Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божије, у Цркви Христовог Гроба, кога уз специјални ритуал, јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.
Десетине хиљада хришћана из целог света окупило се у Велику суботу у јерусалимском храму Светог гроба Господњег и на околним улицама и трговима у очекивању Благодатног огња, који по молитвама православних силази сваке године уочи Васкрса, у Кувуклији капели унутар храма Гроба Господњег.
Благодатни огањ симболизује чудесну светлост Васкрсења Христовог, о којој је говорио још апостол Петар. Огањ се појављује у Кувуклији сваке године уочи православног Васкрса, по молитвама православног свештенства (патријарх Јерусалимски) и десетина хиљада поклоника у цркви Светог гроба.
На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа.“
„… Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута“.
„Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином“.
Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се
збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о
службеним мерама које се предузимају:
„Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм
остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито
прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од
главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога
скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради
добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве,
добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и
предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња.“
(„Чуда на гробу Господњем“, 3-4)
Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.
О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети
Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон
Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века,
бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба
Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси,
аријанци, воложи…
***
Оставите коментар на Силазак Благодатног огња – Христос Воскресе!!
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.