Решавање ребуса

Када су, својевремено, упитали Алију Изетбеговића кога сматра могућим политичким наследником у СДА избегао је директан одговор, али је јасно истакао да највећим политичким потенцијалом ове партије сматра Хариса Силајџића и Расима Љајића (тадашњег генералног секретара СДА Санџака). За првог је истакао да га одликује изузетан интелектуални потенцијал и енергичност која га, истина, повремено води у исхитрене реакције, али је тако неопходна у тешким временима, а код овог другог нахвалио је стрпљење и упорност у остваривању зацртаних циљева.

Било је занимљиво да вођа југословенских муслимана, том приликом, није споменуо Сулејмана Угљанина (председника СДА Санџака) чија је запаљива реторика константно стварала тензије у том делу Србије, а очекиване реакције власти на такво понашање статус некаквог политичког прогоњеника. Убрзо је постало јасно и зашто. Притиснут одлучношћу Милошевића да не дозволи оно што су, касније, досовсци дозоволили Зукорлићу, Угљанин је неко време нестао са политичке сцене и боравио у Турској, а Љајић је од 1994. године формирао “Коалицију Санџак” и наставио константни политички успон, стварајући имиџ човека који би најрадије националне опције заменио грађанским, али му околности то не дозвољавају, јер прети опасност да би тиме изгубио утицај у бази где га, политички противници, већ довољно прозивају да запоставља муслиманско питање.

Овако лагодно политички позициониран Расим Љајић је у позицији да буде пожељан сарадник свима и свакоме, почев од оних који састављају локалне коалиције, па до оних који креирају глобалне политичке процесе, што је донекле нормално. Али, никако није нормално што, шта год да уради, овај стрпљиви и упорни господин који је, сада, чини ми се једини човек који је седео у свим Владама од оног несрећног петог октобра до данас, који је потписао толика хашка изручења, за чије се окружење (у бази) може везати низ националистичких испада, никада није мета критичних анализа.

Просто је невероватно како се без икаквих политичких последица извукао када је као министар у Влади Србије, објавио скандалозну читуљу свом политичком ментору Алији Изетбеговићу, која почиње речима “Последњи селам нашем драгом председнику…”,  дајући при том не само јефтино, већ сваком разумнијем човеку увредљиво, објашњење како је све то пропуст његовог пријатеља, новинара “Дневног Аваза” (ради се о господину Сеаду Нумановићу) који је, ето, занемарио чињеницу где живи и какву функцију Расим обавља. Замислите само!
Иако је свакоме ко се иоле бавио политиком било јасно да се читуља темељи на тада прокламованом ставу да је БиХ матична држава а Алија Изетбеговић председник свих муслимана бивше СФРЈ, из кога јасно произилази алузија на територијални интегритет Србије, нико од партнера из ДОС-а није озбиљно тражио разјашење оваквог текста читуље, а ни Расим Љајић, нити његова партија, никада се нису званично оградили од овог текста.

Такође је просто невероватно колико се овај човек ретко помиње када се анализирају катасрофалне последице чињења и нечињења претходних влада, а посебно односи са Хашким трибуналом за које је био директно задужен. Сумњиве смрти српских притвореника и коришћење манипулација њиховим медицинским третманом као делом притиска на њих, лажни сведоци тужилаштва, марифетлуци трибунала да обезбеди финансијска средства за поступке одбране, остајали су без његове икакве значајније реакције, али је зато испоручивања потписивао обилато и грлато, а његово демонстративно напуштање овог места због наводне неспремности да се ухапси генерал Младић био је део смишљене игре за притисак на Србију и увод у отворено прозивање Војислава Коштунице од стране жутих профитера.

Због свега наведеног, а има и ненаведеног, само за оне наивне представља изненађење вест да је од првих петоро ухапшених због ношења транспарента о жутој кући (“Решен ребус, срце, бубрег, плућа, живела жута кућа”) на фудбалској утакмици у Новом Пазару, чак њих тројица обезбеђивало предизборне скупове Расима Љајића. Неће бити изненађење ни ако они буду много блаже кажњени од наших момака из “Образа” који нису хтели гејеве и педофиле на београдским улицама. Јер, наши момци су хулигани и фашисти, а ово су само заблудели националисти, којима ће Расим мирно и стрпљиво објаснити где греше, па ће и они, кад и он (за једно хиљаду година) постати грађанска опција. А умеће Расим и јавности да објасни како ти момци немају политичку тежину, али да увек треба водити рачуна о сложености политичке ситуације на том простору.
И кренуће се даље…

… а можда је тренутак да се Власи досете и да заиста почне решавање ребуса …

Извор: Видовдан