Makedonci i ubijanje sopstvene države

Ono što se dešava u Makedoniji nije ni nepoznato, ni neočekivano. Pa ipak dešava se. Oni koji ne uče na tuđim greškama plaćaju na sopstvenim. Jer, scenario Četvrtog Rajha bio je isti za sve nas – pravoslavne narode.

Prvo se nametne model zapadne „demokratije“ sa povlašćenim političkim statusom drugih naroda (nacionalnosti, nacionalnih manjina i sl) i minimalizuje uticaj komponente pravoslavlja u političkom ustrojstvu države. Zatim se serviraju generalno dve, međusobno suprotstavljene, političke opcije koje pravoslavno biračko telo cepaju na dva, otprilike podjednaka, nepomirljivo suprostavljena dela, od kojih ni jedan nema potrebnu većinu da nametne svoju prklamovanu političku viziju, odnosno formira stabilnu vlast. Tada na scenu stupaju nepravoslavne „manjine“ koje svojim glasovima nude da obezbede potrebnu većinu, ali za uzvrat traže materijalne ili političke ustupke, a najčešće i jedno i drugo.  I uvek dobijaju. Posebno na duži rok. I uvek su (o gle čuda!) vođeni, plaćani i politički profilisani iz zapadnih centara moći.

Za pravoslavne narode na Balkanu poseban je problem što za „manjine“ imaju Albance, politički nedovoljno profilisan ali, zato, nacionalnim ciljevima veoma odan narod. A njihov osnovni nacionalni cilj je da svi Albanci treba da žive u jednoj državi, pri čemu smatraju da sve teritorije na kojima oni čine etničku većinu treba da pripadnu toj državi, bez obzira na postojeće granice. Tu državu sami su, nekada, ponosno nazivali „Velika Albanija“, ali danas je, shodno savetima svojih zapadnih mentora, nazivaju „Prirodnom Albanijom“. I idu ka njoj ne birajući sredstva i načine, koristeći svaku priliku i geopolitičke okolnosti. U tom smeru, bez razlike, deluju i oni u Tirani, i oni u Prištini, i oni u Skoplju ili Tetovu i oni u Podgorici ili Ulcinju.

S obzirom da teritorije koje Albanci „nišane“ pripadaju državama pravoslavnih balkanskih naroda to ih u kocepciji Zapada (Četvrtog Rajha) čini idealnim oružjem za slabljenje i stavljanje pod kontrolu pravoslavnih država. Tu cenu Srbija je platila Kosovom juče, a kvislinzima na vlasti danas, Crna Gora istorijski bitnom suspenzijom svog suvereniteta prilikom izbora za MIS Albanije u Ulcinju, a Makedonija će račun plaćati, danas i sutra, svojim evidentnim odumiranjem kao država makedonskog naroda.

Taj proces otpočeo je nemogućnošću formalnog pobednika izbora (51 mandat), lidera VMRO DPMNE, Nikole Gruevskog da formira vladu, jer mu je Ali Ahmeti, lider albanske partije zvučnog imena „Demokratska unija za integracije“ (DUI) okrenuo leđa nakon niza godina saradnje u vlasti. Iako komentarisan kao svojevrsno političko iznenađenje stav najače albanske partije u Makedoniji, bio je logičan sled  događaja nakon potpisivanja tzv. „Tiranske platforme“ koju su početkom januara 2017., u Tirani, pod patronatom Edija Rame potpisale tri vodeće albanske partije koje su se prijavile za učešće u parlamentarnim izborima. Pomenuti DUI, pokret „Besa“ i koalicija „Alijansa za Albance“.

Očigledan cilj  okupljanja u Tirani bila je namera Albanije da usmeri i  oblikuje delovanje političkih predstavnika Albanaca u makedonskom izbornom procesu,  i ujedini njihove mandate kako bi oni postali faktor bez koga nije moguće formirati Vladu.  Takođe, utvrđena je paprena cena te podrške, sedam osnovnih zahteva koji direktno podrivaju temelje sadašnjeg ustavnog poretka Makedonije, među kojima se ističe onaj da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije. (1)

Zatim, traži se da albanski jezik postane službeni na celoj teritoriji Makedonije (sada je to u sredinama gde albansko stanovništvo prelazi 20 %), kao i unošenje u Ustav formulacije da su zvanični jezici Makedonije „makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom“.(2) Albanci, dalje, zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, „tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost“.(3)

Traži se i usvajanje rezolucije u makedonskom parlamentu kojom bi se osudio navodni genocid nad Albancima u Makedoniji, sproveden od 1912. do 1956. godine, a posebno opasan zahtev po makedonsku državnost je onaj u kome se insistira na „integrisanom graničnom upravljanju“ na granicama sa Kosovom i Albanijom(4), što se jasno može protumačiti kao formalni početak realizacije projekta „Velike Albanije“.

Ko pristane na ovo, naravno pismeno, dobiće podršku albanskih 20 mandata u makedonskom parlamentu (Sobranju), koji su obojici nepomirljivo suprostavljenih kandidata dovoljni za prostu većinu koja sastavlja Vladu. Ali, izgubiće makedonsku državu! I naravno, na sve to je pristao zapadni favorit Zoran Zaev, lider “Socijaldemokratskog saveza Makedonije” (SDSM), čovek koga najlakše možemo opisati kao  Čedomira Jovanovića makedonske političke scene.

Otuda možemo mudrim, nacionalno i državno odgovornim, potezom smatrati odluku makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da takvom čoveku ne dodeli mandat, uprkos činjenici što je objavio da ima parlamentarnu većinu koja mu garantuje sastavljanje Vlade (69 od neophodnih 61 sobranjskih glasova).

Žestoki pritisak Zapada koji je usledio, računajući i hitan dolazak Federike Mogerini u Skoplje, jasno je pokazao odakle duvaju vetrovi u albanska jedra, ali za sada nije promenio čvrstinu Ivanova, koji istrajava u stavu da bi sprovođenje “Tiranske platforme” ugrozilo postojeći ustavni poredak. I u tome je svakako u pravu.

Oglasila se i Rusija, jasnim upozorenjem Zapadu da hitno prekine mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene zemlje, što bi se moglo protumačiti kao podrška suverenosti Makedonije i principijelnom stavu njenog predsednika. Ali, naravno, to neće zaustaviti Zapad u njegovim namerama, a Makedonci su mali pravoslavni narod koga su komunisti decenijama učili da su mu Srbi najveći neprijatelji…

… Ali nisu! Najveći neprijatelji su mu Albanci i satanistički Zapad. I zato će u neminovnom političkom zaoštravanju koje predstoji, a koje su albanski lideri, nakon sastanka u Tetovu, već najavili pominjanjem nekakvog plana “B”, makedonski narod morati ozbiljno da razmisli kako je i zašto glasao za prozapadnu opciju iako je sadržaj tzv. “Tiranske platforme” obelodanjen pre izbora, a bolna iskustva Srbije i Crne Gore su im itekako poznata.

I ako budu imali sreće da se politička i nacionalna kriza koja im predstoji okonča novim izborima, nadam se da neće svojim gasovima nastaviti ubijanje sopstvene države!

_________________________________

Odrednice:

(1)http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=27&nav_category=167&nav_id=1234640

(2, 3, 4) – Isto

Izvor: CEOPOM-Istina