

Klark: Taj problem će biti rešen, ono što vi morate da uradite je da preusmerite deo sredstava preko Mauricijusa za lobi grupe u Vašingtonu koje rade na vašoj stvari (Klark misli na nezavisnost Kosova).

Tači: To nije sporno…

Klark: Koliko novca iz crnih fondova možete da odvojite u ovom trenutku?

Tači: Sigurno pola miliona… za sada.

Klark: To je Ok, za sada… Kako vam i dalje idu ti poslovi? Da li crnogorske vlasti sarađuju?

Tači: Ide dobro preko njihovih luka, roba ide ka Italiji i zapadnoj Evropi (Tači misli na opojne narkotike koji se proizvode na Kosovu). Nismo imali velike zaplene u zadnje vreme… zadovoljni smo.

Klark: Drago mi je da to čujem.

Prijateljstvo iz Rambujea

Klark i Hašim Tači imali su jako uspešnu saradnju, koja datira još od Rambujea, kada je ovog kriminalca Madlen Olbrajt promovisala u novog albanskog lidera. Njihovi kontakti su učestali i prevazilaze čist poslovni odnos. U to vreme, međutim, osnovna okupacija Veslija Klarka, pored situacije u Srbiji, bila je i privatizacija na Kosovu.

Saradnici

Tači: Vlahović, Đelić i Dinkić potpuno razumeju ovaj naš posao i sa njima nemamo nikakvih problema

U nastavku razgovora bivši glavnokomandujući NATO Vesli Klark i sadašnji premijer Kosova Hašim Tači razgovaraju o političkim prilikama u Srbiji, kao i stvaranju nezavisne države Kosovo.

Klark: U jednom trenutku, a taj momenat nije daleko, neće biti značajnog protivljenja sa srpske strane, a i ako ga bude, ne treba pridavati nikakav značaj intervencijama iz Beograda. Brzo ćemo stvoriti nezavisno Kosovo, a zatim još brže ujediniti sve delove u kojima žive Albanci.

Tači: Kada je to… Mislim, kada to možemo da očekujemo?

Klark: Shvatite, to je proces, a za proces treba vremena. Budite sigurni da ćemo ciljeve koje smo zacrtali i ostvariti.

Tači: Razumem, ali ovo sve traje dugo i, znate, finansijski nas to jako iscrpljuje. Naša ekonomija ne funkcioniše, pa se uglavnom oslanjamo na crne fondove i naše ljude u inostranstvu.

Klark: Budite oprezni s tim vašim crnim fondovima. Jasno mi je da morate tako da se finansirate, aki cela stvar polako prevazilazi normalne okvire. Postajete preglomazni, bodete oči, u jednom trenutku nećemo moći to više da tolerišemo.

Tači: Baš zato insistiramo da se sve ubrza.

Klark: Ništa ne brinite… Sada mi recite šta se dešava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena vlada sarađuje sa Komisijom za privatizaciju?

Tači: Mislim da je to dobro, a to će vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj vladi su razumeli o čemu se radi.

Klark: To je dobro.

Tači: Vlahović, Đelić, Dinkić potpuno razumeju ovaj naš posao i sa njima nemamo nikakvih problema. Čak su nam nekoliko puta izašli u susret.

Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi će imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Naš prioritet je da kontrolišemo taj resurs i Beograd tu neće praviti nikakve smetnje. Mi ćemo nastaviti da u Srbiji podstičemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videćete, samo je vreme u pitanju.

Tači: Bojim se da su ljudi kod nas nestrpljivi. Mi zasad kontrolišemo situaciju, ali sve je pod velikim znakom pitanja.

Scenario za Balkan

Žak Klajn: NVO u Beogradu najviše čine za našu stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da će i neke optužnice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

U maju 2002. godine u Vašingtonu je održan sastanak kojem su prisustvovali svi rukovodioci odeljenja za Evropu Stejt departmenta. Glavna tema razgovora bila je situacija na Balkanu. Pored američkih zvaničnika, na sastanak su pozvani i visoki predstavnik za BiH Žak Klajn i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Za mnoge činovnike koji su prisustvovali ovom sastanku poziv glavnoj tužiteljki Tribunala bio je veliko iznenađenje, jer nije bilo uobičajeno da skupu na ovako visokom političkom nivou prisustvuje i neko njenog ranga.

Klajn: Imamo veliki problem povodom Srebrenice. Polako se otvaraju i druge dimenzije ovog slučaja. Moramo uložiti dodatne napore i izvršiti pritisak na medije u Bosni i okruženju da se ova tema zadrži u dogovorenim okvirima.

Nepoznat glas: Da. Imaćemo to u vidu!

Klajn: U Srbiji, ali i u Hrvatskoj… ali u Srbiji naročito. Mediji izveštavaju o slučaju Srebrenice drugačije. Stvara se javno mnjenje koje je… S druge strane, NVO u Beogradu najviše čine za našu stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da će i neke optužnice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

Del Ponte: Sve se čini da Mladić i Karadžić izbegnu odgovornost za genocid. Međunarodne snage na terenu ne čine dovoljno da se oni uhapse. Oni, jednostavno, ne čine dovoljno. Njihova reakcija konstantno kasni.

Nepoznat glas: Kako to mislite?

