Dojčevele – kuku i lele

Udarac je došao iz pravca odakle ga Vučić sigurno nije očekivao. Iz Nemačke. Njihov najuticajniji internacionalni medijski servis, koji vesti i komentare emituje na više od 30 jezika,  uzeo ga je za temu.  Članak nije baš afirmativan. Naprotiv. Zakucali su ga u zemlju. Bez milosti. Onako, baš nemački.(1) Tretirali su ga otprilike onako kako on medijski tretira sopstveni narod. 

U tekstu, pod nazivom „Kako će Vučić otići kad mu dođe vreme?“ (i podnaslovom „Makedonski scenario u sopstvenoj režiji“), koga bismo mogli smestiti u kategoriju analitičkih komentara, oni o budućem srpskom predsedniku govore u prošlom vremenu. A on, siromah, nije još potrošio ni dan petogodišnjeg mandata. Ne zamaraju sebe pitanjem da li će, već kako će otići?! I tu mu predviđaju sadašnji makedonski scenario, porede ga sa Gruevskim, iako su svesni da to, sa aspekta političke pozicioniranosti, nije baš adekvatno poređenje. Evo šta kažu:

„Prema Vučićevom makedonskom scenariju su sekundanti davno spremili rekvizite: džipove sa privremenim registracijama i tamnim staklima, fantomke i buldožere, kamere režimskih medija. Probe su u toku. Srećnici iz paranovinarskih i paraanalitičarskih redova kojima su dopale krupnije sporedne uloge odavno ventiliraju sa naslovnica tabloida i znoje se pod reflektorima studija, statisti lajkuju i ritvituju dok se ne onesveste. Kada proceni da nema više kud, režiser će dati znak da počne velika premijera…

To nam dakle predviđaju. Ili spremaju. Jer Dojčevele nije neobavešteni Koštunica, ni samo instrument nemačkih ambicija na Balkanu. On je i glavno evropsko globalističko glasilo, čvrsto povezan vertikalnim linijama sa vodećim svetskim mainstrim medijima koji su u funkciji savremenog globalizma. Oni, često, budućnost i tokove ne analiziraju ili predviđaju, već kreiraju. Doduše, pored Putina sve im teže ide ali, nakon zaključaka koje su izvukli iz Trampove pobede, krenuli su u veliku, verovatno, poslednju ofanzivu. Znaju da vreme ne radi za njih. 

A sigurno je da su, eksperti za to zaduženi, dobro snimili i nestabilni Vučićev profil. Zato ovaj tekst može biti njihov scenario za njega. Deo, pritiska i usmeravanja ka nečemu. Udar na psihu koja pokazuje znake labilnosti. Zašto bi inače pominjali D.J. Vučićevića i partijske trabante. A pomenuli su ih. Itekako.

Ko želi da pročita tekst dole ima link, ali njegov ton, suštinu i poruku daću citirajući još par rečenica:

„… U toj će epizodi, kada jednom podrške sa Zapada više ne bude, Vučić skinuti evropski bedž sa revera jednako lako kako je odstranio svoja dva politička oca. Večere sa Angelom Merkel dok u pozadini treperi Aleksander plac ostaće mutne uspomene koje, uostalom, ima i Gruevski pa mu to ne vredi mnogo.  Ali to sve neće biti mnogo važno. Bitnije će biti da Skupština ne postane Sobranje. Da ne bude krvi. Ponašanje Vučićeve bratije nažalost ne ostavlja mnogo nade da će tog, bližeg ili daljeg dana, vlast biti predata mirno…”

To je njihova poruka za Vučića, ali i za NAS. Da se spremimo.

Naravno, ne pada mi na pamet da Vučića branim od ovih i drugih njihovih kvalifikacija. On to ne zaslužuje. Sam je Nemce uzdizao na pijadestal superiorne rase, na koju Srbi moraju da se ugledaju. A Protestantizam je promovisao kao nad-religiju. Pravoslavlje mu nikada nije bilo dovoljno dobro. Eto mu ih sada. Valjda zna da je  Dojčevele  „glas Nemačke“. I to one službene! Pa, neka se i dalje gura Merkeli poda skute i, onako politički nedozreo, neka sanja njene ideje o Zapadnom Balkanu. Neka čita Vebera i traži u Nemcima Ničeovog Nadčoveka…

… Ali, ipak, mogu da mu dam savet. Bolji od Blerovog, a besplatan.

Ali, pre toga, moramo postaviti jedno pitanje i dati odgovor. Šta je zajedničko Slobodanu Miloševiću, Đinđiću, Koštunici, Tadiću i Vučiću? Dve stvari:

Prvo, sve ih je na vlast doveo, ali i sa vlasti oterao, Zapad. Drugo, svi su oni, pre svega retorički, ali donekle i politički, pokušavali da spoje nespojive suprotnosti – „i jaka Srbija i Jugoslavija“, „i Evropa i Kosovo“, „i Rusija i EU“.  Nikako nisu shvatali da Zapad to njihovo dvojakanje i spajanje nespojivog toleriše samo dok ne ostvari ono što je naumio u određenoj fazi. Posle toga ih odbacuje kao isceđene krpe. Ovako ili onako. Dojčevele Vučiću nije poslao poruku, već mu je očitao politički opelo! Za Nemce njegov kraj nije samo izgledan. On je izvestan!

I tu je vreme za moj besplatni savet, verovatno suprotan Blerovom.

Vučiću, odbaci Evropu odmah i potpuno! Okreni se Rusiji! SAMO RUSIJI! Poslednji ti je čas. Spasićeš i sebe i Nas, ma kako teško bilo isplivati. Ali, nema drugog puta. Imaćeš bratsku pomoć i snagu Rusije iza sebe. Sa Zapadom  ćeš iza sebe imati veliku Albaniju, a ispred ono što ti je napisao Dojčevele. A to je samo kuku i lele!

Šira verzija teksta objavljena na Fondu Stratepke Kulture 07.05.2017.

_____________________________________

(1) www.ceopom-istina.rs/vesti/kako-e-oti-vuchi/

Izvor: Fond Strateške Kulture, CEOPOM Istina