Hrabro, generale!

“Sve ovo je laž, haški sud je Komisija NATO

koja pokušava da kriminalizuje srpski narod koji se štitio od agresije”.

Ratko Mladić, Hag 22.11.2017. godine (1)

Iznuren dugogodišnjim skrivanjem, bolešću, neadekvatnim medicinskim tretmanom, ubrzanim i nepravednim suđenjem, ograničavanjem prava na slobodnu i adekvatnu odbranu, sedamdesetpetogodišnja senka generala Vojske Republike Srpske, heroja otadžbinskog rata Ratka Mladića, osuđena je danas u Haškom tribunalu da par preostalih godina života provede u nekom od kazamata novog svetskog poretka.

Danas su o njemu govorili i pisali mnogi, dobro ili loše, emotivno ili cinično, ali malo ko iskreno i istinito. U svetu i vremenu u kome su strani okupatori i njihovi domaći prokuratori doveli Srbiju, Istina više nije važna. Ni potrebna. Jer, svako ima svoju.

Tako je čovek koji je, ne tako davno, nazive novosadskih i beogradskih ulica prekrivao nalepnicama na kojima je pisalo “Bulevar ratka Mladića”, danas predsednik Srbije, poručio sledeće:

„Danas nije dan ni za radost, ni za tugu, već da vidimo kakvu budućnost želimo. Moj poziv građanima Srbije je da danas počnemo da gledamo u budućnost, da razmišljamo gde i kako će nam živeti deca, kako i na koji način čuvati mir i stabilnost u regionu”(2).

To nam kaže on, u to vreme jedan od vatrenijih srpskih nacionalista u regionu, koji je samo 11 dana nakon zločina u Bratuncu, a potom i Srebrnici, 20.09.1995. sa skupštinske govornice zagrmeo: „Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom?!“(3), ne pitajući se koliko je njegova tadašnja retorika, a ni sadašnja politika prenemaganja u Srebrnici i prihvatanja očigledne osvete kao genocida  doprinela izracinju ovakve presude. Niti koliko je njegovo onomadnje klanjanje tzv.“Majkama Srebrenice” koje za svaku svoju suzu naplate dnevnicu, krivo za još jednu farsu Haškog  trubunala.

Danas jeste dan za tugu, Domanovićev Vođo! Ne za tvoju, već za našu, srpsku, tugu. I nema danas Srbina koji ima vere, poštenja i časti, a da nije tužan. Baš zbog budućnosti. I zbog te naše dece na koju se bezdušno pozivaš TI koji im kradeš detinjstvo psihički i fizički uništavajući njihove roditelje glađu, najnižim nadnicama u Evropi, stresom, pravnim nepravdama i partijskim haosom koji seješ svuda oko sebe. Jer, baš zbog te dece, nije svejedno da li ćemo u budućnost ući kao narod zločinaca osuđenih na blizu 20 vekova haških kazni, ili kao narod heroja koji je samo u jednom veku tri puta preživeo pogrom od jednih istih neprijatelja, koje ti nazivaš “prijateljima”. 

A ti, gospodine Vučiću, najbolje znaš zašto nisi tužan, i kakav si, danas dok starca od 75 godina stražari nasilno izvode iz sudnice, želeći da pokažu da legenda nikada nije ni postojala. Postojala je. I donela je srpskom narodu preko Drine pobedu i slobodu. 

I zapamti – narod bez tuđih fabrika koje mu nudiš kao budućnost može preživeti, narod bez svojih legendi nikada! 

A onaj drugi, politički sin Alije Izetbegovića, koji je mnogim Srbima, računajući i generala Mladića, potpisao isporuku za Hag, odakle se njih mnogo vratilo u kovčezima, svemoćni predsednik “Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom” koji je, u ulozi haškog prokuratora za Srbiju, antisrpski delovao i činjenjem i nečinjenjm, Rasim Ljajić, danas nam je poručio kako je jedino važno da ne bude etničkih netrpeljivosti.  „Moramo učiniti sve da sprečimo novi talas etničkih netrpeljivosti”(4), rekao nam je, očigledno i on zagledan u budućnost. Vučićevu. Jer u toj budućnosti ima mesta i za njega. Ali, mi pamtimo i prošlost i njegov potpis na isporuci policijskog generala Sretena Lukića koji je tribunalu isporučen direktno iz bolničkog kreveta, pa isporuku Stojana Župljanina na osnovu telefonskih konsultacija vlade, potpuno neinteresovanje za ljudska prava haških pritvorenika sve do 2010. godine i mnogo toga još.

