Zaoštravanje geopolitičke igre u 2015.

Minula godina je na međunarodnom planu veoma ličila na veliku sportsku utakmicu u kojoj učestvuju svi glavni svetski „igrači”: SAD, Kina i Rusija. Nemačka, Francuska, Velika Britanija i neke druge evropske zemlje nastupale su tobože u ime zajedničkog tima jedinstvene Evrope, ali ne libeći se i potajnih igara u svoju korist. Po svemu sudeći, u 2014. glavna takmičarska disciplina bio je veliki tenis. Sa bombom u ulozi loptice u vidu Ukrajine. Istina, SAD su kasnije pokušale da iskomplikuju igru ubacajući na teren još i Islamsku državu.

Zasad niko nema konačne i zvanične rezultate, ali prognoze MMF pružaju mogućnost za izvođenje nekih zaključaka. Treba priznati da je Vašington – prema godišnjim rezultatima – svakako uspeo da pobedi. Nije formalno, jer je Kina, prema paritetu kupovne moći, postala prva u svetu sa 17,6 biliona dolara ili 16,48% svetske ekonomije. Neka i nije mnogo, ali je više od prognoze za SAD gde se očekuje samo 17,4 biliona dolara, odnosno, 16,28%.

Međutim, to je tako ako se računa po paritetu kupovne moći, jer ako se računa u apsolutnim ciframa, onda su SAD uspele da reše jedan od ključnih zadataka zbog kojih je projekat „Ukrajina: Majdan 2.0” i započet – stvaranje široke zone ekonomske nestabilnosti, da bi u njenom svetlu Amerika izgledala kao finansijski raj, čak i kada se uzmu u obzir njeni domaći tekući potresi. Kao raj u koji mora da pojuri kapital iz ostalog dela sveta.

Na primer, za period januar-septembar 2014. čisti odliv kapitala iz Rusije iznosio je 85,2 milijarde dolara. To je dva puta više nego za isti period prošle godine. Novac je odlazio i iz drugih zemalja, što je omogućilo Americi da po tekućim cenama očekuje dostizanje BDP na nivou 16,8 biliona dolara, u Kini samo 10,4 biliona dolara.

Prema opštoj oceni, Vašington ima čime da se ponosi. Prema podacima Federalnog rezervnog sistema, godišnje se BDP SAD u celini povećava za 2,3-2,4%. Ministarstvo finansija uspelo je da svede budžet sa deficitom samo od 483,4 milijarde dolara, iako je taj pokazatelj pre godinu dana iznosio 680,2 milijarde, a krizne 2008. bio dostigao 1,4 biliona dolara.

Međutim, čime je Amerika platila svoj prelazni uspeh?

Pad cena sirove nafte faktički je ubio čitav sektor američke proizvodnje ugljovodonika iz škriljaca, koji je jedan od ključnih programa porasta ekonomije SAD, tako da će u tekućoj godini Vašington morati da traži neke druge izvore. Mogu se zaboraviti i isporuke tečnog prirodnog gasa iz SAD, kao i kanadskog gasa iz škriljaca. Do leta 2015. na tržištu se očekuje promena trenda od sadašnje hiperprodukcije na nivou 1,2-1,8% obima svetske proizvodnje do 6-8% njenog deficita. Ali, teško da će to pomoći SAD.

Za primer se može uzeti država Aljaska, čiji budžet se najvećim delom formira od naftnih prihoda. Tako je zbog pada svetskih cena deficit budžeta te države povećan do 3,5 milijarde dolara. Zbog nedostatka novca već je obustavljena izgradnja jednog gasovoda, jedne hidrocentrale, dva puta, jednog mosta i raketnog sistema Kodiak. Sve to znači ukidanje radnih mesta, a to uopšte nije jedinstven slučaj. U Teksasu je u periodu oktobar – novembar iz naftne privrede otpušteno 2,3 hiljade ljudi. U periodu jul – decembar zbog pada cena za barel na berzi ta država je svakodnevno gubila do 83 miliona dolara, a deficit budžeta Luizijane za naredni period 2015.-2016. prognoziran je na nivou od 1,4 milijarde dolara.

