Kako shvatiti upozorenje o opasnosti „državnog udara“

Stranka Treća Srbija je 9.12.2014. na konferenciji za medije upozorila javnost da se u Srbiji sprema „državni udar“. Okosnicu zavere za „destabilizaciju“ Srbije, po čelnicima stranke, čine „organizacija Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS), čiji je osnivač Srđa Popović, a uz koju stoje njima lojalne nevladine i političke, organizacije, kao i neki kriminalni klanovi, ekstremne formacije i novinarska udruženja stacionarana u Vojvodini“. Plan je da destabilizacija krene od Vojvodine, da se udari na glavni ruski ekonomski interes u Srbiji, NIS, da se pokuša nasilan upad u njegovu zgradu u Novom Sadu, čime bi se fizički ugrozili ruski državljani koji tamo rade, što bi izazvalo zvaničnu reakciju Moskve, što bi, opet, stvorilo podlogu za pogoršanje srpsko-ruskih odnosa. Bila bi izazvana podela na (proevropski) sever i (proruski) jug. „Konačno, u tom kontekstu se moraju posmatrati i sve jači antiruski ispadi, koji su u početku bili artikulisani kroz zahtev da se obeštete građani zbog privatizacije NIS-a, da bi nakon zaustavljanja realizacije projekta Južni tok ti zahtevi bili radikalizovani u pravcu zahteva za uvođenje sankcija Rusiji, raskid energetskog sporazuma i te privatizacije”, rečeno je na pres-konferenciji, uz poziv da nadleži ispitaju CANVAS bivšeg otporaša Popovića i ustanove zašto je proglašen za „terorističku organizaciju“ od strane „prijateljskih“ Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kako shvatiti upozorenja na mogućnost „državnog udara“ protiv vlasti koja je sama izvela državni udar ukidanjem ustavnog poretka zemlje pre dve godine, kada je počela da uspostavlja granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije? Vlasti koja je nasilno uterala Srbe sa severa KiM u narkoterorističku tvorevinu Kosovo*. Vlasti  koja nije ni prstom mrdnula – zapravo dopustila da Kosovo* bude primljeno u punopravno članstvo MOK-a*. Vlasti koja je ućutkala Ustavni sud – i to ne samo po pitanju KiM. Vlasti koja je dozvolila da već više od tri meseca država „funkcioniše“ bez rada pravosuđa, samo da bi omogućila uskom krugu „notara“ da se preko noći bukvalno obogate, i to na račun državnog budžeta. Vlasti koja je okupirala medije kao nijedna dosad. Vlasti koja je dozvolila da se albanski predsednik koji je otvoreno, usred Beograda, pozvao na priznanje „kosovske nezavisnosti“, slobodno šetka po Srbiji, drži zatvorene (dakle, bez prisustva predstavnika vlasti ili medija) sastanke sa svojim sunarodnicima u Preševu, i pozdravlja nosioce zastave Velike Albanije na putu za Kosovo* – bez ikakve zvančne pratnje bilo kog zvaničnika Srbije.

Ne čini li se gospodi iz Treće Srbije da je državni udar odavno započeo, i da se njegove razmere samo šire? I, što je najgore – ne čini li se da oni uopšte nisu reagovali? Ni na početku istinskog, konkretnog državnog udara, a ni dosad? Bar ne na način na koji reaguju i uzbunjuju javnost sad, kada je vlast koja je sprovela i sprovodi permanentni državni udar – po njihovom kazivanju ugrožena? I šta onda misliti?

Prva misao koja pada napamet je da bi alarm koji je uključila Treća Srbija bio mnogo uverljiviji i verodostojniji da su njeni čelnici i prethodno analogno reagovali na Vučićeve, Dačićeve i Nikolićeve akte državnih udara, tj. akte koji su podrivali i podrivaju sam temelj ustavno-pravnog poretka u Srbiji. Ali, kao što se da primetiti, jer bode oči – nisu. Tako da nije ni čudo što već sledećeg dana Srbija nije bila na nogama zbog tog upozorenja.

Naprotiv. Srbija (i dalje) deluje ravnodušno. I to, naravno, ne samo zbog manjka kredibiliteta Treće Srbije po ovom pitanju. Ima tu više razloga: od oguglalosti i na najveće „senzacije“ usled prezasićenosti istima zahvaljujući „marljivom“ (trenutno omiljeni pridev vrhovnog protestanta) radu „proevropskih“ medija, opšte usredsređenosti na svakodnevno krpljenje kraja s krajem i grčevitu borbu za golo preživljavanje „bolnih ali neophodnih reformi“, nemogućnosti arogantno nabreklih i očigledno nepristojno i neopravdano dobrostojećih pripadnika vladajuće političke klase da ikoga inspirišu na njihovu odbranu, pa makar se radilo i o državi, i opšteg nepoverenja u i razočaranošću sa političarima i strankama uopšte.