Del Ponte: Kada smo nekoliko puta imali dojavu o njihovim skrovištima, oni su kasnili
sa akcijom. Hvatanje Mladića i Karadžića mora biti prioritet nad prioritetima. Ugled suda kao institucije je u pitanju.

Nepoznat glas: Da…

Del Ponte: Ne postoji komunikacija na terenu, mislim da smo potpuno zakazali. Nismo u stanju da ih lociramo.

Klajn: Uglavnom se nalaze na terenu Bosne. Povremeno prelaze u susedne zemlje, Srbiju i Crnu Goru.

Nepoznat glas: Srbija će vremenom postajati sve kooperativnija.

Del Ponte: Koštunica je najveći problem u Beogradu. On se energično protivi našim planovima. Koliko je pravio haos oko izručenja Miloševića… ali to smo uspeli da završimo. To je bila najbitnija stvar za nas… Milošević je centralna stvar.

Aboliranje Haradinaja
DB.RS

Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Agim Čeku su ljudi koje Amerikanci vide kao lidere novog Kosova u narednih dvadeset godina

U nastavku sastanka ključnu ulogu odigrao je visoki službenik CIA Bob Hejden, koji je zvaničnicima na sastanku objasnio koji su to prioriteti američke spoljne politike prema ovom delu Balkana, kao i šta će agencija za koju radi konkretno preduzeti kada je reč o Srbiji.

Nepoznat glas: Gospodine Hejdene, imate li vi nešto da dodate?

Hejden: Mislim da bi prisutne trebalo upoznati sa planom naših aktivnosti na terenu u narednom periodu… Mislim, govorim o nekom vremenskom okviru od nekoliko godina, najviše pet… Prvo, na listi naših prioriteta centralno mesto zauzima Kosovo. Pre svega moramo ubrzati pripreme za proglašenje nezavisnosti. Tu mislim na pravne probleme i u ovom delu očekujemo veliku pomoć. Ramuš Haradinaj, Agim Čeku i Hašim Tači su ljudi koje mi vidimo kao lidere novog Kosova u narednih 20 godina…

Del Ponte: To će biti… To je teško… Mi radimo na optužnici protiv Haradinaja. Postoje dokazi da je učestvovao u ubistvu civila na Kosovu…

Hejden: Verujemo da ćemo zajednički pronaći neko rešenje… Dalje, u kratkom periodu moramo stvoriti efikasnu vojnu silu na Kosovu koja bi bila u stanju da se odupre agresiji iz Beograda. Na terenu… odlučujuću reč u komandovanju u međunarodnim snagama, i vojnim i policijskim, moraju imati američki instruktori. Imaćemo konstantan problem sa situacijom u Kosovskoj Mitrovici. Nećemo dozvoliti da se taj grad pretvori u Berlin, podeljen na dva dela. Ako bude bilo potrebe, problem ćemo rešiti… jednostrano.

Nepoznat glas: Šta ćemo sa susedima?

Hejden: Susedi će se složiti. Ali i tu će biti nekih promena. Pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Crna Gora će postati nezavisna država. Takođe, policiju Crne Gore treba osposobiti da se odupre eventualnom pokušaju vojne intervencije iz Srbije. Posebno treba

pojačati granicu sa Srbijom i kontrolisati je. S druge strane, treba pojačati pritisak u… Morate da shvatite, ključno je: Srbija se mora što više oslabiti.

Nepoznat glas: To je nesumnjivo.

Hejden: Drago mi je da delimo mišljenje… Znači, moramo podržavati secesionističke pokrete u samoj Srbiji. Pre svega u Vojvodini. Moramo pomoći onima koji traže da ova srpska pokrajina dobije prerogative države. Od političkih do kulturnih pokreta i ohrabrivati ulazak ovakvih ideja u sve političke opcije u Srbiji.

Neprijatelj No.1
17. jul 2008. DB.RS

Krivicu za to što Karadžić i Mladić nisu uhapšeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu

Američka administracija je još 2002. godine označila Vojislava Koštunicu kao najveću prepreku ostvarenju njihovih interesa u Srbiji. Na sastanku održanom u julu 2002. godine u Vašingtonu ovu konstataciju izneo je visoki činovnik u CIA Bob Hejden. Pored njega sastanku su prisustvovali i čelnici američkog Stejt departmenta zaduženi za Evropu i Balkan, kao i visoki predstavnik za BiH Žak Klajn i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Hejden: Vojislav Koštunica je najveća pretnja realizaciji naših interesa u Srbiji. Mi ne smemo dozvoliti njegovo jačanje i moramo osujetiti njegov dolazak na bilo koju odgovornu funkciju.

Del Ponte: Još jednom moram da naglasim da mi jako teško nalazimo zajednički jezik sa Koštunicom i njegovim okruženjem. On je najveća kočnica u saradnji Jugoslavije sa Hagom.

Hejden: Koštunica je previše tvrd političar da bi bio dobar za nas. On se najviše protivio obračunu sa starim kadrovima u tajnoj policiji i vojnoj obaveštajnoj službi. Njegovi ljudi i on kontrolišu vojsku u potpunosti, i to treba iskoristiti.

Nepoznat glas: Kako to mislite?

