Русија и војна неутралност Србије

“Русија је доследно подржавала и подржаваће такву политику (неутралности) Београда. Уверен сам да неутралност одговара интересима Срба. Основа сваке неутралности је баланс односа са овим или оним актерима међународног живота, а данас је то умногоме баланс између Истока и Запада”(1)

Александар Чепурин 22.02.2016.

“Уочавамо да Србија развија односе са НАТО. Полазимо од тога да ће се Београд, како су вишекратно изјављивали српски званичници, придржавати политике неутралности што је потврђено одлуком Скупштине Србије”(2)

Марија Захарова, 16.02.2016

Може ли се јасније дефинисати политички став једне земље према неком политичком одређењу друге земље него што су горе наведене изјаве амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Чепурина, и званичне представнице МИП-а Русије, Марије Захарове? Може ли за Србију (осим председника Путина и шефа дипломатије Лаврова) бити компететнијих личности да неки званичан став Москве објаве или пренесу?

Тешко. Па, ипак, појам „војне неуталности Србије“ последњих година, постао је симбол најразноврснијих политичких и медијских манипулација, злонамерних тумачења и закулисних игара. Наравно, од српских власти и њихове прозападне опозиције који овај термин користе као димну завесу за евидентно приближавање НАТО-у, то и не чуди јер,  од Бориса Тадића наовамо, нема те лажи или подвале коју српски властодршци нису спремни да подметну сопственом народу, нити те заклетве или националне вредности коју нису спремни да погазе, издају или злоупотребе, како би себи више приграбили и продужили своје властовање. Народ то већ јасно распознаје и садашње скраћење изборног процеса на две године последња је опсена после које ће се прозападна српска „политичка елита“ неминовно суочити са одговорношћу чије преузимање тако олако призива у честим предизборним кампањама.

Оно што чуди је што појам „политичке неутралности Србије“, посебно последњих месеци, дезавуишу и неке политичке опције и појединци које себе представљају проруским, свесно или несвесно потпуно занемарујући јасан став и позиционирање руске дипломатије према овом питању, који се иначе није мењао од  саме објаве „војне неутралности“ 26.12.2007. године! (3)

Да ли неко заиста мисли да дипломатија која је Русији купила време да се подигне из неолибералног муља, припојила јој Крим, отргла Сирију из канџи глобализма и учинила Путина најмоћнијим светским лидером, заиста не види чему српским властима служи заклињање у „војну неутралност“?! Да, заиста, верује западним плаћеницима који воде Србију?! Да ли неки, који су поред правне науке само случајно прошли, истински верују да они знају, а експерти руског МИП-а не знају, да тумаче међународно право по питању неутралности?!

Да ли ти „русофили“ уопште схватају све последице које по стратешке интересе руске политике на Балкану може имати њихово откривање „топле воде“? Због чега им само постојање „политике неутралности“ више смета него њено очигледно кршење и злоупотреба од стране српских властодржаца?! Може ли се, и да ли треба, евидентно „гурање“ Србије у НАТО заустављати дисхармонијом према званичним ставовима руске дипломатије?! Који степен политичког слепила је потребан да би се после онако јасних порука Чепурина и Захарове, са којима је започет овај текст, наставило са таквим иступима?! И да ли је случајно што се њихова „патриотска“ критика неутралности углавном подудара са тезама које је средином 2012. изнео истраживач ЦЕАС-а!(4) Јан Литавски у тексту „Контраверзе војне неутралности Србије?!(5) И шта то, заправо, значи?!

Одговори на ова питања нужни су како би се спречило дезавуисање српског народа који у Русији види свог јединог заштитника у времену данашњем, а у ставовима руске дипломатије меру вредности којом цени национално неодговорну, да не кажем издајничку, политику сопственог режима. И то ће бити идејна нит овог текста. Да анализира однос Русије према „политици неутралности“ Србије и из тога извуче одговарајуће закључке.

ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ СРБИЈЕ И РУСИЈА

Ако желимо да озбиљно говоримо о појму „војне неутралности“ Србије, о њеном смислу и карактеру, свакако морамо почети од тога да је њено објављивање било део одговора српске државе на прекид преговора о решавању статуса Косова, најаву самопроглашења његове „независности“ и понашања западних земаља тим поводом. Исправно перципирајући да овај чин, припреман под формалним патронатом земаља тзв. „Квинте“,  представља флагрантно кршење међународног права и атак на суверенитет и територијални интегритет земље, Скупштина Србије усвојила је 26.12.2007. године Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка РС(6) која у тачки 6., каже:

„Због укупне улоге НАТО-а, од противправног бомбардовања Србије без одлуке СБ до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО „коначан орган” власти у „независном Косову”, Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању.”

И то је, практично, једини званични документ где се термин “војне неутралности” уопште спомиње. Овде морамо узети у обзир неколико чињеница:

• Објава „војне неутралности“ само је једна од мера за заштиту суверенитета које предлаже поменута Резолуција (видети чланове 7. и 8. (7)
• У тренутку њеног доношења Србија је већ годину дана чланица НАТО-програма „Партнерство за мир“, коме је приступила децембра 2006. на НАТО самиту у Риги.
• Сама формулација наведеног члана члана о војној неутралности указује на ограниченост његовог трајања (“… до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању”). Самим тим, поређење  овако профилисане “војне неутралности” са оном коју дефинише Бечки конгрес из 1815, или Хашка конвенција из 1907, потпуно су непримерени или имају за циљ довођење људи у заблуду.

