„Pravda za Davida“ i nepravda za Olivera

“Ivanović je bio čovek koji je želeo da napravi promenu izražavajući svoje mišljenje, a nije mogao biti instrumentalizovan…”

“To je veoma opasno i šalje poruku da će biti ućutkani ljudi koji se usuđuju da govore dok počinioci mogu da računaju na nekažnjivost. Ovo je veoma obeshrabrujuće za ljude…” (1)

 Jan-Hubert Lebet, “ambasador” Švajcarske u Prištini

Ovih dana Republika Srpska gori zbog nerasvetljenog uzroka smrti Davida Dragićevića, mladića iz Banjaluke koji je nestao u noći između 17. i 18. marta ove gpdine, a nakon šest dana pronađen utopljen na ušću Crkvene u reku Vrbas, navodno sa tragovima mučenja po telu. Evidentnu sporost istražnih organa i spremnost oca ubijenog da ovu istinsku tragediju politizuje očas su iskoristile prozapadne lobističke grupe i Republika Srpska se, u izbornoj godini, našla u opasnom vrtlogu građanskih nemira očigledno vođenih po Šarpovim principima „obojenih revolucija“, na čijem čelu su profesionalno obučeni aktivisti školovani u radionicama koje, nema sumnje, nose metodološki potpis Srđe Popovića, odnosno njegovog Otpora koji je evoluirao u Kanvas.

Zapaljivi manipulativni govori, lako pamtljivi slogani, zloupotreba društvenih mreža, okupljanja puna ritualnih gestova sa desetinama slika nasmejanog mladića, srca na asfaltu u kojima gore sveće, sve to postalo je „Pravda za Davida“, usmereni politički performans koji nam, kako masa raste, sve otvorenije sugeriše da je Davidov ubica zapravo zla vlast koja je uradila ovo, ili nije uradila ono. I koja će nas, nema sumnje, sutra sve pobiti ako joj se danas ne suprostavimo ovde i sada. Jer, svi smo mi David …

Naravno, shodno šablonima, protest formalno vode mladi ljudi, nepoznati široj javnosti, čija energija pruža privid spontanosti, a tik iza njih su lideri i podmladak prozapadnih stranaka koje je Dodik ponizio na nedavnim lokalnim izborima, pripadnici NVO koje finansiraju zapadni fondovi, „istaknute“ javne ličnosti i ostala poznata svita. Uglavnom isti oni koji su nešto slično pokušali pa nisu uspeli 2014., odnosno krenuli pa stali 2017. godine. I njihovi gospodari iz londonskih magli.

I tako je jedna istinska ljudska i porodična tragedija postala politička priča sa pretećim sadržajem, a neodmereni korisnici zapadnih tantijema, poput Vukote Govedarice i ostalih, koji u parlamentu Srpske uzvikuju „Ubistvo!“, a umesto dokaza nude linč ministra policije, inicijalna kapisla koja može izazvati opasne posledice ne samo po Republiku Srpsku, već po srpski nacionalni korpus u celini.

Pri tome, tragično preminuli mladić nije bio politička ličnost, niti se kretao sumnjivim političkim raskršćima kojima ga mrtvog pronose anglo-saksonski agenti i njihovi plaćenici u Srpskoj. Ali, kome je to, uopšte, važno sada kada je „Pravda za Davida“ postala ulog za vlast? I zato će tenzije nastaviti da rastu, a Neroni naše stvarnosti paliti sve veće vatre. U Srpskoj …

A na drugoj strani srpskih zemalja, na Kosovu i Metohiji, jeziva TIŠINA. Ni četri meseca nakon svirepog ubistva Olivera Ivanovića nema pomaka u istrazi. Činjenica da nas je o tome obavestio bezlični Petar Petković, nekada smušeni Koštuničin portparol, a danas još smušeniji Đurićev pomoćnik, a ne Vučić, Brnabićka ili bar nebojša Stefanović, najbolja je poruka koliko je srpskoj vlasti stalo do rešenja ovog slučaja. Nekoliko fraza čiji je smisao da istraga tapka u mestu uz rutinsko izražavanje nade da će počinioci biti pronađeni (nalogodavce niko i ne pominje) jedino su što je srpska država imala da kaže o ubistvu čoveka koji, zna se to, nije bio pi meri današnjih vlastodržaca.

