Novi mirisi na Balkanu

U poslednjih mesec dana izdogađalo se mnogo toga što pokazuje da balkanski kotao, u kome se krčkaju narodi i narodnosti bivše SFRJ, ne prestaje da vri uprkos navodnim „naporima“ nasilničke družine koja nastupa u dresu „međunarodne zajednice“ da ovaj prostor uredi u skladu sa nekakvim, samo njima znanim, „demokratskim principima“. Da nabrojimo ponešto:

1. Hrvatska se povukla iz međunarodne arbitraže u graničnom sporu sa Slovenijom, a države tako složne u razbijanju Jugoslavije, i u okrivljavanju Srbije za svoj separatizam, međusobno se teško optužuju za međunarodnu korupciju i druga nepočinstva. A uz to su i članice EU!
   (Ne pada mi napamet da arbitritam između Slovenaca i Hrvata, ali činjenica je kako je Hrvatska u graničnom sporu sa svim svojim susedima, osim Mađarskom, pa se opravdano postavlja pitanje kako je država sa toliko graničnih nepoznanica uopšte ušla u EU, ako nam Brisel uporno ponavlja da su definisane granice jedan od osnovnih uslova za članstvo?)
2. Skupština Republike Srpske je suočena sa očiglednm pravnim nasiljem kojim joj se pokušavaju oduzeti ingerencije proistekle iz Dejtonskog sporazuma, izglasala raspisivanje referenduma o pitanjima svojih pravnih nadležnosti unutar BiH, što svako neće proći bez statusnih posledica.
3. Aleksandar Vučić je otišao na komemoraciju u Srebrenicu sa pruženom rukom koju su podupirali neki zapadni ambasadori, ali se odatle vratio živ samo zahvaljujući brzim nogama i Dodikovim telohraniteljima koji su ga izveli iz rulje željne da ga kamenuje (što je, inače, najteži oblik kazne po šerijatsklom pravu). Njegovu ruku, koja je ostala da visi u vazduhu, u Beograd je vratio lično Bakir Izetbegović, pa su se onda sretni, što svako od njih ima po dve ruke i dve noge, a po dvadeset telohranitelja, šetali po Knez Mihajlovoj, uveseljavajući prolaznike svojim „prijateljstvom“. Marketing je marketing, šta da se radi?!
4. Hrvati su dvadesetogodišnjicu svoje zločinačke „vojno-redarstvene“ operacije „Oluja“ proslavili poprilično promašenom vojnom paradom i ustaškim pokllicima u Kninu, a Srbija je prvi put od peto-oktobarskog puča ne samo napravila dostojanstven nacionalni pomen tom stradanju Srba već je i ustanovila 5. avgust kao nacionalni Dan sećanja na žrtve hrvatskog pogroma. Ovo je značajno zaoštrilo retoriku između dve države.
5. Makedonska policija sprovela je opsežnu antiterorističku operaciju protiv pripadnika ISIL armije u svojoj državi.

Kome izneto nije dovoljno, dodaćemo da je korumpirani crnogorski režim izgleda uspeo da „ubedi“ NATO vršušku da ih primi u članstvo bez referenduma, a da je Kosovo uz američku batinu i flaše po Tačiju izglasalo amandmane na „Ustav“ koji omogućavaju formiranje tzv. „Specijalnog suda“. Ni jedno ni drugo neće proći bez trzavica.

A tu su i ISIL-migranti. Hiljade njih, u najboljim godinama, bez žena i dece, sa skupium telefonima u džepu i kvalitetnim patikama na nogama. Većina njih ne zna gde su im dokumenti, ali zna da koristi navigaciju. Hteli, ne hteli, nameću nam se sećanja na srpske izbeglice koje su bežale od rata i progona iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Očajni, uplakani, izgubljeni… Ne, ovo nije ta priča. Ovi ljudi ne beže od rata, oni idu u rat. Zapamtite to!

Dakle, vri od Tiglava do Đevđelije, kako smo nekad omeđavali staru, dobru, Jugu. Evropeizacija ovih prostora nije rešila nijedan od problema čijim su potenciranjem zli čarobnjaci pisali krvavu balkansku bajku. Ali, dala im je u ruke sve mehanizme upravljanja stvorenim marionetskim državnim formama i sve njihove prirodne i industrijske resurse. Ili možda verujete da Ivica Todorić, Miodrag Kostić i ostali zaista rade svojim novcem i za svoj račun?

Koncept „zamrznutog konflikta“ kojim se i najsitniji problem može pretvoriti u trajno žarište krize evidentan je na ovim prostorima. S tim, što problemi na Balkanu i nisu baš tako sitni, pa se lako mogu oteti kontroli.

I zato, ma kako izledalo kao uzdizanje dugo pognute glave, valja uzeti u obzir da se u ustanovljavanje Dana sećanja Vučić nikada ne bi upustio a da nije dobio dozvolu svojih evro-atlantskih mentora. Ni njegova pamet, ni njegov patriotizam, ne dosežu toliko daleko. Politička hrabrost još manje.

Dakle, nešto novo miriše na Balkanu. A, bojim se, što bi rekao Šekspir, „da to nisu jabuke“!

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

Jedan komentar na Novi mirisi na Balkanu