Vidovdan, leta gospodnjeg 2023.

Sviće nam  Vidovdan, leta gospodnjeg 2023, braćo i sestre! Praznik svetog Vida. Jutro kosovskog zaveta. Dan molitvenog sećanja na Svetog Kneza Lazara i sve Svete mučenike srpske. Dan kada je jedan zemaljski vladar svojom hrabrošću i žrtvom svom narodu otvorio nebeske kapije zauvek. I dan u kome se, vekovima već, u sudbinskom i istorijskom krugu za nas, Srbe, susreću Smrt i Vaskrsnuće, Viteštvo i Izdaja, Prolaznost i Večnost. Uvek  iznova…

Kažu da je poslednji srpski državnik, Slobodan Milošević, izdat i od svih ostavljen, dok su ga lica pod maskama, na današnji dan 2001. godine, ubacivala u helikopter da ga prebace u Bosnu a potom u Hag svojim kidnaperima rekao “Braćo Srbi, ostajte zdravo, srećan vam Vidovdan”…

Taj Vidovdan, a ne Kumanovski sporazum kako nam predstavlja režim Aleksandra Vučića, simbol je bacanja Srbije na kolena pred svetskom dubokom državom koja je sebe tada nazivala Novim svetskim poretkom. Jer, tog dana, dušmani naši postigli su ono što nisu mogli postići za 78 dana bombardovanja – vrednosni i pravni sistem ove zemlje praktično su zgaženi i do dana današnjeg nisu uspostavljeni, niti će biti sve dok oni koji su učestvovali u otmici i nezakonitom isporučenju Miloševića Hagu, počev od Čedomira Jovanovića do Bruna Vekarića i Rasima Ljajića, ne budu pred sudom odgovarali za ova dela. I dok se ne objavi kome su amerikanci isplatili 5 miliona dolara nagrade za njegovu glavu.

A da taj Kumanovski sporazum nije bio ono za šta ga je Vučić predstavljao ne postoji bolji dokaz od činjenice da je on, koliko juče, sa Kurtijem, sklopio onaj Ohridski, posle čega je, bukvalno sutradan, otpočeo progon kosmetskih Srba i svega što je srpsko od strane šiptarske paradržave i njenih NATO tutora. Otvoren. Neviđen. Prebijanja, hapšenja, ranjavanja, upadi u kuće – to nam je između dva Vidovdana, ovog i prošlog, doneo Vučićev Ohridski „sporazum“ koji nije ništa drugo nego izdaja onog Kumanovskog. Ali, Vidovdan je dan kada se svi ljudi provide i velika je poruka Nebeske Srbije, svima nama, to što je izdajnik danas pokunjeno otkazao pompezno najavljivano osnivanje nekakvog svog Pokreta za Srbiju, koji je trebalo da resetuje sve režimske izdaje Miloševićeve kosovske zaostavšine i otvori prostor za nove. Jer, danas je bar to jasno svima, Milošević je ostavio Kosovo vezano za Srbiju mnogo čvršće nego što smo to onda verovali.

Da, ON, predsednik izdat od sopstvenog naroda, koji još živi u kosovskom zavetu i u Vidovdanu, danu današnjem. I Vidovdanu, svakom sutrašnjem… A to isporučivanje Miloševića baš na Vidovdan, ne bi trebalo povezivati samo sa njegovim istorijskim govorom na Gazimestanu, onog Vidovdana 1989, kako se obično čini, već je ta „igra datuma“ imala mnogo dublji smisao. Bio je to početak potiranja našeg nacionalnog koda, složene operacije psiholoških labarotorija Novog svetskog poretka predvođenih zlokobnim Tavistok-institutom, koja se narodu plasira kao potreba „menjanja svesti“. Jer, Vidovdan kao sveti praznik neodvojivi je deo kosovskog zaveta koji podrazumeva žrtvu i veru, vrednosti kojih se savremeni globalizam plaši kao đavo krsta. Nije tog dana samo časni knez Lazar udario temelje Nebeske Srbije, niti srpski vitez Obilić pokazao da osvajači srpskom zemljom ne mogu nekažnjeno šetati ma koliko moćni i veliki bili.

Taj dan stvorio je našeg heroja i mučenika Gavrila Principa, nadahnuo junaštvo Stevana Sinđelića i sve junake znane i neznane, od Kajmakčalana do Bregalnice, koji su verovali da je za otadžbinu umirati čast i obaveza. Po tom danu poznavali su nas i priznavali i prijatelji i neprijatelji. Za one koji ne znaju, Vidovdan se proslavljao i u Londonu, a toga dana u Vašingtonu pred Belom kućom dizana je srpska zastava.  Toga dana začeta je i Jugoslavija, masonski greh Karađorđevića, ali i prvi istorijski pokušaj da sve srpske zemlje postoje u jednoj državi.

