Autor: Dragan Milašinović

Vučićeva rijaliti najava odlaska sa čela SNS-a

Naslovna / Osvrt urednika / Vučićeva rijaliti najava odlaska sa čela SNS-a

Kategorija: Osvrt urednika / Objavljeno: 03/03/2018, 07:52

…Drugo pitanje, koje se logično nadovezuje na prvo, a moglo bi glasiti – dokle predsednik namerava da krši norme Zakona kojim se uređuje njegov rad? – možda pravnicima izgleda složenije, ali meni kao analitičaru ima još jednostavniji odgovor – Dokle mu se prohte! …

Dragan Milašinović – „Srbija između apsolutizma i meke diktature“(1)

Moj poslednji tekst za portal Fond strateške kulture, pre nego su Vučićofili u ruskoj vlasti naprasno okončali njegov višegodišnji rad, nosio je naziv „Srbija između apsolutizma i meke diktature“ i imao je za temu jedno od brojnih kršenja srpskog Ustava od strane njenog predsednika Aleksandra Vučića. Konkretno, člana 115. koji kratko, ali veoma jasno kaže: „Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost” .(2) Naravno, reč je o Vučićevoj uzurpaciji funkcije predsednika najveće stranke u zemlji, SNS-a, koju je (s obzirom na pomenuti član Ustava) bio dužan da napusti istog trenutka kada je položio predsedničku zakletvu. Činjenica da on to nije učinio, niti se udostojio da građanima obrazloži svoju samovolju u ignorisanju najvišeg državnog akta, već su to umesto njega, krajnje nespretno i nestručno, činile neke napujdane partijske kreature, nije zdravo delovala ni po demokratiju, ni po Srbiju.

Ali, evo, nešto više od dva meseca nakon tog teksta, predsednik se oglasio po tom pitanju. Nije to učinio preko zvaničnih institucija kojima raspolaže, već preko neformalnih centara medijske moći u kojima, očigledno, uživa. Dobro shvatajući da mu ono što saopštava najbolje prolazi kroz atmosferu sveopšteg cirkusa predsednik nam se obratio sa Marićeve “Ćirilice”, emisije koja se iz nekadašnjeg glasila bezbednosnih službi, pod Vučićevom vlašću pretvorila u politički rijaliti šou koji jedva da je ozbiljniji od onih “Parova” koji se, ne slučajno, emituju pre i posle njega.

I evo šta nam je predsednik poručio glede svoje partijske funkcije, koja ga očigledno dovodi u sukob interesa u vršenju javnih funkcija, što nakon njegove uloge u kampanji za beogradske izbore vide čak i politički slepci.

On će, rekao nam je, ostati na mestu šefa SNS-a još najviše godinu dana, čime će skratiti svoj četvorogodišnji mandat koji je dobio na stranačkim izborima 2016. Posle naredne izborne skupštine stranke on će, zamislite, “vođenje stranke prepustiti nekome drugome”(3), jer ne namerava da se kandiduje za još jedan mandat.

Da malo ovo razložimo, kako bi Vam bilo lakše da shvatite zašto Vučić ozbiljne političke namere saopštava na rijaliti televizijama kakve su “Pink” i “Hepi”. Kad kažem rijaliti-televizije ne mislim ništa uvredljivo već prosto saopštavam činjenicu da su rijaliti-programi u raznim vidovima glavni sadržaj njihovih programskih šema.

Dakle, u toj polucirkuskoj atmosferi, potpuno neprimerenoj za gostovanje predsednika države, Vučić nam prvo saopštava dokle namerava da ostane na funkciji koju je (po članu 115. Ustava Srbije i članu 9. Zakona o predsedniku Srbije) bio obavezan da napusti odmah kada je položio predsedničku zakletvu, a zatim nam otkriva i na koji način namerava da napustiti funkciju koju sve ovo vreme nezakonito obavlja – “prepuštanjem nekome”, do isteka njegovog stranačkog mandata!

