Dan žalosti, nepristojnost i tišina

Još jedan dan žalosti osvanuo je i nestao u mulju srpske stvarnosti a da se niko iz režimske mašinerije nije zapitao „Zašto“ i „Dokle“? Ni ovaj, vrlo čudni, premijer, ni njegovi Beba-tabloidi, ni predsednici mesnih odbora SNS-a, a ni opasni momci sa toljagama i džipovima koji, tek onako, putuju od Vrbasa do Zaječara i svuda gde su lokalni izbori na kojima pobeđuje uvek ista partija.

Srbija danas. Prćija bolesnih ambicija, degenerisanih vrednosti i kompradorske „elite“. Plaćen je još jedan danak u krvi partijskom neznanju i iz njega proisteklom državnom javašluku, a da bahatost jednog čoveka nije zaključila ništa drugo osim „ne dam Gašića i Lončara“. Kao da nekom drugom, sem njemu, trebaju nesvršeni srednjoškolac i bivši lekar-saradnik zemunskog klana. Prvi, keramičar i pekač kafe, da kao ministar vojni preskoči neke stepenice i ograničenja na putu ka NATO, jer se gazdama strašno žuri. Drugi, da kao čovek od iskustva i veza iz „onih“ vremena, stavi pod kontrolu i preusmeri tokove novca od prljavih farmaceutskih poslova zasnovanih na, u principu, nezakonitom ispitivanju raznih sumnjivih farmaceutskih proizvoda na siromašnim građanima Srbije, koje je započeo Tomica Milosavljević, a zaokružila Nadica Đukić Dejanović. Ko, ako ne on?!

Eto ti ih, Vučiću. I jedan i drugi. Idealno odabrani potrošni materijali za tebi krupnije stvari nego što je gubitak sedam ljudskih života. Ali, zar je moguće da ste i ti i oni toliko zaboravili na ljudski moral, političku odgovornost i hrišćanski greh da verujete kako će sve ovo proći u formi ispraznih fraza izveštaja neke komisije ili sa okrivljavanjem „viših sila“ kao u slučaju potapanja Obrenovca. Nisu to falsifikovani doktorati, ni kupljene diplome, pala je ljudska krv! Zar kroz inicijacije tajnih loža još nisi dospeo do stepena gde se posvećeniku otkriva sva mističnost, energetska nerazgradljivost i ogromna snaga te svete tečnosti?! Nemoguće, pa premijer si.

No, svejedno. Ako si bio dovoljno hrabar ili pametan (čak i oboje) da postaviš keramičara da komanduje generalima, i dovoljno vešt da nađeš generale koji na to pristaju, red je da utvrdiš i odgovornost za ovu tragediju. I neposrednu, ali pre svega političku. Ona se može utvrditi odmah!

I morao bi, Vučiću, da zadrigle neotesance iz svoje stranke naučiš elementarnom vaspitanju u medijskim istupima, ako im već plaćaš tog Kembela! Nije pristojno da kada padne vojni helikopter ministar vojske umesto o uzrocima i posledicama, saučešću i odgovornosti priča kako se sve vreme molio bogu da bar neko preživi, i kako će porodice žrtava biti obezbeđene po zakonu. To se valjda podrazumeva, ali se time ne hvali neko ko predstavlja državu. Pa, neće se valjda moliti da svi izginu, ili na takvoj tragediji zakidati kao na penzijama. Nepristojno do bola.

Još je nepristojnije da u danima jedne takve tragedije šef poslaničke grupe stranke na vlasti daje izjave o svojim namerama da operiše podbradak i zateže lice. Hteo bi gospodin da bude lep, lepši od pauna. I želi da to zna gladna i ružna Srbija, da mu zavidi. Gospode Bože!

A najnepristojnije je kada u danima žalosti neko šeta okolo i priča bajke o velikim uspesima ove vlade. O reformama koje daju rezultate. O MMF-u kao prijatelju Srbije…

A narod ćuti i gleda. Gleda i ćuti. I nekako se, iz dana u dan, sve jače čuje ta tišina. A ti Vučiću brani Gašića i Lončara …

Izvor: CEOPOM-Istina