Suze Pravoslavlja

Onomad, o Svetom Savi, na jutarnjem bogosluženju, dok sam slušao čitanje o delima našeg Svetitelja, obuzeo me osećaj iskonske tuge za vremenima prošlim, a zatim me preplavio osećaj stida što živim u ovoj zemlji greha i očajanja. Što nisam danas na svetom Kosovu, što nema više Patrijarha Pavla, što je Srbija pre zemlja smrti nego zemlja života… 

Samo par dana pre ove svetosavske liturgije, u Lozoviku, kod Velike Plane umrli su od gladi i hladnoće  majka i sin, Angelina i Živorad Tufegdžić. Ona je imala 80, a on 51. godinu.(1) U Vučićevoj Srbiji, na svetlom evropskom putu, već pet godina živeli su bez struje, koja im je isključena zbog neplaćanja i bez socijalne pomoći iako nisu imali nikakvih primanja. 

I, nažalost, za razliku od ostalih „blagodeti“ kojima nas je obasula Vučićeva vlast, njihova smrt nije nešto što nam se događa „prvi put u novijoj istoriji“. Prošle godine, u Surčinu su pronađena tela Dušana Babića (80), njegove supruge Milice (84) i njihovog sina Dragana (61), takođe umrlih od posledica gladi i hladnoće (2), a 2015. od gladi su preminuli Nikola (67) i Spasena (68) Milobratović (3). I tako možemo još unazad… 

Od  hladnoće i gladi se, braćo i sestre, ne umire ni brzo, ni lako. Od gladi ne ubija Bog, već ljudi i društvo. I zato je smrt ovih ljudi, a sigurno ih ima još, pre svega krivica srpske države, ali i mrlja na čistoti srpske Crkve i greh na dušama svih nas, verujućih pravoslavaca, koji smo tog jutra svetovali Svetog Savu i slušali o delima njegovim. 

Da li je moguće da zvanične socijalne ustanove i tolike NVO koje dobijaju donacije za zbrinjavanje, ne odreaguju na ljude koji, u 21. veku, pet godina žive bez struje? Da li je moguće da niko ne registruje starca i staricu koji u trenutku smrti od gladi obližnjem dućanu duguju 4.000 dinara, i to samo za hleb? Gde je Fondacija Dragice Nikolić? Ostane li nešto od tih haljina i revija pod stare dane? Gde je napredna Evropa? Gde si Vuline? Objasni nam Vučiću, ti koji sve znaš i koji kažeš da si pametan! … 

Ali, moja tuga nije bila tuga zbog države, ni bahatih vlastodržaca naših. O njima već znamo da prema nama, svom narodu, osećaju prezir, netrpeljivost i gotovo otvorenu mržnju. Dovoljno je pogledati Vučićevo lice dok narodu Svetog Save, Cara Lazara i Nikole Tesle govori o lenjosti, kukavičluku i neznanju. 

Moja tuga bila je, pre svega, bol Pravoslavlja. Ima li naša Crkva još uvek svoje „Crkvene opštine“? Da li je paroh Angeline i Živorada znao kako mu žive vernici? Da li ih je obilazio i sretao? Lozovik je isuviše malo mesto da bi neko mogao biti zaboravljen. 

Ne tako davno, u vreme Patrijarha Pavla, dok sam na Kosmetu živeo, skupljali smo priloge u odeći hrani i novcu, i po preporuci paroha naših dobijali su ih siromašni stanovnici naše ili drugih crkvenih opština. Sećam se hrane i odeće koju smo nosili u selo Samodreža, gde je Car Lazar pričestio vojsku, kako bi porodica Milinčić, poslednja srpska u selu, preživela kada su glavu kuće Danila komšije šiptari ubili jer je radio svoje imanje, a oni mu to zabranili. I sećam se, sada upokojenog, policajca Marka Milićevića, koji je u uniformi i naoružan sa nama išao kako bi do tamo bezbedno stigli i vratili se, zbog čega je kasnije suspendovan, jer bila je 1982-ga i vreme šiptarsko.

Nismo se bojali i nismo žalili da damo to što smo mogli i imali, jer bili smo pravoslavci u čijem srcu je živelo milosrđe! MILOSRĐE! Kao razlika između NAS i NJIH, kao granica našeg i zapadnog sveta, kao glavna meta napada labaratorija za promenu svesti novog svetskog poretka na srpski narod, koji predvodi naša svekolika „elita“. 

Nemoguće da oni koji u Vučićevoj Srbiji umiru od gladi i hladnoće nemaju komšije, rodbinu, kumove, prijatelje. Nemoguće da nemaju Crkvu, da nemaju NAS, ako želimo da budemo narod verujući i svetosavski. A kako da to budemo bez MILOSRĐA prema bližnjem? 

I zato, ako dopustimo da nam uzmu milosrđe nestaće i nas. Osećao sam to u dubini svoje duše, u svakom otkucaju svog grešnog srca, kao bol greha svog  i svog naroda! Tog jutra… Jutra na Svetog Savu… 

I suze koje su mi potekle bile su biseri tog iskonskog bola, zov Milosrđu u dušama našim, SUZE PRAVOSLAVLJA…!

_____________________________

Odrednice:

1. – www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:645573-TUGA-Majka-i-sin-pronadjeni-mrtvi-u-kuci-umrli-od-gladi-i-hladnoce
2. – www.blic.rs/vesti/hronika/uzas-u-surcinu-troclana-porodica-umrla-od-gladi/zzp174j
3. – www.blic.rs/vesti/hronika/stravicna-sudbina-bracni-par-penzionera-preminuo-od-gladi/2sef6cs

Izvor: Fond Strateške Kulture