Hejden: Vrlo jednostavno. Krivicu zašto Karadžić i Mladić nisu uhapšeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu. Tako ćemo imati prostor za stalni pritisak prema njima. Koštunica ne dozvoljava da se očiste službe bezbednosti, onda ljudi iz tih službi kriju haške optuženike… Krajnje jednostavno!

Nepoznat glas: Razumem…

Hejden: Moramo nastaviti sa disolucijom srpskih oružanih snaga. Vojsku Jugoslavije treba osloboditi od kadrova koji su bili na komandnim mestima u vreme ratova tokom devedesetih. To je ključna stvar! Moramo i u budžetskim merama slabiti vojsku, odnosno vršiti konstantan pritisak na vladu u Beogradu da umanji sredstva koje odvaja za potrebe vojske.

Del Ponte: Mi tu možemo pomoći, dosta… Mislim… kroz podizanje novih optužnica…

Hejden: I mi vama možemo biti od koristi… (smeh)… Ne brinite… Dalje, moramo uništiti i potencijale njihovih specijalnih jedinica u okviru policije i tajne policije. „Crvene beretke”, specijalna jedinica tajne policije, moraju biti raspuštene. Žandarmerija, koja će postati nova specijalna jedinica MUP, mora biti inferiorna u odnosu na slične jedinice u okruženju. Time će se borbena moć Srbije u regionu svesti na razumne mere.

Nepoznat glas: Ne smemo dozvoliti ni drugima da previše ojačaju. I to bi moglo da nam stvori problem u budućnosti.

Hejden: Naravno… Ne brinite… U Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu imamo potpunu kontrolu. Na Balkanu će uvek biti dovoljno oružja i usijanih glava, ako nam bude bio potreban novi ratni sukob. Ali nikada više nijedna strana neće biti toliko moćna.

Otrežnjenje
18. jul 2008. DB.RS

Posle druge zvanične posete SAD Zoran Đinđić, potpuno razočaran, shvatio prave namere američke administracije prema Srbiji

Prilikom druge posete SAD, u junu 2002. godine, srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u Vašingtonu je pokazan papir koji je on morao da pročita, ali nije imao pravo da komentariše! Kako Kurir saznaje, na tom papiru, u vidu obaveznih uputstava, bile su napisane teze koje su odredile sudbinu ovog dela sveta u godinama koje su sledile. Postojanje ovih dokumenta, u svom svedočenju pred haškim tribunalom 24.11.2004. godine, potvrdio je i ruski general Ivašov.

Prema našim izvorima, na pomenutom papiru, koji je srpskom premijeru pokazan pred članovima američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, pisalo je da američka spoljna politika ima za cilj da se u narednih nekoliko godina dovrši proces raspada Jugoslavije do avnojevskih granica, odnosno da Crna Gora, Kosovo i, na kraju, Vojvodina dobiju samostalnost u odnosu na Beograd. Takođe, dokument je sadržao i delove koji se odnose na proces privatizacije u Srbiji, koji je do kraja definisao američke prioritete u tom pogledu, pre svega u odnosu na stratešku industriju – železaru u Smederevu, fabrike duvana u Nišu i Vranju, cementare, prehrambenu industriju…

Kakav je utisak ova poseta ostavila na premijera Đinđića, govori i činjenica da su njegovi najbliži saradnici, koji su ga pratili tokom posete Vašingtonu, posle toga govorili da je tamo otišao pun optimizma, a da se vratio potišten i razočaran. Prijem na koji je srpski premijer naišao u SAD bio je mnogo hladniji nego prilikom njegove prve posete. Srpsku delegaciju su šetali od podsekretara do podsekretara Stejt departmenta, da bi se samo na nekoliko minuta, čisto protokolarno, Đinđić video sa predsednikom Bušom. Primio ga je i državni sekretar, ali je takođe bio prilično rezervisan i bilo je jasno da jedva čeka da mu vidi leđa.

Duboko razočaranje

Kada su izlazili iz zgrade Stejt departmenta, pošto je Đinđiću predočen dokument, srpski premijer obratio se svom pratiocu iz obezbeđenja rečima:
– Mislio sam da im je stalo da dođe do promene vlasti u Srbiji, a sada vidim da oni samo ruše Srbiju, svuda i na svim nivoima.

Strani faktor
19. jul 2008. DB.RS

Luković: Pola Vlade je naša klijentela. Svratite ovde posle 10 uveče da vidite kako je, ko će sve doći i kakve će ribe biti tu…

Deset dana pre ubistva Zorana Đinđića obaveštajci su snimili razgovor Mileta Lukovića Kuma i engleskog biznismena, u stvari agenta britanske obaveštajne službe koji se predstavio kao Džulijus Ričardson! Engleski obaveštajac je došao u Šilerovu na preporuku biznismena iz BiH koji je sarađivao sa „zemuncima“, kao poslovan čovek sa dobrim vezama u Londonu, ali i Pakistanu i Avganistanu, a koji pored toga posluje i na Balkanu. Razgovor je vođen na srpskom jeziku i bio je prilično otvoren i iskren, što je u velikoj meri iznenadilo gosta, koji nije očekivao da će ovako brzo steći poverenje sagovornika.

