Нова влада и лекарска уверења

Повремени помоћни радник у глобалистичком шатору српске политике, Зоран Живковић, који у великој представи има улогу да нас, својим смислом за иронију, увесељава са скупштинске говорнице, уме понекад да предложи и нешто смислено. Није то тако често, али дешава се. Овога пута Живковићу се омакло да у скупштинску процедуру упути Предлог допуна Закона о Влади, којим се предвиђа увођење обавезе постојања лекарског уверења о здравственој способности за заснивање радног односа у државним органима.

Премда је приликом образложења овог предлога деловао некако смушено и правио чудне гримасе, као да је пио сопствено вино, мора се признати да предлог не делује лоше. Ни мало. Штавише, толико је рационалан да га треба прихватити чак и ако га је писала његова менторка Весна Пешић, чијим симпатијама углавном треба да захвали своје данашње епизодне политичке улоге.

Јер, нема сумње, да би већина грађана Србије много мирније посматрала Вучићеве све чешће испаде на конференцијама за штампу и ТВ-гостовањима, или Чедина лупетања о Сребреници, када би била сигурна да они имају такво уверење. Овако, свашта се шушка а то узнемирава људе. Не спавају мирно. 

А и како би?

Шта мислити о лидеру који, без икаквог рационалног разлога, распише изборе на пола мандата, за који тврди да је најуспешнији у историји, надмоћно их добије, два месеца се славобитно удара у прса, вређа и понижава политичке противнике, али и коалиционе партнере, а онда изађе пред грађане и драматично објави како он не може да састави владу јер му сметају страни притисци? Шта је са тим човеком? Колико му је година? О чему прича? 

Признајте, свима би нам било лакше када би знали да тај човек има важеће лекарско уверење са валидним психијатриским потписом? Јер, јасно је како је Живковић управо на то мислио. На урачунљивост и ментално здравље.

Свако занимање има своје специфичности које подразумева и одређени здравствени билтен. За политичара није од примарне важности да може да трчи са конференције на конференцију, или од амбасаде до амбасаде као наш мандатар, јер како год брзо трчао постоје превозна средства. Није важно ни да може да планинари или да се полива ледом као што то чини Чеда, јер ради у затвореном. Нити да има праве зубе као, опет, Чеда (сетите се оне протезе кроз коју је мумлао чим се дочепао власти). Још мање је важно да буде потентан као Мркоњић, мада му многи бирачи на томе завиде. Са старлетама које запошљавају у влади лако ће са тим изађи на крај.

Важно је да брзо мисли, мада не пребрзо као Ђинђић. Да зна шта ради и говори. Да буде стварно образован, а не ко др. Стефановић, или не дај боже председник Николић. Да се облачи, чешља и понаша у складу са постојећим дипломатским нормама, а не да лупа председнике страних држава по рамену као Дачић, или да пред угледне стране госте излази са оним жбуном од фризуре као Тасовац. Забога милога! 

Сва наведена и ненаведена чудеса народ би лакше подносио ако би ти људи имали лекарска уверења као што је предложио Живковић. Ма, зна тај шта ради, мислили би. Има црно на бело. И сигурно би мирније гледали овај велики глобалистички циркус.

Да, да, лепо је написао Живковић у образложењу свог законског предлога: „Предложене измене увећаће извесност да на високе функције у нашој држави не могу доћи особе које не испуњавају основне здравствене услове за њихово обављање.”(1) И фертик.

Е, сад. То подразумева и да лекарска комисија која издаје лекарска уверења испуни неке услове. Да има положен државни испит и бар неко искуство у струци, рецимо. Да буде транспарентна и да се читко потписује на уверењу. А не као они српски патолози који потписују смртовнице по Хагу. Зашто се крију ако часно и професионално раде свој посао? 

Но, пустимо патологе. Њих ћемо свакако наћи, осим ако Расим Љајић изгуби памћење. Али, има нешто друго занимљиво, што нам је открио Живковић, а на шта Весна Пешић може бити не само поносна што му је поклонила своје симпатије, него би могла чак и да му посвети колумну у Пешчанику. Замислите, влада Зорана Ђинђића имала је ту одредбу у свом Закону о влади, али је она укинута 2004. године, подсетио нас је Живковић. Ма, вино ти се не шећерило, Зоране! Ко би се тога, данас, сетио? И коме је то, тада, сметало? Зашто? Толико глупости ставе у законе како би их са нечим ускладили, никад их не примене, нити укину, а ово су укинули! Зашто? Свакако би било занимљиво видети ко је, конкретно, покренуо ту иницијативу?

И зато Вучићу, убаци предлог посланика Живковића у Закон, покрени механизме за усвајање. Свима ће нам бити лакше, веруј ми. И теби и нама! Па кад будеш причао то што сада причаш народ ће се шеретски смешити и шапутати – ма, супер је он, нема везе шта прича. Изводи. Не сметају њему притисци и амбасадори, већ уступци које је давно обећао а сада долазе на дневни ред. Косово. Српска. Граница са Хрватском. Раскид са Русијом… Зна тај шта ради. Немој ни да саставља ту несретну Владу. Шта ће нам то?! Боље је ићи на нове изборе. Па, бар на још једне… 

Да, да зна тај шта ради, рећи ће умирени народ. Нема везе што несувисло говори. А и има црно на бело…

_________________________

(1)http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=07&dd=25&nav_category=11&nav_id=1158921

Извор: Фонд Стратешке Културе