Дакле, овде се евидентно ради о покушају Србије да предупреди очекивано самопроглашење “независности” Косова и упозори Запад да ће то имати реперкусије на међусобне односе. У том контексту јасно је да тачка 6. Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка РС, којом се објављује „војна неутралност“ Србије, треба да значи практичну суспензију већ постојећег чланства Србије у програму Партнерство за мир, или отварање могућности за реципрочно приближавање Русији и њеним програмима.

Догодило се ово друго.

Била је то прва пукотина која се појавила у, до тада, једносмерној путањи према Западу пост-милошевићевске Србије. И то је била велика ствар у датом тренутку и постојећим околностима. Онај ко то не види, не види ништа. Онај ко то заборавља, очигледно заборавља и то где је био и шта је радио те 2007. године.

Али, руска дипломатија и види и памти! Она није у објави „војне неутралности“ видела заверу НАТО-а која треба Србима нешто да потури, већ прилику да прошири свој утицај не само у Србији, него и на Балкану. И учинила је то!! Зато је од почетка подржала објаву војне неутралности Србије, а како видимо и сада на њој инсистира.

Наравно, и друга страна не спава, већ кроз разрађене манипулативне методе користи институт војне неутралности за маскирање усисавања Србије у своју орбиту. Њима је далеко лакше да спроведу своје намере, јер то чине кроз квислиншку српску власт, која свесно игнорише националне интересе и вољу сопственог народа и драстично кршећи проглашену политику војне неутралности земљу гура у смртоносни загрљај НАТО-а. И по томе треба ударати.

Није за недавно изгласавање Закона који Србију претвара у НАТО колонију крива Скупштина из 2007. која је војну неутралност изгласала, већ ова из 2016. која ју је погазила, са само једним гласом против! На то треба указивати, драги моји „русофили“. И на чињеницу да се за две године Вучићеве владавине Србија више приближила НАТО-у, него за 14 година од пада Милошевића! И то све заклињући се у војну неутралност. Наравно да му НАТО у томе помаже. Али, не може за то бити крива политика војне неутралности као таква, већ Вучић који њоме манипулише  на најбесрамнији начин да би одрадио оно што му је стављено у задатак од западних налогодаваца.

У том смислу, евидентно је да у овом тренутку руска дипломатија много боље и целовитије сагледава значај политике војне неутралности Србије (макар и формалне), од појединих странака, покрета и појединаца који себе представљају као некакву проруску опцију. Отуда би ти српски „русофили“ поруку амбасадора Чепурина, да је Русија доследно подржавала и подржаваће политику војне неутралности Београда, требало да схвате као својеврстан позив да мало ослушну и Москву када са својим „откровењима“ излазе у јавност. Баш као што би и српски властодршци морали да ослушну упозорење Марије Захарове да Москва уочава како Београд излази из прокламоване политике војне неутралности.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Време и околности у којима је проглашена војна неутралност Србије, као и начин на који је то учињено, свакако одударају од уобичајених поимања „неутралности“, али ничим не нарушавају ни међународно право, нити интересе других земаља. И нико не може спорити да је изгласавање скупштинске Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка РС  легалан и легитиман покушај једне угрожене земље да заштити своју територијалну целовитост!

Таква каква је ова Резолуција, и њоме проглашена „војна неутралност“ били су максимум који се могао извући у тадашњем односу политичких снага у Србији. Зато њени данашњи критичари никада не говоре шта је била разумна алтернатива овом документу? Уз све мањкавости, он је несумњиво отворио простор за већи обим војне сарадње са Русијом. То што тај простор није коришћен колико се могло није кривица документа, већ каснијих српских властодржаца који су га „примењивали“.

Они српски „русофили“ који ово, свесно или несвесно, игноришу морају се запитати да ли би постојао руски Хуманитарни центар у Нишу, да ли би било оне величанствене параде у Путинову част и неколико заједничких српско-руских војних вежби да није било овог документа и његовог саставног дела – објаве војне неутралности Србије?!

 А све шта Русија има да каже по овом питању речено је председнику Николићу приликом недавне посете Москви од стране Владимира Владимировича Путина – СРБИ, ЧУВАЈТЕ ВОЈНУ НЕУТРАЛНОСТ, АЛИ СТВАРНО!

 Ваљда ће такву поруку разумети и ови наши „русофили“ …

_________________________________

Одреднице:

• – http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=231189
• – http://www.blic.rs/vesti/politika/poruka-moskve-srbiji-racunamo-da-cete-ostati-vojno-neutralni/5nq4bmt
• – Резолуција Народне скупштине Републике Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка
• – ЦЕАС – Центар за Евроатлантске Срудије
• – http://ceas-serbia.org/root/images/05-1.pdf
• – http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=80729
• – исто

Извор: ЦЕОПОМ-Истина