Drugog čoveka „zemunskog klana“ zanimalo je pre svega kako je moguće transferisati velike novčane sume na Kajmanska ostrva i zatim dalje, svuda po svetu, dok je Britanca zanimalo manje-više sve. Počev od toga čime se bavi „ekipa“ iz Zemuna, kakve veze ima sa političkim krugovima… Odgovori koje je dobio zapanjili su britanskog obaveštajca i on je to naveo u svom izveštaju.

Kurir objavljuje transkript razgovora Mileta Lukovića Kuma i Džulijusa Ričardsona, razgovora za koji upućeni kažu da je možda došao glave Kumu i njegovom šefu Dušanu Spasojeviću Šiptaru.

Luković: Avganistan živi od droge. Koka je tamo jeftina… Isto je i u Pakistanu… i kod nas na Kosovu. Tu u svakom selu ima po jedna laboratorija.

Ričardson: Kako stojite sa vlastima? Da li vam prave probleme? Jesu li spremni da vam progledaju kroz prste?

Luković (kroz smeh): Pola vlade je naša klijentela. Svratite ovde posle 10 uveče da vidite kako je, ko će sve doći i kakve će ribe biti tu. Sve sam vrh. Pa, nas su Francuzi uhapsili
da bi nas vratili i izvukli nas iz zatvora, jer smo im trebali. Mi smo tu da odradimo škakljive poslove.

Ričardson: Rado ću svratiti. Kažite mi da li se uveče igra poker? Nisam neki pasionirani igrač, ali rado bih utrošio malo vremena i novca ako su igra i društvo dobri.

Luković: Ma, imamo ljude za sve. Ima kocke, pića, najboljih riba u gradu, sve probrani gosti. Ovo je najbolje mesto za zezanje za odabrane ljude. Vidiš ovo mesto… Ovo nema ni na Dedinju. A sve smo sami napravili. Od nule. Sad para ima ko pleve…

Ričardson: Posao ide dobro?

Luković: Nikad bolje. Droge ima svuda na ulici i nikad nije bila jeftinija. Sada je to moderno. Mada ja to ne volim…

Kovanje „Sablje”
20. jul 2008. DB.RS

Odluku o pokretanju akcije u kojoj je srpska policija trebalo da se obračuna sa organizovanim kriminalom i političkim protivnicima doneli čelni ljudi britanske i američke obaveštajne službe na Balkanu

U beogradskom hotelu „Mažestik” 07. marta. 2003. godine sastali su se Entoni Monkton, šef britanske obaveštajne službe za Balkan, i njegov kolega iz CIA Dejvid Blek. Sastanak je održan svega nekoliko dana pre ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića i dan nakon povratka Dejvida Bleka iz Beča.

U glavnom gradu Austrije prvi čovek CIA u Srbiji susreo se sa svojim nadređenim
Stroubom Talbotom, koji mu je preneo instrukcije iz Vašingtona o pokretanju operacije
„Mač”. Iz sadržaja njihovog razgovora da se naslutiti da je ova akcija u stvari trebalo da podstaknesrpsku policiju da se obračuna sa organizovanim kriminalom, ali i sa političkim protivnicima tadašnje vladajuće garniture. Iz ove akcije, pod znatno drugačijim okolnostima, nastala je i policijska akcija „Sablja”.

Takođe, primetno je da su dvojica obaveštajaca dobro upoznati sa prilikama u srpskom MUP i Državnoj bezbednosti, štaviše, da kontrolišu dobar deo funkcionisanja ovih institucija. Ovo, naravno, i nije neka tajna pošto je srpskoj javnosti poznata saradnja britanske i srpske policije na formiranju specijalnih ekipa poput „Poskoka” i UBPOK, za borbu protiv organizovanog kriminala. O ovim aktivnostima govorili su i tada čelni ljudi policije.

Čitav razgovor je snimljen i Kurir prenosi njegovu sadržinu.

Monkton: Kako je bilo?

Blek: Lepo. Bio sam dva dana tamo, ali vreme me nije poslužilo. Padala je kiša. Stroub baš nije bio raspoložen za neke neobavezne priče, a Dojč se pojavio nakratko… Obezbedio nam je mesto sastanka, rekao da ima nekih neodložnih obaveza i izgubio se…

Monkton: Šta su odlučili?

Blek: Krećemo sa operacijom „Mač”. Znači, sve kako je dogovoreno. Cilj akcije ukloniti prepreke… političke, pre svega… Znači DSS, radikali i socijalisti. Kao što znaš, operacija je podeljena na tri segmenta, s tim što ćemo se sada koncentrisati samo na plan A. Plan B i C zasad nisu u našem fokusu, jer ako sve bude išlo kako treba sa planom A, ove druge dve varijante neće ni biti potrebne.

Monkton: U redu. Mi smo spremni za svaku akciju, ali bolje je da operaciju nose ovi iz Državne bezbednosti, a da mi samo logistički delujemo, odnosno da povežemo aktivnosti na terenu. Kako Vojsku isključiti iz svega?

Blek: Žandarmerija će operacionalizovati akciju. Sugerisalo se da Guri i Sreten Lukić budu udarne igle. Oni su pogodni za ovakvu vrstu posla jer im je za vratom Hag.
„Poskok” ne treba mnogo eksponirati, jer tamo ima mnogo nepouzdanih i sumnjivih. Mihajlovića ćeš ti upoznati sa osnovnim smernicama operacije, dok je Bil dobio zadatak da o svemu obavesti premijera Đinđića.