Budući da nas je, preko Marića, obavestio kako namerava da se, ignorišući Ustav u zakone, na partijskom čelu šepuri još godinu dana, jasno je koliko je bila tačna moja konstatacija napisana u decembru prošle godine, a ovde citirana na početku – da će na stranačkoj funkciji ostati dokle mu se prohte! A prohtelo mu se, eto, da to bude još godinu dana. Nakon toga će on, opet što mu se tako hoće, skratiti svoj stranački mandat, ali ne ostavkom kao demokratskim izrazom usklađivanja svog rada sa pravnom nomenklaturom države, već “prepuštanjem nekome” koga će, dabome, birati on sam a ne stranački organi ili članovi stranke. Ako izuzmemo vladare u kraljevinama i carevinama, ne poznajem bilo koju državu u savremenom svetu u kojoj se funkcija napušta „prepuštanjem nekome“. Ako neko želi da mi spočita braću Kastro, odmah ću mu reći da je Raul, pošto mu je prepuštena vlast, organizovao izbore i pobedio.

„Prepuštanje nekome“ kao način odlaska sa funkcije, dabome, ne poznaje ni pravna regulativa ove države, ali Vučiću se očigledno može sve šta mu padne na pamet. I zato nam to saopštava sa rijaliti televizija, u zabavno-političkim emisijama, kao novom žanru TV programa. Ne vidim da je ikome od SNS-ovaca, ili dežurnih nam “analitičara” zasmetala ova vođina rijaliti “demokratija”. Narod je već naučio da vlast može sve. A i veruje Mariću.

Ali, ipak, kulminacija Vučićevog totalnog ignorisanja ne samo Ustava i zakona, već i zdravog razuma građana Srbije, te večeri desila se kada je uzeo da objašnjava kako njegovo učešće u predizbornoj kampanji pred beogradske izbore nije kršenje najvišeg zakonskog akta. Bez imalo srama, kao da se obraća pacijentima neke duševne bolnice, a ne ozbiljnim ljudima, Vučić je “pojasnio” kako on jeste predsednik svih građana, ali da je na stranačkim skupovima učestvovao vikendom, i to po sat vremena.(4) Pri tome je i dodao:

“Svakoga dana sam na poslu bar dva ili tri sata ranije od onih koji bi da me pobeđuju i radim još sedam sati duže nego oni”(5) – koristeći svoju omiljenu tehniku skretanja sa škakljivih tema. Jer, kakve veze ima to što na posao dolazi dva sata ranije, ili radi sedam sati duže od “onih”, sa kršenjem Ustava o kome je reč?

Nema, ali to je manje važno. Već smo naučili da predsednik na pitanja koja mu se ne sviđaju odgovara histrijom ili pričajući ono što nema blage veze sa onim što ste ga pitali. Ono što je važno jeste da, bar prema onome što nam je pred Marićem govorio, Vučić smatra kako u danima vikenda, ili van svog 18-časovnog radnog vremena, on nije predsednik Srbije i da tada može živeti, raditi i javno delovati kao da nije položio predsedničku zakletvu. Jednostavno, ostavi je u predsedničkoj rezidenciji i zaključa. „Klop katanac i babin kanavac“ – što bi reko narod. Kakav drugi smisao može imati rečenica da je “na stranačkim skupovima učestvovao vikendom”?!

Vučić, dakle, smatra da vikendom Srbija nema predsednika, ali SNS ima lidera, a izborna lista svog nosioca, ili da vikendom Ustav ne važi, pa samim tim i njegov stav iz člana 115. koji kaže: “Predsednik Republike dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija”, ne proizvodi pravno dejstvo.(6)

Šta god od toga da je nije ni dobro, ni normalno. Bolesno je. Pa, ipak, on to govori u kameru, a u punom studiju takvu nebulozu nagrađaju aplauzom, dok se oni koji bi trebalo da vode računa o funkcionisanju pravnog sistema i legalnosti izbora prave da je sve regularno. I opozicija, koju ovakvo kršenje ustavnih i zakonskih odredbi direktno pogađa, istina pomalo gunđa ali zvanično ne reaguje i prihvata da učestvuje u tom cirkusu. To, opet, govori da njihov cilj nije izborna pobeda već da njega, Vučića, privole ili primoraju da im baci koju mrvicu sa punog gradskog stola. E, moj, jadni Beograde … E, moja kukavna Srbijo …

A znate li šta je najgore od svega? Što on, zapravo, i ne razmišlja o tome da za godinu dana napusti bilo koju od svojih funkcija. To obećanje proći će kao i slična obećanja o nalaženju odgovornih za Savamalu, Malijevoj smeni, kosovskoj ZSO itd, itd. Kao i ova beogradska predizborna obećanja, uostalom …

Zato ih i daje u rijaliti-šou zvanom “Ćirilica”. Tu ionako sve može da bude, a ništa ne mora da znači. i uvek odlučuje PRODUKCIJA …

__________________________