Ovo je važno da se razume zato što su SAD uspele da pokriju gubitke na račun proširenja budžetskih rashoda i intenziviranja široke potrošnje u svetu. Na primer, u trećem kvartalu 2014. federalna vlada SAD povećala je troškove za 9,9%, a troškove država – za 1,1%. Ali, to se moglo činiti samo na račun infuzije beskamatnog novca u ekonomiju. Mogućnosti takvog instrumenta u ovom trenutku su iscrpljene. Zato bi bilo dobro kad bi granata ukrajinskog rata eksplodirala na ruskom delu terena za igru.

Ali, za sada posledice više idu Kini na ruku i udaraju po Evropi, najpre po Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, Tokom 2014. britanska ekonomija je demonstrirala zdrav izgled, ali kako se približavao kraj godine prognoza njenog rasta prvo je smanjena sa 3,2 na 3%, zatim na 2,6. Neki eksperti već sada tvrde da je neosnovano očekivati više od 2,2%. Uzroci su isti – pad cena za energente. Pad nacionalnog izvoza (prema internim proračunima) za sada je 1,6%, a rast uvoza za 0,6%. Britanski indeks FTSE100, koji simbolizuje britansku ekonomiju do decembra je pao za 2,1%, što je pokolebalo investitore u odnosu na britansku ekonomiju. Verovatno će u 2015. London morati da oslabi funtu što će dovesti do dalekosežnih posledica kako za Britaniju, tako i za Evropsku uniju u celini.

U geo-ekonomskoj partiji za 2014. takođe primetno dobija Nemačka. Ako je rast njene ekonomije za 2012. iznosio 0,7%, za 2013. – 0,4%, onda se prema rezultatima protekle godine odmah očekuje povećanje nemačkog BDP za 1,4%, a zatim i 1,45-1,5%. Ipak, ni to ne prolazi bez problema. Samo antiruske ekonomske sankcije dovele su do smanjenja obima izvoza u RF za 16,4%.

Račun uglavnom plaćaju „mladi Evropljani” poput Poljske i pribaltičkih zemalja, naravno, i Ukrajina koja je za razne spoljne obaveze tokom 2014. dala dva puta više novca nego što je dobila finansijske pomoći.

Inače, čak i Nemačka više nije u stanju da nastavi da nosi breme evropskog finansijskog donatora. Unutar EU već se razgovara na temu „nosivosti” Bolivara. Prvi put za sve vreme, počev od krize 2008. Berlin je izjavio da nije protiv izlaska Grčke iz EU, što je čak i moguće prema rezultatima predstojećih izbora, iako su pre toga svi složno govorili da rizik od potpunog raspada EU u slučaju odlaska Grčke prevazilazi sve teškoće za finansijsko spasavanje Atine.

Ne čudi što je Evropa nekako iznenada prestala da daje novac Ukrajini. Mnogo obećava, ali se svaki put ispostavi da je za to neophodno da Kijev ispuni sve više novih uslova, pre svega finansijskog i opšteg organizacionog karaktera. Na primer, da smanji deficit državnog budžeta i da pobedi korupciju. I jedno i drugo je nedostižno iako se Kijev veoma trudi.

Premijer Ukrajine uspeo je da organizuje najveću aferu u istoriji te zemlje – da postigne prihvatanje predloga budžeta za 2015. od strane parlamenta bez obzira što ga niko od poslanika čak nije ni video. Ipak, uz novogodišnju tišinu i u pripitom stanju poslanici su prihvatili budžet, jer bez njega zemlja uopšte nema šanse za dobijanje bilo kakvog novog novca od međunarodnih finansijskih institucija. A novac je potreban u velikim količinama – najmanje 17 milijardi dolara.

