Još malo o Vučićevim Bošnjacima …

Srdit Marko jezdi niz Kosovo,
roni suze niz junačko lice,
a kroz suze gnjevno progovara:
„Oj davori, ti Kosovo ravno!
Što si danas dočekalo tužno,
posle našeg kneza čestitoga,
da Arapi sad po tebi sude!
Ja sramote podneti ne mogu…

“Marko Kraljević ukida svadbarinu” – Narodna pesma

Možda će poneko od čitalaca zameriti što se ovih dana često bavim Rasimom Ljajićem, ali moram. „Sveci takvu vrgoše priliku“ – što bi rekao naš narod. I on se baš začepao da rešava sudbinu  Kosmeta. Kao da nema druga posla. Kao da je Kosmet „bošnjačko pitanje“! Kao da smo, mi Srbi, zaboravili da je upravo on jedan od onih koji su Kosmet izbacivali iz Srbije, kao da ne znamo da je upravo on potpisao dodeljivanje telefonskog broja šiptarskoj paradržavi. I to pod Vučićevim režimom! Kao da se ne sećamo koliko je srpskih junaka, često gladnih i bolesnih, isporučio Haškom tribunalu. I koliko ih se nije vratilo, a da on ni prstom mrdnuo nije. A mogao je i bila mu je dužnost! I kao da ne pamtimo da je upravo on jedini šraf svih antisrpskih mašinerija nakon petooktobarskog puča.

Danas, od svih onih kojima se Vučićev predlog o “unutrašnjem dijalogu” dopao baš on je, uz Tačija i Jelenu Milić, svakako najglasniji i najagilniji da iskoristi priliku i haos u glavi novog srpskog diktatora. Samo u poslednjih deset dana na tu temu Ljajić se novinarima obratio tri puta. Poslednji put, pre dva dana u Guči, obavestio nas je da će njegova partija SDPS tačno 1. septembra izaći sa platformom o Kosovu.

„Tada ćemo izaći sa našim viđenjem rešenja, da li će se to nekom svideti ili ne, da li će to neko koristiti ili ne, to već nije na nama”(1) – bio je iskren Ljajić. Nema sumnje, nekadašnji predstavnik Alije Izetbegovića za Srbiju (sekretar SDA sa specijalnim ovlašćenjima) nakon uspešnog haškog prokuratorstva nad Srbijom, vidi novu šansu za obavljanje svoje složene misije u Srbiji i za već uobičajeno zabadanje noža u leđa srpskom narodu. Jer šta je drugo njegov plan u tri koraka o kome sam nedavno pisao.(2) Da se podsetimo. Prvi korak je navodno povećanje trgovinske razmene sa “Kosovom” (kao drugom državom), drugi – formiranje ZSO i zaštita srpskih kulturnih baština (u drugoj državi) i treći, razgovori o statusu (radi formalizovanja druge države).

Samo, u Guči je taj treći korak precizirao. „Nakon toga (prva dva koraka, prim.autor) bi usledio period od pet godina da vidimo kako to funkcioniše, da testiramo dogovoreno, a onda bismo imali konferenciju o rešavanju konačnog statusa”(3).

Dakle, „de jure“ priznanje odmah, „de facto“ za samo pet godina. taman dok Vučić reši „problem“ sa Bošnjacima, kako je pre par dana najavio.

Šta bi još, posle svega što nam je uradio, trebalo Rasim Ljajić da nam kaže kako bi razumeli njegove namere, pitam se? 

No, on u Vučićevom bošnjačkom vektoru više nije sam. Na temu Kosova, oglasio se i drugi Vučićev Bošnjak, muftija prerušen u političara, Muarem Zukorlić. U intervjuu za bosanski portal “Ins” rekao je:

„Obradovan sam činjenicom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo to pitanje, da je imao hrabrosti da kaže: ’Gospodo Srbi, moramo imati snage da se suočimo sa pitanjem Kosova, sa svim onim što ono jeste i sa svim slojevima gorčine, te da vidimo šta ćemo sa tim pitanjem“.(4) 

Dakle, gospodo Srbi, pored Ljajićeve podmuklosti, sada moramo da trpimo i muftijin cinizam. Može mu se. Zaslužan je za Vučićevu pobedu na predsedničkim izborimna. Baš kao i Ljajić. Agitovanje za Vučića bilo im je prvi zajednički nastup od kada je Muarem okačio muftijsku odoru a prihvatio se žena i politike.

To, međutim, nije sve. Zukorlić je ukazao da u Srbiji „postoje neka promišljanja da u dijalog i rešavanje pitanje statusa Kosova treba uključiti i pitanje RS“(5), i upozorio da je neprihvatljivo razmišljati na način da jedan deo teritorije ili uticaja na Kosovu može ili treba da se kompenzuje ugrožavanjem teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. “Svako povezivanje RS i Kosova znači direktan atak na teritorijalni integritet BiH“(6) poručio nam je Zukorlić. Svima, pa i Vučiću.

Dakle, građanin i političar Srbije, koji učestvuje u Vučićevom “unutrašnjem dijalogu”, koji je i skupštinski poslanik, smatra da teritorijalni integritet Srbije može da se ugrožava, i da on treba da učestvuje u tome, ali brine za integritet BiH. Da li je to normalno? Da li je normalno da sudbinu srpskog Kosova rešavaju Bošnjaci?! 

Normalno je, braćo i sestre, jer ovo više nije naša, već Vučićeva Srbija…

Šira verzija teksta objavljenog na Fondu Strateške Kulture, dana 12.08.2017.

_____________________________________

1. www.politika.rs/scc/clanak/386706/Ljajic-SDPS-1-septembra-predstavlja-platformu-o-Kosovu
2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-ljajic-u-dijalogu/
3. www.politika.rs/scc/clanak/386706/Ljajic-SDPS-1-septembra-predstavlja-platformu-o-Kosovu
4. www.nspm.rs/hronika/muamer-zukorlic-pozdravljam-hrabrost-aleksandra-vucica-da-otvori-pitanje-kosova.html
5. Isto
6. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture