Evropa u sve većoj konfrontaciji sa Islamom

Trebalo je da prođe samo  nekoliko dana od 7.januara, odnosno  od terorističke akcije u Parizu, pa da okolnosti tog zločina budu skrajnute: u prvi plan su izbile demonstracije koje treba da nepristojne polupornografske novine „Šarli Ebdo“ proglase za simbol evropskog slobodoumlja. Tiraž poslednjeg broj tih novina koji je izašao 14.januara, prvo je iznosio 3, a  zatim je povećan na 5 miliona primeraka. U evropske glave se ubacuje nova matrica: „Nećemo dati da muslimani gaze naše vrednosti“. Zaštitnici „evropskih vrednosti“ do logičnog kraja dovode posao izginule redakcije lista – između islama kao pogleda na svet i terorizma pod zastavom islama postavlja se znak jednakosti.

Istovremeno se kod evropske javnosti priprema stvaranje  raspoloženja za predstojeće političke transformacije. Na redu je njena ešalonirana obrada nad društvenim muslimanskim udruženjima u obliku pooštravanja zakonodavstva, pregleda imigracionih normi, jačanja političke kontrole. Aktuelizovaće se i pitanje širokog učestvovanja Francuske u operacijama protiv „Islamske države“ u Siriji i Iraku. U  uslovima potpunog kraha izvikanog multikulturalizma  snagu zakona mogu da steknu i zahtevi koji se upućuju muslimanima – da se odreknu demonstriranja svoje religiozne pripadnosti na javnim mestima. Musliman koji se rodio u Francuskoj koji bez obzira na to ne želi da bude Francuz u toj će zemlji postati još veći tuđin.

Između posthrišćanske Evrope i evropskih muslimana se u kulturi otvorila još veća provalija. Svesti Evropljana Zapadna elita nanosi snažan traumatičan  udarac. Još nedavno Evropljani su ravnodušno  gledali u stotine hiljada žrtava Zapadne civilizacije u muslimanskom svetu. Nije ih dirala pogibija ljudi u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji i drugim muslimanskim zemljama, udari međunarodnog terorizma na Rusiju,  aplaudirali su fašisoidnim ubicama u Ukrajini. Međutim, odjednom se u njihovoj svesti ceo svet prevrnuo zbog ubistva 12 saradnika redakcije pariskog nedeljnog izdanja. Ta promena svesti se može uporediti sa psihološkom atmosferom koja je stvorena 2001.godine pred   vojni upad Zapadne koalicije u Avganistan 2001.

Čime će muslimani da odgovore na to? Turske novine „Dejli sabah“ u vezi s tim diskutuju na sledeći način: „Reklo bi se da u uslovima zapadnog pogleda na svet sloboda kritike različitih religija je sasvim dozvoljiva, ali postoji odlučujuća razlika između te slobode i shvatanja religije od strane muslimana. U evropskom svetu je moguće kulturno  postojanje vernika-Evropljana i ateista, jer  pitanje vere odavno ne predstavlja odlučujući element  njihovog  identiteta. Kod muslimana pitanje vere je za njihov identitet najvažnije, te Evropljani ukoliko odriču religiju muslimana oni time odriču i njihov identitet, tako da se postavlja pitanje koliko je moguće njihovo zajedničko postojanje u Evropi. Takozvani pluralizam Evropljana predstavlja praznu reč. Evropljani   u stvari praktikuju duhovnu monokulturu, a pluralizam sa kojim se susreću u stvarnosti   smatraju za egzotiku i prinuđeni su da za njega plaćaju vrlo visoku cenu. U stvari, u Evropi je na snazi duhovni aparhejd“.

Kinesko izdanje „Global Tajms“ piše o „osećanju nadmoći koje je duboko ukorenjeno  kod Evropljana“.

Britanski Socialist Unity  je još oštriji: „Borba protiv ekstremizma ima smisla samo ukoliko je njen cilj uništenje beskonačnog ciklusa potpunog siromaštva i ljudskog očajanja, koji smo mi stvorili. Zapad je godinama raspirivao to varvarstvo u Libiji, Iraku, Siriji, ali značenje učinjenog je shvatio tek kada je ono dospelo u njihovu kuću. Kada ubijaju  Libijce i Sirijce  u ime tog istog varvarstva koje je odgovorno za „Šarli Ebdo“ glasovi koji su danas najglasniji se uopšte ne čuju. Ogromna većina žrtava terorizma su muslimani. Tek kada se pokajemo za dugačke decenije imperijalizma, kolonijalizma, okupacije i surovog intervenisanja, doći će red na muslimane da se izvinjavaju zbog monstruma koji  su oni stvorili kao odgovor. Francuska vlada zajedno sa britanskom, predstavlja jednog od glavih krivaca za krv, haos i nasilje u Libiji i Siriji. Mi smo i bliski saveznici onih iz Saudijske Arabije. Šaljemo im oružje i obučavamo njihove tajne službe. Prijatelji  smo sa kraljevskim kućama. I sve to  bez obzira na činjenicu da „saudite“ predstavlja gomila zločinaca koji finansiraju i neguju terorizam po čitavom regionu. Taj terorizam je obezglavio poslednjih godina mnogo više ljudi nego novostvorena „Islamska država“.  Ništa ne može da opravda krvavu klanicu u Parizu, ali ne treba da se pravimo… Ako mi zaista osuđujemo ono  što se desilo u Parizu, mi   moramo da osudimo i ono što se dešava u Libiji i Siriji, kao i uništenje u ime demokratije nezaštićenih stanovnika Gaze. Ekstremizam stvara ekstremizam.  Kada ćemo to, već jednom, da shvatimo?

To je pitanje koje visi u vazduhu. Najverovatnije je da odgovor neće stići. Zapad nije u stanju da shvati da u „slobodi reči“ koju on tako neguje, postoji prirodna granica tamo, gde ona prerasta u sprdnju sa religijom. Slavljenje provociranja, koja je bila, i ostaje smisao postojanja „Šarli Ebdo“-a i širenje skandaloznog broja u kolosalno povećanom tiražu može da odgaji nove ubice među onima ko je spreman da sa oružjem u rukama  „sveti proroka Muhameda“. Oni će sejati smrt po gradovima Evrope koja svesno čini korak ka produbljivanju konfrontacije sa ogromnim svetom islama.

Izvor: Fond Strateške Kulture