I, zamislite, niko da zatraži „Pravdu za Olivera“, niko da servilnost srpske strane u redovnim briselskim sesijama uslovi napredovanjem u istrazi, niko da zvanično kaže kako se odvija istraga koju Beograd vodi nezavisno od Prištine.

A odvija se zaista loše. UMNIK policija se time ne bavi, Šiptari neće da sarađuju, Amerikanci ne daju satelitske snimke, a predstavnici Srpske liste, koji su navodno napustili kosovske institucije, nemaju vremena jer ispijaju šampanjac sa Haredinajem. Uostalom, oni su, a ne Šiptari, ne tako davno, Olivera proglašavali najvećim neprijateljem i otvoreno mu crtali metu na čelu jer se pobunio zbog onoga što rade.

Pri tome, Oliver je bio političar jasno profilisanih opredeljenja, jedan od onih koji je Sever Kosova i taj čuveni Most otrgao iz NATO kandži i vratio državi Srbiji,  čovek koji je znao granicu između pregovora i predaje, razgovora i izdaje. I jedini političar koji se nakon mandata u Beogradu vratio na Kosovo, svoju zemlju, da nastavi borbu. Na toj zemlji je ubijen, nakon što ga nisu mogli kupiti novcem, niti slomiti hapšenjima i lažnim optužbama. I nakon što je uzviknuo jedno veliko NE politici puzeće predaje Kosmeta.

Zar Oliver, savremeni kosovski mučenik, ne zaslužuje „pravdu“ bar koliko i mladi David? Zar njegove ubice ne treba da budu pronađene, zar nalogodavci treba da ostanu nepoznati? Zar se bez satelita ne mogu otkriti počinitelji zločina?

Zbog čega onda svi ćute? Zašto silikonska čuvarka Druge Srbije, Jelena Karleuša, zbog nerešenog ubistva ne napadne Vučića kao što je napala Dodika? Zašto Kesić ne maše Oliverovom kao što maše Davidovom slikom? Zašto Krle ne tvituje? Gde je Peščanik? Zar švajcarski ambasador u šiptarskoj paradržavi treba da nas podseća na to šta znači smrt Olivera Ivanovića za sve nas?

Neka o tome razmisle svi oni u Srpskoj koje su ponele roditeljske ili mladalačke emocije, posebno oni koji nisu bili ni rođeni, kada smo na Vidovdan predavali i ubijali svog predsednika Slobodana Miloševića, ne zato što bez toga nije moglo dalje, već zato da bi izdajnička klika na vlasti mogla da podigne 5 miliona dolara nagrade za njegovu glavu, ne razumevajući šta zapravo Sebi radimo. I neka znaju da cilj nije ni pravda, ni mir, za Davida, ni Lukačeva smena, već Milorad  Dodik, čiji se dolazak u Predsedništvo BiH želi sprečiti po svaku cenu.

Naravno da mladi David zaslužuje pravdu, da svaki zločin zaslužuje kaznu, ali neka svako ko govori o „Pravdi za Davida“ razmisli o nepravdi za Olivera, neka sebi postavi pitanja i ponudi odgovore, kako mu ih ne bi davali Petreusovi mediji i profesionalni „obojeni revolucionari“.

Jer, i lažna „Pravda za Davida“ i istinska nepravda za Olivera u političkom ogledalu imaju isti odraz, odraz londonskih magli i vašingtonskog uranijuma. Mir duši njihovoj…!

________________________________-

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/ambasador-shvajtsarske-o-oliveru-ivanovi-u/

Izvor: Analitički Forum