Два крунисања у једном дану

Вучић одлази са места председника Владе на место председника државе. Одмах да кажем, како год да то неко схвати, у данашњој консталацији политичких снага, бар за мене, он ће бити и једно и друго…

…Зато, без увијања и фолирања, Вучић мора да остане председник СНС.

(Владимир Ђукановић – ”Ауторитет”, Нови Стандард 31.05.2017)

КРУНИСАЊЕ ПРВО

Све је било замишљено тако патетично. Доле, плаво укоричено Мирослављево Јеванђеље, на њему много мањи, црвено укоричени, Устав, а на Уставу Његова бела рука. Десница. И камера која снима одозго. За историју. Он, који ће бити и „једно и друго“, а мора остати „и треће“, полаже заклетву на прво.

(Онај коме ова реченична конструкција није баш јасна, нека још једном прочита цитат са почетка текста и присети се да је мој уважени колега по перу, Влада Ђукановић, ако не идеолог, а  оно сигурно првогласник Вучићевих политичких намера).

Но, да се вратимо у скупштинску салу. Иза њега, Вучића, од милине скоро растопљена, Маја Гојковић са поруком опозицији да ће им купити карте за позориште, враголаста Зорана у белом и достијанствени Кркобабић Средњи, који је током кампање позивао народ да гласа за број 1, иако је Вучић био број 6. Но, ионако није важно како се гласа, већ како се броји. Ту су и намрштени Вулин и увек на дужности, др Стефановић, концентрисани на Кајла Скота и спремни да одмах реагују (медијски) само ако нешто писне о Информеру. Али, неће Скот. Научио је лекцију.

Ту су још, као и ономад код Марића, поносни мама Ангелина и тата Анђелко, па политички оци Шешељ и Николић, неизбежни Додик и ко зна одакле ископани Милан Милутиновић.(1) И тако редом…

… А онда заклетва, певање хора и смарајуће протоколарне радње. Ништа посебно. Главно се, заправо, догодило напољу где је Вучић, пред неколико хиљада сендвичом нахрањених и флашираном водом напојених присталица, које кордони полиције чувају од неистомишљеника, цитирао Лао Цеа уместо Вебера, показујући народу да је и он спреман да се мења. Узвикујући светини „снагу вам даје љубав коју вам неко пружа, а оно што вам даје храброст је љубав коју ви пружате“!(2), истим тоналитетом којим је својевремено Слободан Милошевић својим контрамитингашима изговорио чувено „Волим и ја Вас“, Вучић је практично пред олтар народа положио тајну своје владарске моћи. А онда, ненадано, и тајну свог Живота – „Увек ми се некуд жури, ви то знате и зато – здраво, одох ја да радим. Живела Србија и бескрајно хвала за овако величанствен дочек”.(3) 

И то је било ТО … 

КРУНИСАЊЕ ДРУГО

… Али, није било све…

Као одговор на Вучићеву инагурациону представу, тачно у 18 часова одржан је својеврсни перформанс опозиције, који је сазвао Саша Јанковић, под називом “Уједињени против диктатуре”. Будући да је перформанс представа у којој и публика узима учешће, ово је било забавније и бучније од Вучићевог стереотипа, без обзира што се очекивало да публика буде бројнија. Будући да је публике било релативно мало, негде око хиљаду, порука овог скупа ипак нам је дошла из редова професионалних “глумаца”.

Сви су се појавили. Баш сви. Заједно. И европејци и “русофили”, и страни плаћеници и патриоте, и леви и десни. Цела плејада оних, који по разним основама, претендују да буду „опозиција“.

А то су и они који мисле као Вучић, али није им право што нису на његовом месту, и они који га јавно критикују а тајно улазе у његове управне одборе, и они који би одмах у НАТО, и они који сањају евроазијску унију. Чудна политичка папазјанија свега и свачега, што би рекао народ „кусих и репатих“, почев од Вука Јеремића, преко Бошка Обрадовића, све до Бориса Тадића, који не само да се појавио него је и проговорио.

Чини се да од петог октобра оне, трагичне, 2000-те није било разноликијег политичког савеза под једним именом. Опозиција. И нико није изостао!

Али, зашто су дошли? Шта их је ујединило сада, кад је касно, а није могло пре избора, док је било наде?

Чини се, ручак Хојта Јиа. И чињеница да је данас, заправо, крунисан нови лидер опозиције, а да је долазак свих и заједничка шетња било, заправо, испуњавање налога заједничких инвеститора за поклоњење ново-одабраном опозиционом вођи.

Јадна Србија, јадни ми! Између два лажна цара! Између чекића и наковња!  А све са истим инеститором и све у једном дану!

Шира верзија текста објављена на Фонду Стратешке Културе 01.06.2017.

___________________________________

(1) www.blic.rs/vesti/politika/polaganje-zakletve-srbija-dobila-novog-predsednika-vucic-stupio-na-duznost-video/z0y66gl

(2) Исто

(3) www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-polagan-e-zakletve-odoh-ja-da-radim/

Извор: Фонд Стратешке Културе