Srbijo, ne zaboravi 24. mart i NATO zločine…!!

Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!

Emilo Labudović

MOJE JE IME MILICA

Moje je ime Milica
A svega su mi tri
Adresa mi je – nebeska ulica
Tamo gdje snivaju anđeli.

Moje je ime Milica
I bila sam mamino cveće
Nežna plava ljubičica
Što nebni u proljeće.

Moje je ima Milica
Imala sam blistavo lice
Bila sam bracina carica
Jer sve su Milica carice.

Moje je ime Milica
I bila sam tatino zlato
Htela sam da budem učiteljica
Ali nije dao NATO.

Moje je ime Milica
Ostaću zauvek dete
Sa čijih plavih vitica
Srebrne zvezde lete.

Moje je ime Milica
A neki ljudi zli
Rekli su: ime ti je krivica
A svega su mi – tri!

Moje je ime Milica
Imala sam oči plave
I molim sve čike sveta
Da me ne zaborave.

Izvor: Stanje Stvari, IN4S