Takođe, za one koji ne znaju, prva proslava Vidovdana na Kosovu održana je na današnji dan 1913. godine, nepunih godinu dana pošto su Kosovo i Metohija, Raška i Makedonija oslobođene u Prvom balkanskom ratu. A najveća proslava Vidovdana, do one Miloševićeve, desila se 1939, kada je obeležavano 550 godina od Kosovske bitke. Centralna proslava, kojoj je prisustvovao državni i crkveni vrh (ali bez kneza Pavla Karađorđevića), održana je na Gazimestanu. Tamo je patrijarh Gavrilo Dožić služio moleban, posle kojeg je održana svečanost, a na njenom kraju i velika vojna parada. Ovom događaju prisustvovalo je više od sto hiljada ljudi, pa je izveštač Politike primetio: „Priština je jutros osvanula sva u znaku neobične užurbanosti. Cele noći stizale su nove i nove grupe naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Mnogi od ovih hodočasnika skoro su probdeli noć pod vedrim nebom, jer ova mala varoš nije bila u stanju da toliki svet stavi pod krov.”

Dakle, Vidovdan je vekovna inspiracija i temelj nacionalne svesti srpskog naroda, mesto i vreme u kome se spajaju stvarnost i mit, Čovek i Država, Vera i Bog. Garant ostanka i opstanka!

I zato, oni koji nas uče da je smisao Života broj stečenih kvadrata, a ne broj zdravih unuka koje imamo, broj orgazama za koje plaćamo a ne ljubav prema majci svoje dece, vera u partiju i njenog lidera a  ne u Boga, ne vole Vidovdan. I zato nam ga otimaju. Godinama već. Počev od tog dana kada su Miloševića isporučili haškim ubicama, do dana današnjeg, nije bilo Vidovdana da nam ga nisu probali zagorčati. Počev od one objave Ahtisarijeve kontakt grupe „da se prelazi na rešavanje statusa“, preko one satanističke sednice vlade u Kruševcu 28.06.2013. kada su dve lude, koje su još uvek na vlasti, pokušale da objavom lažnog Datuma sahrane „stari“ (gubitnički) i stvore neki „novi“ (evropski i pobednički) Vidovdan, do nove (srećom lažne) najave da će nam baš danas, za Vidovdan 2023. zapenjeni vođa, podariti nekakav svoj pokret „jedinstva“ u izdaji.

Ova poslednja skarednost bila je, posle svega što se kosmetskim Srbima dešavalo od bezumne Vučićeve ohridske avanture, zastrašujuća najava za svakog pravoslavca i svetosavca koji se bori da Dušu sačuva. Ali, pre božija promisao i čistota Vidovdana, nego državnička mudrost našeg umišljenog Vođe, uticali su da od toga danas odustane. Da ne kalja i sramoti najveći srpski praznik. Hvala mu!

A upaljena baklja Vere mitropolita Amfilohija, koju nam je podario pre nego se otisnuo u Nebesku Srbiju, neka svakom od nas, pa i njemu, osvetli Put kojim treba ići u odbrani Svetinja koje imamo.

I zato, ne gubimo veru i nadu. Prisetimo se da je danas Vidovdan, praznik Svetog Vida, dan Kosovskog zaveta, sećanje na Svetog kneza Lazara i sve mučenike srpske. Ko danas ne oseti Miloševu odlučnost i Lazarevo spokojstvo, ko zaboravi mučenika Principa i preko milion ljudi na Gazimestanu, ko ne pomene srpsku Crnu Goru, nije Srbin i bolje da se ni rodio nije.

A onaj ko izdajnicima oprosti vezanog Slobodana Miloševića koga vode u Hag na pogubljenje, ko zaboravi one koji godinama pokušavaju da Nebesku Srbiju uguraju u briselski Had, sve vozeći džipove i jahte kupljene Soroševim parama i ko oćuti hapšenja kosovskih mučenika koji brane svoju veru i pravo na život zemaljski, neka čeka Lazarevu kletvu na svom porodu.

Danas je Vidovdan, braćo i sestre! Praznik Svetog Vida! Dan kada se, po predanju, svi ljudi provide! I Obilići i Brankovići…!!!

Rimejk teksta „Vidovdan, leta gospodnjeg 2020.“ objavljenog 28.06.2020.

Izvor: CEOPOM Istina