Masoni

Od kada su, pre nekoliko godina, odlučili da više ne vudu tajno društvo već „društvo s tajnom“ masoni su mnogo prisutniji u javnosti. Svetskoj, pa i srpskoj. Reklo bi se, silaze u mase. O sebi i svojim aktivnostima na „putu svetlosti“ govore otvorenije, promovišu svoje delovanje u medijima i, kad god su u mogućnosti, guraju vam svoje skupo prstenje i satove pod nos. Da vidite da su oni uspešni, a vi niste. I da se, logično, zapitate zašto, a da Vam oni „objasne“. Da vam otkriju „tajnu“…

Tako to funkcioniše. Ali, opšte je poznato da im sa Srbima ne ide baš najbolje prodor u širinu. Sa „elitom“ je lako, ali prost narod nepoverljiv. Posebno onaj verujući. Postavlja čudna pitanja. Recimo, kako to nikad međusobno ne pričaju o politici, a gotovo svi su političari? Zašto slave Slavu, a ne veruju u Hrista nego u nekog „Neimara svih svetova“? I tako redom. Pitanja, naravno, imaju odgovor ali puk ne razume. Šta ćete, narod ko narod. Hoće da zna, a ne može da razume.  A oni odozgo, Veliki, Suvereni, ovakvi i onakvi, traže masovnost. „Elita“ nije dovoljna za ono što im treba.

Zato su se srpski masoni dosetili dve stvari kako da  se približe „običnom“ srpskom čeveku ili, kako to vole da kažu, profanom svetu“. Prvo, počeli su da svojataju poznata imena srpske istorije kao svoje članove i drugo, krenuli su da sami sebe hvale i predstavljaju se kao „dobre ljude na dobrom glasu“.

Što se tiče poznatih tu je zaista lista povelika. Baš su pustili mašti na volju. Kralj Aleksandar Karađorđević, Živojin Mišić, Ilija Garašanin, Vuk Karadžić, Dositej Obradović. Petar II Petrović Njegoš, , Stevan Sremac, Sima Milutinović Sarajlija, Stevan Mokranjac i tako redom, sve do Stefana Stratimirovića, episkopa karlovačkog i svetog Vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog. Dakle, svakome po malo, za svakog po nešto. Ako hoćete vladara – tu je, pesnika-izvolte, kompozitora – dabome, vojskovođu – ima, pisca Načertanija – ma evo… Samo dokaza nema. Nigde. U stvari tu su, ali to je deo „tajne“…

Naravno, ne kažem da neki od pomenutih i mnogih nepomenutih nije bilo među masonima, ali baš Vladika Nikolaj… Kad bolje razmislim svi viđeniji Srbi su ili masoni, ili Crnogorci.

A tek ljudske vrline – čudo. „U brat­stvu je rad za­sno­van na lju­ba­vi, isti­ni, pra­vič­no­sti, čo­več­no­sti i po­šte­nju. Ono uzor­no ne­gu­je ple­me­ni­ta ose­ća­nja pre­ma bli­žnji­ma i pri­mer­ni lič­ni i po­ro­dič­ni ži­vot. Slo­bod­ni zi­da­ri ne­gu­ju to­le­ran­ci­ju, raz­u­me­va­nje i hu­ma­nost ka­ko bi se svet pri­bli­žio me­ri čo­ve­ka.”(1), citat je jedne od loža koji ćete uz manje jezičke varijacije naći i u svim drugim, uz neizbežno “članovi slobodnih zidara su dobri ljudi na dobrom glasu”(2).

No, narod ko narod. Ne veruje. I pita. Ako su tako dobri zašto se međusobno svađaju kao nečastivi i dele kao amebe, uz međusobna klevetanja i optužbe? Zašto ne postoji poslovica „Dobar ko mason“, nego baš „Bogat ko mason“‘?

Ali, hajde da im poverujemo, da su “dobri ljudi na dobrom glasu”. Da nikada ne lažu, da pomažu sirotinju, da su časni i pošteni ljudi, da rade na dobrobit svih a ne samo svoju. Onda, valjda, ne treba da u svojim redovima trpe one koji nisu takvi. Treba da im daju “otpust”, časni ili nečasni, svejedno.

Ja ću im dati jednog takvog. Ministar Goran Knežević. On je član  Regularne velike lože starih, slobodnih i prihvaćenih masona, koji je 2003. godine iniciran u loži “Vojvodina” sa sedištem u Zrenjaninu. Dokaz slika gore.

Kao član DS-a dogurao je do gradonačelnika Zrenjanina, a kao naprednjak do ministra, prvo poljoprivrede, a sada cele nam privrede. Ne znam da li je dobar čovek, ali je kod naroda na zlu glasu.

Kao ministar poljoprivrede tri puta je javno hvatan u laži oko količine aflatoksina u mleku, da bi na kraju podigao granicu sa evropski dozvoljenih 0,05 na srpskih čak 0,5 mikrograma po kilogramu. A sve to da bi nastavio uvoz mleka iz Hrvatske, koje zbog zaražene stočne hrane nije bilo tamo, shodno limitiranom nivou, dozvoljeno za upotrebu. Naša deca, o kojoj Vučić toliko brine, a i mi, popili smo to mleko, iako nije bilo po bakteriološkim standardima Brisela.

Dakle, Kosovo moramo da damo da bi ušli u EU, zakone moramo da uskladimo, ali njihovu granicu tolerancije na aflatoksin možemo da probijemo čak 10 puta.(3) Zanimljivo.

Sada, kao ministar privrede, Knežević laže i zamajava izgladnele radnike “Goše” i ljudima koji traže isplatu zarada i uplatu poreza i doprinosa za 4,5 godina nudi posao u drugom preduzeću, fizički dislociranom. A ono prošlo, puj pike ne važi.

To, bogami, nikako nije dobar čovek na dobrom glasu. Bar za narod, kome očigledno šaljete “poruku”, gospodo masoni. Odstranite takve iz svojih redova, pa onda da pričamo o “dobrom glasu”!

_____________________________________

1. www.rvlsrbije.org/intervju-pravda-predrag-dordevic/
2. www.politika.rs/sr/clanak/350316/Masoni-Srbije-kroz-istoriju
3. www.blic.rs/vesti/drustvo/genijalno-resenje-ministra-knezevica-za-aflatoksin-dozvoljena-granica-ce-biti-05-a-ne/spnr375

Izvor: Fond Strateške Kulture