Monkton: Ako ovo završimo kako treba, imaćemo stabilnost u Srbiji na duži rok. Treba se pripremiti i na eventualne proteste građana na ulicama… Srbi su čudni, bune se kad to niko od njih ne očekuje. Posle poslednjih istupa ne možemo više biti sigurni ni u Đinđića. Kako reaguje Stroub na onaj njegov ispad u Banjaluci?

Spiskovi za „Sablju”
21. jul 2008. DB.RS

Akcija „Sablja” dugo i pažljivo planirana, a spiskove za hapšenje sastavljali strani agenti

Za akciju „Sablja” pravljeni su posebni spiskovi za hapšenja, u čijem su sastavljanju ključnu ulogu odigrali engleski i američki obaveštajci! Ovakav zaključak može se izvesti iz transkripta razgovora koji su 07. marta 2003. vodili prvi čovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz MI6 Entoni Monkton.

Pored spiskova, njih dvojica su se bavili i konkretnim organizacionim pitanjima vezanim za predstojeću policijsku akciju.

Blek: Svi su razočarani u Vašingtonu, najviše Stejt department. Ne veruju da je neko u stanju da se tako nepovoljno izjašnjava o našoj politici. Videćemo, možda ćemo, ako njegov odgovor bude… Od Đinđićevog odgovora zavisi da li ćemo morati da pređemo na varijantu B ili C.

Monkton: Ne treba isključiti ni opciju vanrednog stanja. Predsednica skupštine neće praviti probleme. Ako ne bude sve išlo glatko, ne možemo isključiti ni krajnju opciju…

Blek: Ja ću našima naložiti da naprave spiskove i … ako je masa obezglavljena, neće biti problem i javno mnjenje će se brzo pomiriti sa učinjenim. Naravno, medije takođe treba pripremiti za novonastale događaje. Mislim da tu naši ljudi drže stvari pod kontrolom. Mihajlović neće praviti problem, ali mi smo ti koji ćemo morati da procenimo kada smo postigli efekat i kada je kraj represivnim merama. Moramo intezivirati praćenje ključnih ljudi sa spiska. Uskoro će nam stići i dodatna pojačanja iz Mađarske, Austrije i Belgije… i timovi za logističku podršku… Sve će biti spremno do 10. marta.

Monkton: Za specijalne zadatke angažovaćemo i Marka iz Surčina. Njegovi znaju da budu efikasni i surovi kad zatreba.

Blek: U prvom udaru moramo eliminisati svaku mogućnost da se na našu akciju odgovori. Svi ljudi koji nisu pod kontrolom u službama bezbednosti moraju biti sklonjeni. Ne sme se taktizirati ili biti selektivan. Spisak postoji i po njemu se može raditi, ali brzo i energično.Treba zauzeti sve osetljive pozicije u gradu i raditi bez pardona. Đinđić nije hteo da smiri Srbiju i sada ćemo mi to učiniti, ali na duži period.

Monkton: Nepoznanica je jedino crkva. Nisam siguran kako će oni reagovati… Naravno, postoji stalna opasnost od mogućeg nasilja, pošto u Srbiji postoji mnogo neregistrovanog oružja kod građana. A imamo i mnogo ljudi koji imaju borbeno iskustvo na ratištima…
To može predstavljati problem… Jug Srbije može biti nezgodan zbog blizine Kosova.

Blek: Komanda NATO je dobila uputstva kako da reaguju njene jedinice u zemljama u okruženju. Borbena gotovost na Kosovu već je podignuta na viši nivo. Srbija će biti hermetički zatvorena i zato treba ograničiti kretanje stranih novinara koji nepovoljno izveštavaju o našim potezima. Posebno treba nadzirati diplomate u Beogradu, a naročito Ruse!

Surčinci zamenjuju zemunce
22. jul 2008. DB.RS

Osnovni cilj akcije “Sablja” bio obračun s političkim protivnicima DOS i preuzimanje narkotržišta na Balkanu

Obračunati se s političkim protivnicima vladajuće garniture i preuzeti tržište trgovine drogom bili su osnovni ciljevi akcije „Sablja”, iza koje su stajali predstavnici dve strane obaveštajne službe, Dejvid Blek i Entoni Monkton. Celu akciju trebalo je da na terenu operativno izvede srpska policija, čiji je vrh u to vreme bio pod kontrolom britanske i američke obaveštajne službe.

Monkton: Kako će (Čedomir) Jovanović prihvatiti uklanjanje svojih prijatelja? Neće mu biti lako, jer mora da napravi zaokret od 180 stepeni. Treba preusmeriti i tokove trgovine drogom kad sklonimo ekipu iz Zemuna. Ne bi bilo loše da ovi iz Surčina preuzmu te poslove.

Blek: Sve će doći na svoje mesto kad se okonča ova delikatna operacija. Zamišljena je perfektno, a na nama je da je izvedemo kako treba. Svi će prihvatiti čišćenje političkih protivnika, u to ne treba imati sumnje. Vojska se mora u potpunosti izolovati iz ovih događaja.

Monkton: Znamo li druge varijante akcije… jer se mora na vreme predvideti… Vojsku ćemo lako zatvoriti po kasarnama, jer su se mnogi oficiri već deklarisali za našu stranu, ali je velika nepoznanica Kula. „Crvene beretke” su dobro naoružane i trenirane. Legija je izgubio mesto komandanta jedinice, ali su njegovi koreni tu duboko među ljudstvom.