Ni Ljajić nije bio tužan. A i zašto bi?! Za njega je general Mladić, pre svega, bio glavni protivnik njegovog političkog oca Alije Izetbegovića čije se platforme nikada nije zvanično odrekao. I zato je, gotovo zlurado, primetio kako je presuda Mladiću očekivana budući da su na doživotne kazne pred Haškim tribunalom već osuđeni Vujadin Popović, Ljubiša Beara i Zdravko Tolimir, u čijim se predmetima Mladić spominje kao deo udruženog zločinačkog poduhvata.(5) A nije nam, recimo, nikada rekao da je za potrebe tih presuda jednokratno preinačena definicija “genocida”, tako da je ne priznaje najveći svetski centar za pitanja zločina genocida “Simon Vizental”, niti je zbog toga inicirao bilo kakvu primedbu ocima tribunala.

Moramo se zapitati da li je Ljajić svoju misiju predsednika “Nacionalnog saveta za saradnju sa MTBJ” obavljao na pravi način i u čijem interesu,  odnosno kakav bi odnos Haga prema Mladiću i gore imenovanima bio da je na mestu Ljajića sedela prof.dr Smilja Avramov, ili prof.dr Kosta Čavoški, recimo?

I zato je presuda generalu Mladiću i način na koji nam je serviraju još jedna mrlja na licu srpske političke “elite” satkane od sebičnosti, parazitizma, laži, odsustva nacionalne vizije i gramzivosti koja jede sopstvenu istoriju, sopstvene heroje i budućnost svih nas.

I zato hrabro, generale. Danas su o tebi govorili mnogi, ali uglavnom niko dostojan tvoje borbe i mučeničke žrtve. Čak ni oni koji su te najglasnije slavili. Govorili su o tebi uglavnom iz nekog računa, možda i iz neke vrste razumevanja, ali niko iz srca. Jer, oni srce i nemaju, samo interes. Oni su real-političari. Ni Milorad Dodik, koji se juče odrekao srpskog Kosova a danas te slavio kao heroja, ni onaj engleski agent Palma koji je patriotizam definisao kao “nešto što se ne može sipati u traktore”, ni izdajnik Vučić koji belom maramicom briše suze pred “Majkama Srebrenice” – da se bolje vide, a onda beži po obroncima od onih istih pred kojima je plakao.

„Ja sam uvek bio običan srpski pravoslavni vojnik, koji je morao da živi u nemirna vremena i koji je, zajedno sa svojim narodom i vojnicima, morao da odbija zapadnu agresiju, težnju Zapada ka tuđim teritorijama i novoj kolonizaciji“(6) – rekao si 5. februara 2013. i to je dovoljno tvom narodu i tvojoj otadžbini, generale.

I zato, hrabro! Glavu gore! Tvoja vojnička čast ne zavisi si od toga da li si, ili nisi, naredio napad na Srebrenicu, da li si ili nisi naredio korišćenje holandskih vojnika  kao štit od NATO bombardovanja srpskih ciljeva, već od toga da si tada bio na svojoj zemlji, da si branio svoj narod i da si svojim delovanjem spasio mnoge srpske civile i vojnike mudžahedinske kame i radioaktivnih bombi. I zato si ti častan vojnik, generale! 

A kako reče veliki srpski Vladika i pesnik – Svak je rođen da jednom umre, ČAST I BRUKA ŽIVE DOVJEKA!

_______________________________

1. www.politika.rs/scc/clanak/393033/Mladicu-dozivotni-zatvor-zbog-genocida-u-Srebrenici-i-drugih-ratnih-zlocina
2. www.ceopom-istina.rs/vesti/nova-hashka-farsa-mladi-u-dozhivotni-zatvor/
3. www.kurir.rs/vesti/politika/2861333/biografija-iz-varikine-sta-je-sve-aleksandar-vucic-izostavio-iz-zvanicnog-zivotopisa
4. www.ceopom-istina.rs/vesti/nova-hashka-farsa-mladi-u-dozhivotni-zatvor/
5. Isto
6. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/poslednji-heroj-otpora-novom-svetskom-poretku/

Izvor: Fond Strateške Kulture