Uostalom, šta god tim povodom govorio Soroš, Kijevu svakako niko neće dati novac. Prvo, zato što donatori nemaju toliki novac. Drugo, kolaps ukrajinske ekonomije već danas čini iluzornim izglede za njegovo vraćanje. Treće, vlada Ukrajine ne krije nerealnost odobrenog budžeta, a takođe ni činjenicu da niko ne namerava da ga u prihvaćenom obliku realizuje. Budžet je odobren isključivo forme radi, a dalje će ga ispravljati „u hodu”.

Od 48 novih poreza (ili smanjenja stavki budžetskih rashoda) za sada su poslanici ratifikovali samo 9. To znači da su cifre koje su „nacrtane” u budžetu od samog početka neostvarive. To i u Briselu dobro razumeju.

Uz to, Kina je odlučila da podseti Kijev na „stari dug”. Radi se o sledećem. U okviru opširnog investicionog programa po modelu „novac u zamenu za namirnice”- Peking je 2012. postigao sporazum sa Ukrajinom – Kina će ulagati u modernizaciju ukrajinske poljoprivrede, a povećanje poljoprivredne proizvodnje isporučivaće se u Kinu. U okviru tog sporazuma, Kina je, pored ostalog, samo na račun budućih isporuka pšenice početkom 2014. doznačila Ukrajini 1,5 milijardu dolara avansa. Međutim, gde je i za šta taj novac potrošen još uvek je tajna. Kijev je isporučio Kini pšenicu samo za iznos od 153 miliona, a onda je slegao ramenima, navodno, nema više. Opet su u zemlji revolucija, lustracije, odbijanje spoljne agresije, jednom reči – „viša sila”. Nema pšenice. Preciznije, nje nema samo za Kinu pošto je za sirijske ustanike, za Iran, Saudijsku Arabiju i za niz afričkih zemalja Ukrajina negde našla pšenicu.

Pošto je sve to video, Peking je saopštio da priprema tužbu protiv Ukrajine u međunarodnim sudovima. Događaj je zanimljiv ne samo zato što je pozicija Kine neoboriva. Ukrajina je stvarno prekršila obaveze iz ugovora. Ne samo time što su 1,5 milijarda sudskog procesa, plus kazneni penali, plus sudski troškovi koji u takvim slučajevima nisu mali, za današnji budžet smrtonosni. Glavna finesa odnosi se na to što evropski „međunarodni sudovi” nemaju argumenata koji omogućavaju da se ignoriše međunarodno zakonodavstvo, kao što je to bilo, na primer, sa uvođenjem sankcija protiv RF ili sa francuskim „Mistralima”.

Kina ni sa kim ne ratuje. Sem toga, sa kineskom ekonomijom tesno je povezana ne samo evropska nego i američka ekonomija. Dakle, neće proći samo „džentlmenski” – Kijev će kucnuti šahovskom tablom po glavi. Moraće da se plati. Pri tom, u ukrajinskoj blagajni više nema toliko novca, a zvanično „suvereno bankrotstvo” apsolutno jasno izazvano „spoljnim” državnim prevratom, Kinu dovode do prenošenja svojih zahteva na SAD i EU. Ali, sada je za evropsku ekonomiju koja balansira na ivici recesije potpuno pogrešno vreme za ekonomski rat sa Kinom.

Uopšte, ako se podvlači crta, onda je privremeni rezultat nerešen.

Rusija je uspela da prenese igru na evropsku polovinu. U Evropi se postepeno formira shvatanje da Rusija uopšte nije pretnja njenoj teritorijalnoj celovitosti i finansijskom blagostanju. Sem toga, partija koja je u toku proverava čvrstinu same Evrope. A SAD više nemaju šta da izgube.

Izgleda da nas u godini koja je tek nastupila čeka zaoštravanje igre.

Izvor: Fakti