Ne postoji formacija koja im se u Srbiji može suprotstaviti. Video sam i dosijee Legije i
Maričića koje su radili naši stručnjaci… Analiza ličnosti…

Blek: Da, radi se o opasnim ljudima, ali pomalo nedoraslim situaciji…

Monkton: Kada sam razgovarao s (Vilijamom) Vokerom, uvek je isticao da je bio impresioniran ovom formacijom na terenu. Kaže da su dobri!

Blek: On ih je video na Kosovu… Malo sam razmišljao o bazi Bondstil na Kosovu i, eventualno, sa bazama na Kopaoniku i Staroj planini… Kako bismo onda dominirali… U pravu su naši stratezi kad kažu da je Srbija ključ Istoka.

Monkton: Da, tako dobra zemlja na tako dobrom mestu… Ali, nažalost… sami su krivi… Najviše me pogodilo u Đinđićevom intervjuu u Banjaluci kada je rekao da mu smetaju česte posete naših ambasadora i ljudi iz obaveštajnih službi. A nije rekao da smo mi u Vladu Srbije uglavnom dolazili na poziv njegovih ministara. Mi smo im organizovali vlast i državu… Kakva nezahvalnost!

Blek: Bez nas bi stali za deset dana.

Monkton: Mi smo im organizovali sve poslove. Policija i državna bezbednost su reformisane pod našom kontrolom i sad sasvim pristojno funkcionišu. Dušan se u početku nije najbolje snalazio, ali je on jedini koji i sada sluša šta da radi… Ovi drugi su digli noseve i glume neke eksperte… Čeda je najgori od svih, jer je previše otišao na drugu stranu…

Rusija sprečila krvoproliće
23. jul 2008. DB.RS

Moskva upozorila Vašington, Brisel i London da zna za planove njihovih tajnih službi da se u akciji „Sablja“ nasilnim metodama uništi opozicija u Srbiji

Ruska obaveštajna služba sprečila je da se operacija „Sablja” u Srbiji pretvori u krvavu osvetu nad političkim neistomišljenicima, saznaje Kurir od izvora bliskih obaveštajnim krugovima u Beogradu. Prema prvobitnom planu za ovu akciju, politički lideri opozicije, pre svega Vojislav Koštunica, trebalo je da se nađu iza rešetaka. Međutim, iako je u operaciji „Sablja” uhapšeno 12.000 ljudi, od kojih većina bez
valjanog pravnog osnova, zbog čega je država kasnije isplatila milionske odštete, do obračuna s vrhom opozicionih političkih partija ipak nije došlo i Srbija nije prešla ivicu građanskog rata.

Naime, kada su početkom marta službe bezbednosti dokumentovale dva razgovora koja su vodili prvi čovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz britanske obaveštajne službe Entoni Monkton, operativci nisu imali ideju šta da urade sa celim slučajem pošto su sumnjali da su njihove službe po vertikali „probušene” i pod kontrolom stranih agentura.

– Doneta je odluka da se svi podaci iz ove operacije predaju predstavniku ruske službe u Beogradu. Međutim, na sastanku s tim čovekom, kada mu je saopšteno da posedujemo podatke da se sprema veliko krvoproliće u Srbiji i da je snimljen razgovor Monktona i Bleka, odgovorio nam je da mu je to poznato, jer su i njegovi snimili deo razgovora Montgomerija i Talbota – kaže naš sagovornik i dodaje: „Rus nam je rekao da je sve prosleđeno u Moskvu i da se čekaju dalja upustva”.

Kada su ruske vlasti zvaničnim kanalima saopštili Vašingtonu, Londonu i Briselu da im je poznata operacija uklanjanja političkih protivnika vlasti u Srbiji, među organizatorima operacije nastala je panika.

Operativci službi bezbednosti uspeli su da snime još jedan razgovor Monktona i Bleka, iako su oni za tu priliku postavili takvo obezbeđenje po svim „prstenovima”, od obaveštajnog do fizičkog, da je to izgledalo kao nemoguća misija. Susret je bio vrlo kratak i konspirativan. Tom prilikom je Blek rekao Monktonu: „Kako se otkrilo sve kada smo samo nas dvojica bili upućeni u pojedinosti?”

Monkton: Ne znam, ali sad nije ni bitno… Provaljena je faza A. Šta sad?

Blek: Prelazimo na fazu B, a po potrebi i na C! Ubuduće ćemo komunicirati… onako!

Monkton: U redu. Čuvajte se.

Znali za atentat
24. jul 2008. DB.RS

Politički vrh zapadnih zemalja pre ubistva premijera Đinđića znao da se u Srbiji nešto sprema

Zapadne zemlje su znale već početkom marta 2003. godine da se u Srbiji nešto sprema, tvrde naši izvori bliski obaveštajnim krugovima. Prema njihovim navodima, akciju „Sablja“ su isplanirali i koordinirali operativci zapadnih obaveštajnih službi u Srbiji, dok su „izvođači radova“ bile srpske snage bezbednosti.