Oni koji su uvek prvi, a suštinski i jedini spremni da stanu u odbranu države – patriotski i nacionalno orijentisani građani, nažalost dobrim delom dele (još uvek nedokazanu) želju bivših otporaša da bace Vučićev režim na đubrište istorije. U očima nacionalno svesnog sveta, Vučić i njegove stranačke i koalicione horde su izdajnici Kosova. I ne samo Kosova, već i same države, jer hoće da prodaju sve što je preostalo a profitabilno strancima, a zemlju Arapima, tim istim s kojima Treća Srbija „obaveštajno“ sarađuje i naziva ih „prijateljskom“ zemljom, uprkos činjenici da su među prvima priznali „kosovsku nezavisnost“. Da ne govorimo o „proevropskoj politici“ vlasti na koju je nacionalno svesni segment populacije alergičan.

Naravno, ne može se ne primetiti da je, bar po jednom pitanju, Srđin CANVASna istom putu kao i Vučićeva vlast. Jer, nije CANVAS-u prvom palo napamet da dovodi u pitanje privatizaciju NIS-a. Ta genijalna zamisao je potekla još proletos iz redova sadašnje vladajuće koalicije. Ništa SARTID, ništa MAGNOHROM, ništa ostali svetli primeri „reformske tranzicije“ – NIS je na meti!I, što bi Vučića onda branili npr. rusofili? I nije ovde reč samo o rusofilima. Što bi ga branili svi protivnici lopovskih privatizacija, burazersko-koruptivnih transakcija koje su iza sebe ostavile pustoš kakvu ostavljaju biblijske najezde skakavaca?

Najgore je, što se same države tiče, to što u upozorenju Treće Srbije ima dosta toga kredibilnog, mogućeg, čak možda i verovatnog. Na primer – napad na NIS sličan onome koji je na konferenciji za medije opisan uopšte nije teško zamisliti, kao što nije teško zamisliti bilo kakav ciljani i sistematski napad na ruske ekonomske i druge interese u Srbiji, pogotovo u ovom rovitom, „tužno-jokovskom“ vremenu. Nije teško zamisliti ni istinsku destabilizaciju zemlje koja bi krenula iz Vojvodine. Ali nije teško zamisliti ni destabilizaciju uzrokovanu užasnom nemaštinom i besperspektivnošću. Zašto to ne mogu da budu razlozi za destabilizaciju Vučićeve vlasti, a ne samo subverzivno delovanje CANVAS-a? Nema li i ostatak populacije validne razloge za otvorenu reakciju protiv sadašnjih vlasti? Treća Srbija, kao ni jedna druga politička organizacija, nema pravo da ne bude svesna sveobuhvatne slike, pogotovo kada izdaje ovako alarmantna upozorenja.

Treba se i te kako brinuti pred mogućnošću destabilizacije zemlje, a i mogućnošću njenog daljeg cepanja, pa čak i izbijanja građanskih sukoba. Zapad je uvek tu da pomogne ako negde zapne u procesu svakog krvavog rasturanja bilo koje zemlje. Ali – da li je prava reakcija pokušaj odbrane jednog bezakonog i moralno bankrotiranog režima koji svakim novim danom rasprodaje neki novi državni interes? Režima čiji je rok upotrebe kod gazda koje su ga i postavile i kojima je dužan (zato i Vučićevo večito kukanje o „obavezama“ koje je očigledno on sam preuzeo, a svi mi „moramo“ da ispunimo) polako ističe? Ili prava odbrana počinje sa svešću da režimi ovih starih, istrošenih, kompromitovanih i korumpiranih političkih elita nisu vredni odbrane – ali da država jeste? Jer to su dve različite stvari. A braniti državu mogu samo oni koji je poštuju, koji poštuju njen narod i njene svetinje, koji poštuju svoje istinske saveznike a umeju da prepoznaju neprijatelja i gaje svest o tome da je „integrisanje“ sa neprijateljem samo dobrovoljno pristajanje na steg anakonde iz koga nema izlaska.

Dakle, jeste došlo vreme za odbranu države. Za raskidanje ciničnih i duboko štetnih lanaca lažnih „evrointegracija“. Za revolt protiv činjenice da su nam Nemačka, Britanija, SAD i još mnogo sitnijih pakosnika namerno i svesno uskratili razvojnu šansu zvanu Južni tok. Za oslobađanje medija. Za okretanje sebi i svojim istinskim saveznicima, odnosno onima koji svoje odnose s nama ne uslovljavaju ustupcima koji su nam od životnog značaja. Za konsolidovanje protiv svega što ovaj bedni, korumpirani i izdajnički režim predstavlja, a to su upravo vrednosti Srđinog CANVAS-a. Sad samo treba videti kako to na najbolji način uraditi, u isto vreme pažljivo izbegavajući instrumentalizaciju od starne onih kojima su i Vučić i Nikolić i Dačić i CANVASsamo municija u procesu konačnog uništavanja Srbije.

Izvor: Fond Strateške Kulture