Naš Bata i „duboka država“

Draga braćo Srbi, i sestre Srpkinje, napokon se i to dogodilo. Posle godinu dana puštanja probnih balona kroz režimsku tabloidnu mrežu, najavljivanja i iščekivanja, kao da treba da vaskrsne sa one svoje freske, a ne da se vrati na funkciju, budući predsednik države ponosno je objavio kako je opet ustoličen Bata. Gašić. Njegov Bata. Naš Bata. Kruševački tata-mata. Čovek koji ume da kleči, ali i da mu se kleči. Keramičar koji je postrojavao vojsku.  I pokretao helikoptere…

Uzdignuta čela deklamujući Batine brojne vrline, njegov partijski, a naš budući državni šef rekao je „Izdržao je godinu i po dana bez ijedne funkcije…!!“. Da, baš tako je govorio Vučić! Za Batu. Izdržao. Kao da je bio u zatvoru Gvatanamo, kao da su na njemu isprobavali dejstvo elektrošokova na moždane režnjeve, kao da ga je Tači kačio na mesarsku kuku. Siroti Bata. Nije se, recimo, premijer-predsednik, šef svih naših Bata, zapitao kako je izdržao deset godina bez keramičarskog lepka, ili bez baštovanske grabulje, što bi bilo mnogo logičnije?! I korisnije za državu i narod. Ali, ne. Koga briga za lepak i grabulju. Koga još zanimaju čekić, strug ili njiva. Funkcija je važna. 

A Bata je, čim ga pogledate jasno Vam je, rođen sa funkcijom. Viri mu iz pogleda, nameće se iz držanja, kaplje mu sa usana. Prepoznaje se elita političkih ulica. Plava funkcijska krv u srcu narodnog čoveka . Setite se samo kako je to moćno zvučalo – ministar odbrane, Bata, u Beiselu se sastao sa generalnim sekretarom Alijanse Stoltenbergom i razmotrio aspekte primene IPAP sporazuma…!

Ali, čudesni su putevi Gospodnji i staze sudbine. Kad je politički preživeo onaj helikopter, koji piloti nisu preživeli fizički, izgledalo je kako je njegovom letu samo Vučić granica. A onda se malo našalio sa pogrešnom novinarkom i onaj odozgo je prizemljio granicu. Nisu više bili važni ni IPAP, ni potpis, niti izvinjavanje ili podrška iz Trstenika. Šef je bio u fazi kada je hteo da pokaže kako država ne zna za šalu. I, jadnom Bati, presela je šala. Resetovan je kao virusni kompjuter…

No, hrabri Bata, krenuo je sudbini u susret i ščepao je, ni pet ni devet, nego pravo za rogove. I izdržao. Godinu i po dana bez funkcije, heej! To na lokalu i predsedništvu najmoćnije stranke se ne broji. Dok iza tebe ne stanu Kobre, ili bar telohranitelji o trošku države, ništa. Ali, i bez toga nije se dao, Bata. Od kada se, prvi u Srbiji, dosetio da Vučića proglasi za počasnog građanina jednog grada (Kruševca) i ekspresno postao ministar nikad mu nije bilo teže, nego tih godinu i po dana bez funkcije. Gledao je kako ga svaka lokalna šuša u Srbiji kopira, slušao kako Vučića svakodnevno postavljaju za počasnog ovog i onog, svega i svačega. A šuše napreduju li napreduju. Teško mu je padalo to plagiranje, to bezmerno eksploatisanje njegove ideje, ali i to je izdržao Bata. I strpljivo čekao svoju šansu.

U međuvremenu, kajao se i Bogu molio, Bata. I Crkvu je, pod Bagdalom, pokajnicu sagradio, a sebe na fresku pored namrštenog Jovana Krstitelja metnuo. Sa sve odelom, bratom i ogrtačem.

I čuo ga je, Bog. Batu. I dao Srbiji Vučića, počasnog građanina Kruševca za predsedničkog kandidata. I opet beše fešta u Kruševcu…

… Sve u svemu, eto nam ga, opet, Bata! Uzdignuta čela, kao i svaki pravi čovek na pravom mestu. BIA. Moć i politika. E, tek će sad da kleče I to ne samo žene, bogami. Istina, dušmani ne miruju pa već neki kritikuju njegovu stručnost za poverenu mu čast i obavezu, ali ne brine se, Bata. Zar je Nebojša Stefanović stručniji za posao koji obavlja, zar Marko Đurić zna o čemu govori kada je Kosovo u pitanju, zar Babić ima pojma o putevima? Pa, šta im fali.

Stručnost i znanje? Kome je to važno u naprednjačkoj Srbiji?! Bitno je, neophodno i dovoljno, da znaš da slušaš. Šefa. A zna to, Bata. I zna da priđe narodu, što je isto važno. Evo, juče je objavio kako će zamrznuti svoje članstvo i funkciju u stranci. Da zna, narod! Neće da mu prigovaraju kako u službi širi stranačje. Pošteno.

No, narod ko narod, Nepoverljiv. I čudi se. Zašto taj Bata zamrzava stranačku funkciju, kad  budućem predsedniku države ni na pamet ne pada da to učini? I još kaže da to nije važno. Da nije to ona američka fora – “duboka država”? Nisu tu čista posla.

Ali, izdržaće, Bata …

Šira verzija teksta objavljenog na Fondu Strateške Kulture 25.05.2017.

Izvor: Fond Strateške Kulture