„Нестраначки“

Много тога смо сазнали пре неки дан. На ванредној конференцији за новинаре Владе Србије чули смо о најстручнијем, најмлађем и у највећој могућој мери нестраначком министру, који подноси оставку зато што председник владе „има меко срце“ (према пензионерима), али остаје специјални саветник у влади зато што је најбољи, али очигледно не довољно добар да би био министар, а није добар да би био министар не зато што није у праву, већ зато што живот није такав какав он мисли да јесте… Као и у случају петорице полицијских генерала – недавно смењених иако су премијеру и одлични и беспрекорни – сви су невини и сви криви, преко свега ће се прећи, само је важно да се власт задржи и ствари котрљају… Вучић што је успешнији све више лични сфингу.

Тако је завршила још једна спинована сторија о чудотворном, нестраначком, експерту – спаситељу. Свашта смо током протекла четврт века видели: банкарку – српску мајку, ујку-премијера из Америке, монетарног супердеку, Божу-дерикожу, експертску странку…

Пре годину дана, у једној реконструкцији владе у којој је тадашњи први потпредседник владе сменио чак и самог себе, отарасили смо се бивших екперата из Г17/УРС-а, а добили смо двојицу стручњака: искусног Радуловића и млађаног Крстића. Радуловић је убрзо дошао у програмски сукоб са харизматичним Вучићем па је постао опозиција. Сада из сличних разлога одлази и министар финансија Лазар Крстић. Одлази на пријатељски начин. Дао је јавни омаж култу личности Александра Вучића (сетимо се када је оставку поднео Вулин – па су га Срби са Косова замолили да је повуче – како је сладострасно изјавио да само Александар Вучић воли Србију више од њега)…

Једну говорну вежбу о „мајчином срцу“ прилагодио је премијеру. Премијер је пак изнео и поуку да пензије не могу бити оволико високе, али он неће дозволити њихово смањивање. Треба да знамо да му је тешко, тешко шта год одлучио… И на крају су сви задовољни: влада нешто ради чак и суботом, грађани су додатно информисани о непремостивим тешкоћама и о недовољно познатој чињеници да их влада не решева искључиво зато што јој је жао народа… Коначно, сада Крстићеве послове привремено обавља други експерт – Вујовић, министар привреде.

И замислите, у таквим околностима, неко у Црној Гори захтева да гадоначелник Подгорице постане нестраначка личност! Прво, као да таквих уопште има у државама које се налазе у транзицији. Друго, где су ауторитет и политичка моћ нестраначког? Треће: да ли неко заиста мисли да ће народ заборавити шта је заиста СДП, само уколико сада, рецимо заједно са ДПС-ом, изаберу нестраначког градоначелника?

 Државама какве су Србија, па и Црна Гора, потребни су политичари спремни да спроведу реформе, који ће бити способни да изграде државне установе  и демонтирају партијску државу… Експерти су ту могући само као саветници. У уређеним, демократским друштвима експерти могу да одмене политичаре. И тада, само привремено.

У вези са нестраначким кандидатима и експертима у влади, највише брине и онеспокојава безнадежан осећај већ виђеног. Експерт на власти код нас може бити „неуспешан“ и „успешан“. У првом случају ће га избацити, сменити, најурити, поднеће оставку или ће обавити задату дужност и вратити се ранијем послу (што јавност такође разуме као неуспех). У другом случају ће ући у владајућу странку – свеједно да ли зато што је од почетка желео да преваре народ или преварен утиском да само тако може да спроведе промене.

У нашим земљама, проблем са експертима своди се на очекивања. Грађани од експерата очекују ЧУДО. Они треба да реше проблем како остварити социјалну државу са народом као социјалним случајем. Како напунити државну касу без повећања пореза, исплатити неодрживо високе пензије без инфлације, повећавати животни стандард без производње, водити самосталну политку уз задуживање, напредовати захваљујући увозу…? У другачијим условима реформе могу да донесу и политичари, али би онда изгубили популарност, не би могли да буду изабрани на изборима, у ком случају игра по природи ствари губи смисао. Политичари у нестраначкој личности виде заклон и брану… Експерт му дође уместо идеологије у коју не верује и програма који је писао са циљем да се римује… Требало би да експерт надомести уверење и знање, а за сликање само ако мора, јер зна се ко је најфотогеничнији у влади.  Док је експерт ту, ствари су лакше: ако му иде добро повећаваће се популарност политичара; ако крене по злу, требаће времена да грађани доведу у везу две популарности – политичар ће неко време бити заштићен, а лако ће му бити да се једном одрекне експерта, па можда чак и добије на популарности док га буде јавно грдио и оптуживао…

Добра страна закаснелих транзиција је у чињеници да су све грешке већ починили други… Међутим, има оних који могу да уче само на сопственим гешкама.

Извор: Дан/Напредни Клуб