Тешко је не приметити са колико бриге за српску опозицију наступа Вучићева медијска мрежа у случају Саша Јанковић против Драгана Шутановца и колико напора улажу добро нам познати дежурни режимски аналитичари да докажу како Саша Јанковић “разбија српску опозицију” тиме што се, по ко зна који пут, дистанцирао од Демократске странке. Истина, овај пут нешто директније. Рекло би се да недостаје још само отворено писмо Жељка Митровића, па да можемо рећи како су сви релевантни “чиниоци” Вучићевог медијског неба сагласни да је Саша Јанковић глави политички противник “опозиције” у Србији. Да је његова амбиција за опозицију, али и све нас, опаснија од Вучићевог нескривеног деспотизма.
А само је Шутановцу рекао „потамо се или овамо се“. Јел Саша је, дабоме, принципијелан човек. Прави српски опозиционар грађанске провенцијенције. Не можеш бити са њим и са Вучићем истовремено.Чак и кад не разумеш у чему се он и Вучић заправо разликују. Шутановац се можда збунио јер зна да би и Саша мењао Устав. Уосталом, дужност сваког европејца је да подржи промену Устава у делу избацивања Космета из преамбуле, пто да се лажемо. А Шутановац није само прости европејац, он је и његов виши стадијум – НАТО лобиста! На бриселским курсевима који су га од избацивача са сплавова довели до министра одбране научио је одређена правила. Зато је њему важније да се Устав промени него ко ће га мењати.
Али, Саши се то не допада. Он би бап да буде тај који мења Устав. Зато је онако нервезно реаговао и напао на Шулета. А онда су напали њега. Са свих страна. Да убија опозицију. Да је ово и оно, овакав и онакав. Аждаха на две ноге. Као да је дирнуо у осињак. Вероватно се пита шта га је, и зашто, снашло? Зар је заиста Шутановац толико важан? Зар моћном Вучићу заиста толико значи подршка Демократске странке која, када би данас било парламентарних избора, тешко да би прешла цензус? И зар је стварно тиме извршио атентат на „опозицију“?
Наравно да ништа од тога није тако, али то није питање за овај текст. Питање за овај текст је – о којој “опозицији” говоре ти Вучићеви људи у Вучићев етар? Коме или чему су “опозиција” Шутановац, Чеда Јовановић или Саша Јанковић? Вучићу сигурно нису! Ни програмски, ни методолошки, а посебно не у потенцијалу да му преотму власт. И зашто би било ко од њих рушио оне друге када сви заједно личе на срушене шупе?
Не, нема логике. Дакле, нова манипулација режима, коју бисмо могли назвати “наметањем опозиције”. Власт, али и они који стоје иза ње, једноставно хоће да нас убеде да су “опозиција” они који то нису. Е, па, не може.
Кренућемо од тога да данас у Србији место у политичком спектру одређује однос политичких чиниоца (рачинајући и НВО) према три основна питања:
Наравно, увек можемо пронаћи још много битних питања (породица, школство, здравство итд), али три наведена су најбитнија за стварну диференцијацију. Све остало произилази из тога.
И сад да видимо – да ли постоје разлике између Вучића, Јанковића, Чеде и Шутановца по било ком од ових битних питања? Не постоје! Јесте ли икада чули Јанковића да је рекао како је Косово српска земља, Чеду да се дистанцирао од европејства, или Шутановца да неће у НАТО?!
Нисте и нећете! Све остало су нијансе. То што Вучић боље и храбрије од њих спроводи њихове анти-српске политичке идеје, није довољан разлог да их сматрамо опозицијом. Жао ми је. Једноставно, сви они су на истој страни политичког спектра, на узици истог господара, на истој валути корупције.
Правом опозицијом можемо сматрати само оне који се залажу за одбрану Косова као српске земље, за прекидање европских и отварање евро-азијских интеграција, као и за протеривање неолибералног модела, који више, у таквом сировом облику какав је у Србији, давно не постоји чак ни у земљама које су га створиле.
Водите о томе рачуна на првој следећој изборној станици – београдским изборима!
Шира верзија текста објављена на Фонду Стратешке Културе 21.08.2017.
_____________________________________
Оставите коментар на Наметање „опозиције“
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.