– Potvrdu operativnih saznanja, do kojih se došlo praćenjem čelnih ljudi engleske i američke obaveštajne službe na Balkanu Entonija Monktona i Dejvida Bleka, da se sprema operacija koja treba da se razračuna s političkim protivnicima u Srbiji, dobili smo i od inostranih izvora – tvrdi naš sagovornik i dodaje da im je u tome pomogla ruska služba.

Prema navodima naših izvora, srpskim službama bezbednosti već početkom marta prenete su poruke da se nešto događa. Tako su iz Brisela obavešteni da je 1. marta u glavnom štabu NATO izdata naredba da se vazdušni nadzor teritorije nad Srbijom pojača upotrebom još dva aviona tipa AVAKS, koji bi bili u stanju da prate sve elektronske komunikacije na tlu. Već 3. marta iz Makedonije je prosleđeno obaveštenje da je jedna britanska brigada iz sastava NATO kontingenta u ovoj zemlji dobila naređenje da se razmesti duž granice sa Srbijom.

Iz Budimpešte je prosleđeno da su dve eskadrile lovaca F-18 stavljene u stanje borbene gotovosti. Operativci iz Bosne su javili da je 5. marta komandant Sfora dobio upustva da se vojnici ne puštaju na odsustva i da im se ukinu čak i dnevne dozvole za udaljavanje iz baze. Dva dana kasnije Sfor dobija naredbu o povećanju borbene gotovosti na najviši nivo.

Istovremeno, u Beogradu je primećeno da se pojačava broj ljudi u diplomatskim predstavništvima u Srbiji, naročito u ambasadama Bugarske, Rumunije i Mađarske. Naše službe su izvestile politički vrh o ovoj pojavi uz zaključak da se prisustvo obaveštajaca u srpskoj prestonici pojačava i da se nešto veliko sprema.

U zapadnim medijima, u kojima su do tog trenutka dominirale teme o krizi vlasti u
Srbiji, odjednom je prestalo da se piše o tome, što je protumačeno kao priprema terena.

Provera

Četiri dana pre ubistva Zorana Đinđića, Dejvid Blek, ključni čovek CIA za Balkan, zatražio je hitan sastanak sa svojim kolegom Entonijem Monktonom. Kad su se susreli, Blek je tražio od Monktona da preko Dušana Mihajlovića proveri da li je obezbeđenje oko zgrade Vlade Srbije pojačano i da li su neki specijalci raspoređeni u tom rejonu. Monkton je posle nekoliko dana kolegi poslao odrečan odgovor.

Lov na veštice
25. jul 2008. DB.RS

Zoran Đinđić bio protiv toga da se akcija protiv organizovanog kriminala pretvori u obračun s političkim protivnicima.

Zoran Đinđić nije hteo da dozvoli da se policijska akcija pretvori u obračun s političkim protivnicima, saznaje Kurir. Sudeći po razgovoru koji je 9. marta 2003. godine predsednik srpske vlade vodio sa svojim ministrom unutrašnjih poslova, a koju su snimili operativci bezbednosnih službi, Đinđić nije želeo da se obračun s organizovanim kriminalom pretvori u „lov na veštice“. Kurir prenosi transkripte ovog razgovora.

Rano ujutro, tog 9. marta, ministra policije Dušana Mihajlovića telefonom je pozvao Entoni Monkton, glavni čovek britanske obaveštajne službe za Srbiju. Monkton je bio kratak i zvaničan: „Tražite odobrenje od premijera Đinđića da započnemo sa operacijom ‘Mač’“!

Ministar unutrašnjih poslova ubrzo je zatražio hitan prijem kod premijera. Razgovor koji je vođen u Đinđićevom kabinetu je snimljen.

Mihajlović: Zvao me, ovaj… Entoni, znaš… Kreće operacija „Mač“, i oni traže odobrenje od tebe!

Đinđić: Kakav „Mač“. Opet nešto… da li su oni normalni! Stalno!… Dosta više… Čoveče, moram da vežbam kako bih se oslobodio štaka!

Mihajlović: Pa, … pa… Hmm… (pauza). Njihova je ideja da nas, ehm, ovaj, oslobode balasta… političkog… mislim naaa radikale, socijaliste i, ovaj… Koštunicu!

Đinđić: A kako to oni misle. To je tek tako. Pa nije ovo Južna Amerika! Neka banana država! Kao da ja to ne bih voleo! Ali kako? Oni deluju u okviru postojećih propisa! To što oni misle da urade je čisto bezakonje! Ne može to tako! Bolje je da se mi ovde pošibamo, ako treba i oči jedni drugima da povadimo, nego da se oni mešaju! Počistiti organizovani kriminal to je Ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im ne može sa nama više tako… nismo mi stoka. Moraju da nas poštuju!

Mihajlović: Nemoj, Zorane… Treba ih saslušati, trebaće nam oni još. Mislim…šta je poenta…

Đinđić: Ej, ostavimo to za sutra… Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti narogušene žandare da hapse i ubijaju, a šta ćemo sutra. Šta će svetsko javno mnjenje reći kad sazna da se bavimo zatvaranjem političkih protivnika. Tri dana će ćutati, a četvrtog će nas odrati u medijima. Može taj njihov plan da nam se obije o glavu. Pusti to… Čućemo se sutra!

