Vučić na putu svile uz zvuk Putinovog klavira

Teško da je Aleksandar Vučić mogao i sanjati bolju priliku da zaokruži svoj premijerski i otpočne predsednički mandat od posete Kini i učešća na međunarodnom forumu “Jedan pojas, jedan put” u Pekingu, na kome je učešće uzelo 29 država, zastupljenih delegacijama na najvišem nivou (predsednici država ili vlada). Pored domaćina Su Đipinga, skupu prisustvuju  i ostali svetski lideri, značajni za novi kineski Put svile, među kojima i Vladimir Putin, Angela Merkel i drugi. (1)

Na samom forumu Vučić se kao premijer Srbije, sa oreolom budućeg predsednika, obratio dva puta. Zvaničan nastup imao je e na temu bliže međuljudske razmene, a njegovo drugo obraćanje bilo je tokom sesije Okruglog stola o mogućnostima zajedničke saradnje i razvoja.(2)

Sve u svemu ovo je velika prilika za Srbiju da se strateški približi zemljama Evroazije u okviru razvoja Novog puta svile kao koridora za direktnu isporuku robe sa Istoka, što je privredna strategija Kine koju ova zemlja promoviše od 2013 godine. U toj strategiji Srbija ima važno mesto kako zbog svog geografskog položaja, tako i zbog tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje. 

Na ovakvim skupovima mnogo toga dešava se u okviru susreta na marginama, tokom radnih obroka, pauza između sesija, i s, gde učesnici izmenjuju mišljenja o aktuelnim temama. Prvi takav susret, sa predsednikom Turske, Redžepom Taipom Erdoganom, Vučić je imao pred početak foruma i karakterisao ga je prijateljski ton, uprkos evidentnoj Turskoj umešanosti u najnovije balkanske nestabilnosti.

Ali, najznačajniji susret na marginama foruma “Jedan pojas – jedan put” Vučić je svakako imao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a srpski lider kao da je poslušao preporuku iz mog kratkog teksta „Učenje iz Putinovog klavira“(3) i očigledno je sa Putinom razgovarao otvorenije nego inače. U ekskluzivnom obraćanju za RTS, u kome je preneo impresije sa tog sastanka, delovao je smireno i zadovoljno, što je kombinacija koju kod njega retko viđamo. Izgleda da ruske note umeju da budu melem za srpske uši.

On je istakao kako je sa Putinom razgovarao o bilateralnoj saradnji, stanju na Balkanu, pretnjama stvaranja „Velike Albanije“ i ostalim problemima u regionu, kao i da su postigli visoku saglasnost u svim pitanjima, što je, kako je podvukao, za našu malu zemlju od velikog značaja.

Ako apstrahujemo Vučićeve uobičajne floskule o ponosu, maloj zemlji i ostalim šablonima na koje smo navikli, tri su bitne, veoma bitne, poruke koje nam je Vučić preneo nakon sastanka sa Vladimirom Vladimirovičem:

• Neće biti Velike Albanije, uprkos evidentnoj pretnji
• Srbija će do 2019. najmanje udvostručiti potrošnju ruskog gasa
• Srbija je jedina zemlja uz bivše SFRJ prisutna na ovom forumu

Što se tiče ovog prvog, to nije samo dobra vest za Srbiju, već i za sve pravoslavne zemlje u regionu, na uštrb kojih bi Albanci da prave svoje imaginarno carstvo. Ta poruka posebno je značajna jer podrazumeva i poraz onih evro-atlantskih snaga koje već desetlećima podgrevaju tu bolesnu albansku ambiciju.

Vest da će Srbija duplirati potrošnju ruskog gasa u naredne dve godine nije dobra samo što najavljuje industrijski rast zemlje, već i zbog tona na koji je izrečena:

„Ukoliko želimo da budemo industrijski razvijena zemlja, moraćemo našu potrošnju da povećamo sa dve milijarde kubnih metara godišnje na četiri ili pet milijardi kubnih metara. Toliko gasa nemamo odakle da uzmemo. Evo, već pet godina me ubeđuju da ga ima negde drugde. Nema, ima ga u Rusiji i dajte da dođe preko Turske, Bugarske, na bilo koji način, samo nam omogućite da 2019. ne dočekamo bez gasovoda i gasnih konekcija“ – rekao je Vučić.(4)

Ovo nije bilo samo obraćanje građanima Srbije, već i jasna poruka ministarki Zorani Mihajlović, koja se obilato i grlato, koliko je mogla, trudila da razvije alternativu ruskom gasu i minira projekat „Južni tok“.  Ona je ta koja je, dok je bila ministar energetike, tražila alternativna rešenja, pričala o američkim škriljcima koji će se prerađivati u hrvatskim rafinerijama i slične gluposti. Na energetsku politiku uporno je pokušavala da utiče i kad je postala ministar infrastrukture. Jedva su je izgurali, mada i sada na tu temu ponekad soli po medijima. Vučić je očigledno završio sa tim bajkama i, svestan da će biti pod pritiskom EU, odlučio se za jedino praktično i održivo rešenje – ruski gas! U okviru toga najavio je izgradnju interkonekcija sa Bugarskom, kao tranzitnom zemljom. Baj, baj, Zorana…

I na kraju, činjenica da je Srbija jedina zemlja bivše SFRJ koja učestvuje na ovom forumu, govori da će ona biti čvorište „Novog puta svile“ ne samo za Balkan, već i za Evropu i Bliski Istok. Nije to posledica samo našeg geografskog položaja, već nesumnjivo i ruskog uticaja u ovom složenom projektu u Kome je Kina vrh ledenog brega.

Da, da. Ruska muzika pravi je melem za srpske uši. Još samo kad bi je češće slušali…

_____________________________________

(1) – rs.sputniknews.com/politika/201705101111115897-vucic-kina/

(2) – www.dnevnik.rs/politika/vucic-sa-kineskim-investitorima-veceras-sa-erdoganom-13-05-2017

(3) – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/uchen-e-iz-putinovog-klavira/

(4) – www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/vucic-pet-godina-me-ubedjuju-da-gasa-ima-a-nema-sem-iz-rusije/

Izvor: Fond Strateške Kulture