Pa, ipak, srećna Nova …

Za nama, za Srbijom, ostaje još jedna teška godina. Godina u kojoj smo više umirali nego se rađali, više odlazili nego dolazili, a od sutrašnjice više strahovali, nego joj se nadali. Pritisnuti bljutavom, ali moćnom, tabloidnom medijskom mašinerijom diktatora u pokušaju, nezaštićeni od njegovih hirova i frustacija, koje se ispoljavaju u vidu prezira i mržnje prema sopstvenom narodu, životi prosečnih Srba sve više podsećaju na Kafkine junake, a Srbija na koloniju engleskih tajnih službi, prljavog arapskog novca i sopstvenih zabluda.

„Dođe, tako, vreme kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“ – rekao je veliki Ivo Andrić, ali naš kancelar u pokušaju ne čita srpske pisce, niti čuje srpsku reč. On čita Vebera, koga ne razume, diveći se onima koji su stvorili ideologiju „krvi i tla“, a njegovu zemlju tri puta napadali samo u jednom veku, nanoseći joj milionske žrtve. Ne stidi se toga.

Ne stidi se ni da nam priča o radu, on koji nikada ništa nije radio, da nam govori o budžetu, on koji nikada nije podelio ni jednu platu, da nam prkosno kaže „zato što sam pametan“ dok baca 2 miliona dolara na kampanju žene koja ne samo da gubi izbore, nego već dve decenije mrzi i zatire sve što je „srpsko“. Ali, može mu se. Pobedio je na izborima …

… Pa, ipak, iza crnih oblaka, nazire se svetlost, koja predstavlja jasan putokaz u godini koja dolazi. I nama i svetu! I zato je 2016. bila godina buđenja, godina koja je pokazala da neoliberalna Zver nije svemoćna, da je istinsko hrišćanstvo dobilo vođu kojeg je čekalo od pada Konstatinopolja. I da sviće zora Trećeg Rima …

Božijom voljom ili neminovnošću društvenih zakona, svejedno, mnoštvo naizgled nepovezanih događaja na raznim tačkama planete slilo se u veliko jutro u kome smo shvatili da unipolarni svet, crn i krvav, ne mora biti Ljudska sudbina. Bregzit, Tramp, neuspeh obojene revolucije u Kini, evidentno jačanje nacionalnih (ne nacionalističkih!) snaga u Evropi, pobeda legalnog režima u Siriji i još mnogo toga pokazalo je da, na kraju 2016. više ništa nije onako kako je izgledalo na njenom početku.

Čak ni za porobljenu Srbiju, kojom upravljaju kolonijalni mentori, niti za poniženi srpski narod, razvejan u četri države i jednoj paradržavi. Referendum u Republici Srpskoj pokazao je da, uprkos svemu što nam se događalo i događa, postoji zdravo nacionalno jezgro koje može biti neophodna tačka oslonca promenama koje su pred nama. Podrška tom referendumu širom okupiranih srpskih zemalja, odolevanje Srba na Severu Kosmeta, kao i narodno „NE“  NATO-u u Crnoj Gori, jasan su putokaz za vreme koje dolazi…

I zato će 2017. biti godina nade, godina traganja za svetlošću, godina Puta na Istok. Za svet i za nas. Ona će imati svoja iskušenja i lomove, jer demijurzi zla nemaju alternativu, ali pozivajuća svetlost multipolarnog sveta isuviše je jasna da bi je Tama ponovo prekrila.

Nem slobode bez borbe. A svako ko u borbu krene mora biti spreman da pogine, ali i da pobedi. Srećna Nova, kalendarska, 2017-ta godina! O onoj pravoj, pravoslavnoj ćemo posebno…!

Vaš CEOPOM-Istina!

Izvor: CEOPOM-Istina