Tvrd orah!
26. jul 2008. DB.RS

Podneću ostavku, ali neću dozvoliti teror Žandarmerije! Nije Srbija banana republika, poručio je Đinđić ambasadoru SAD Montgomeriju

Ministar Mihajlović ponovo je posetio predsednika srpske vlade Zorana Đinđića 11. marta oko devet časova ujutru, u njegovom kabinetu u Nemanjinoj 11. Ovog puta razgovor je bio vrlo kratak.

Mihajlović: Kako ti je zdravlje danas?

Đinđić: Da, da… Bolje je…

Mihajlović: Ovaj, ja sam mislio… Znaš…hmm…

Đinđić: Vidi… To kako su oni zamislili neće ići. Mi smo demokratiju u Srbiju uveli 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravam akciju…

Mihajlović: Čekaj, ovaj….nemoj da si, uhmmm… na kraj srca. Mislim, može biti i neke političke koristi iz svega toga!

Đinđić: Ne, ne… Dosta je bilo. Prenesi im tačno ovako: „Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku ako se to od mene traži. Teror Žandarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika!”.

Mihajlović: Dobro, ovaj… Pusti da to odleži još neko vreme, da se… Sačekajmo, nešto će iskrsnuti u međuvremenu!

Đinđić: Ne razumeš. U vezi sa ovim ja neću promeniti mišljenje i moja odluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se na mene kao da sam sam crni đavo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi nismo Zanzibar i da ja neću dozvoliti da se o meni govori kao o čoveku koji je hapsio svoje političke protivnike.

Posle ovog susreta Mihajlović je oklevao da prenese reakciju premijera Đinđića, ali ga je kasnije tog dana telefonom pozvao američki ambasador Vilijam Montgomeri.

Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi čekamo početak akcije večeras! Moji kažu da je ostalo samo da Zoran odobri! Šta se dešava, je l’ dato odobrenje?

Mihajlović: Nije!

Montgomeri: Kako nije? Šta nije u redu? Ne razumem!

Mihajlović: Nije dato odobrenje…

Montgomeri: Kako nije dato? Samo Zoran treba da…

Mihajlović: Zoran, nije dao… uhm…

Montgomeri: Ponovite… Zoran nije dao šta?

Mihajlović: Da, ovaj… On kaže da to ne dozvoljava, i da će… uhm… ako se to od njega traži, podneti ostavku! Bio je odlučan! Ja sam pokušao da ga ubedim, ali nije vredelo.

Montgomeri: Da, razumeo sam. Okej, prijatan dan.

Tajanstveni let
27. jul 2008. DB.RS

Samo dan pre nego što je ubijen Zoran Đinđić, na aerodrom sleteo avion iz
Budimpešte čiji dolazak nije zabeležila kontrola leta

Godine 2003, 11. marta u 14 časova, u prostorijama britanske ambasade održan je sastanak kome su prisustvovali Dejvid Blek, šef američke obaveštajne službe za Balkan, i njegov kolega Entoni Monkton. Cilj ovog susreta bio je operativno sprovođenje plana „Mač”, odnosno njegove prve faze. Mesto sastanka je sugerisao lično Dejvid Blek, koji je imao poverenja u obezbeđenje britanske ambasade.

Ipak, i pored svih mera bezbednosti, operativci bezbednosnih službi došli su do snimka razgovora dvojice obaveštajaca, doduše na krajnje neverovatan način. Naime, kako Kurir saznaje od izvora bliskimh obaveštajnim krugovima, do snimka njihovog razgovora došlo se preko bosanske obaveštajne službe AID. Surenjivost i rivalitet dve najveće obaveštajne službe na svetu, CIA i MI6, dovela je do toga da snimak razgovora Bleka i Monktona završi u rukama ljudi Al Saida Nosaira, muslimanskog fanatika stacioniranog u Tuzli i više nego očigledno povezanog s islamskom terorističkom mrežom Al Kaidom. On predaje snimke operativcima bosanske službe, ne sluteći da oni istovremeno rade za još jednu službu.

Razgovor dvojice obaveštajaca bio je veoma kratak.

Monkton: Zoran nije pristao da odobri akciju?

Blek: Nažalost, nije.

Monkton: Neverovatno?! Ne mogu da verujem da ne vidi koliko je to dobro za njega. Šta se desilo sa njim?

Blek: Ne znam. Čak je rekao da je spreman da ponudi ostavku na mesto premijera i da se povuče, ako to od njega bude traženo.

Monkton: To uopšte ne liči na njega. Šta ćemo dalje?

Blek: Varijanta A otpada. Znači, prelazimo na realizaciju plana B, a odmah zatim, znači u najkraćem roku, i plana C. Jasno ti je koji su vaši zadaci?

Monkton: Naravno. Odmah krećemo.

Blek: Srećno.

Monkton: Srećno.

Odmah posle sastanka sa Monktonom, navodi naš izvor, Dejvid Blek je helikopterom prebačen u Budimpeštu.

Iz glavnog grada Mađarske vratio se istog dana, avionom, čiji let nije smeo biti zvanično zabeležen. Zajedno s njim u letelici je bilo još dvanaest muškaraca u civilu. Svi oni su direktno sa aerodroma blindiranim vozilima prebačeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu – tvrdi naš sagovornik.

Izvor: Glas Javnosti, Vaseljenska TV