Блер у Београду – завера или политика

Чуда се ипак дешавају, барем у данашњој Србији. Бивши британски премијер Тони Блер је саветник Владе Србије, и у Београду је одржао и предавање министрима владе Александра Вучића. Човек који је практично предводио лажи о Србији и бомбардовање Србије, човек који је херој албанских екстремиста на Косову и саветник владе Албаније гост је Београда, саветник владе и чак подучава министре. Велика је мистерија како је то могло да се догоди чак и оваквој Србији, али човек се не може отети утиску да је то, ипак, ма какво било накнадно објашњење, ретко јавно понижење и Србије и оних који у њој живе.

Ако је веровати медијским извештајима, Тони Блер и његови домаћини су желели да његово предавање министрима остане тајна, али није више тако, мада је он, поред онога што се јавно зна у Београду, и неколико пута минулих месеци заиста био тајно. Али и даље су тајна два кључна питања. Прво, чему то Блер, који је, додуше, у личним контактима веома шармантан и вешт, може да саветује владу Србије и чиме то он може да подучава министре; и, друго, ко плаћа тај скупи експеримент.

У ранијим саопштењима се тврди да ће Блер саветовати Београд у организацији владе и уређењу кабинета премијера Вучића као и о европским интеграцијама и, наравно, реформама, тој универзалној шифри рушења једне државе. Нејасно је шта ће ту Блер када тај посао већ ради Светска банка. Ако се, међутим, погледа биланс десетогодишњег Блеровог владања британском владом, онда тек није јасно шта би то он могао да уреди и чему да подучи Београд. Блер је као председник владе урушио традиционално моћни државни апарат Британије (civil service) и именовањима својих партијских апаратчика све подредио својој политичкој вољи. Тиме су урушени сви кључни стубови британске државе, од парламента до војске, полиције и судства. Политички, Британија је потпуно изгубила свој идентитет и практично постала – али и буквално – америчка колонија. За своје власти Блер је увео Британију у пет ратова, и Британија је постала саучесник неких од најстрашнијих ратних злочина. И, што је за Британце најгоре, урушена је и привреда Британије, па је Краљевство после Блера, пропорционално броју становника и снази економије, постало најзадуженија земља на свету.

БЕЗ ИКАКВОГ КРЕДИБИЛИТЕТА У ЕУ

Уз то, Блер и Британија припадају потпуно другачијој државној организацији и политичкој култури, британски систем је суштински различит од оних који доминирају у континенталној Европи и самим тим и у Србији, па било каква експертиза британских премијера није примерена. Медији су јавили да је Блер држао предавање министрима о „стратегији политичког деловања, односима са јавношћу и начину на који би требало да комуницирају са медијима“. О медијским манипулацијама би Блер заиста имао шта да каже јер он је на власти био десет година, у великој мери управо захваљујући бескрупулозној контроли медија и њиховој манипулацији. Из његовог кабинета су свакодневно фабриковане медијске приче, врло често буквалне лажи, и хајке на неподобне личности којима су у јавности подгрејаване најниже страсти. Уствари, Блер може да подучава министре само како да вешто преваре сопствени народ, и то о његовом (народном) трошку. Раније је из владе Србије било саопштено и да ће Блер саветовати Србију о њеном путу у ЕУ. Тешко је, међутим, видети како би он ту могао помоћи. Блер – то је ваљда јасно – нема скоро никакав кредибилитет у ЕУ, посебно после манипулација у инвазији на Ирак. Његов утицај у ЕУ је занемарљив и ни један његов план да постане функционер ЕУ није прошао. Неки тврде да је због ЕУ чак прешао и у католичанство али му није помогло.

Посебно је занимљиво питање ко плаћа Блеров ангажман у Београду. Блер је минулих година свог светског ангажмана зарадио велике паре, између 70 и 200 милиона фунти, нико не зна поуздано јер се приходи крију кроз замршену мрежу његових компанија и фондација а ланац се завршава у Руанди, где је регистровано једно од његових предузећа. А у Руанди Блер слови за личног пријатеља тамошњег председника Пола Кигамија, који, поред Блера, међу блиске пријатеље сврстава и Била Клинтона. У преводу, под знаком питања је да ли Блер уопште плаћа порез.

Када је објављено да ће Блер бити саветник владе Србије, саопштено је да ће то да финансирају ЕУ и емират Абу Дабија. ЕУ је одмах демантовала да она учествује у томе. Значи лаж. Остао је Абу Даби, и то је у медијима прихваћено као такво јер се нико из тог емирата није огласио. Али, ако се у саопштењу владе показало да постоји лаж, што је ЕУ доказала, зашто би се онда веровало да Абу Даби плаћа Блера. Утолико пре што Блер није наиван. Јер он је још увек представник „четворке“ – ЕУ, Америке, Русије и Уједињених нација – за палестинске територије и њихов економски опоравак, тако да би новац од неке арапске земље био директан сукоб интереса. Успут, Блер је само представник „четворке“ за Палестину, а не „мировни изасланик за Блиски Исток“, како се често у медијима лажно представља.

ОТКУД БЛЕР У БЕОГРАДУ

Уз то, једна од веза Абу Дабија и Србије је и палестински опозиционар Мухамед Дахлан, који је директан противник легално изабраном палестинском лидеру Абасу, и то би за Блера био непријатан сукоб интереса. То Блер не жели. Тако да није јасно ко све то плаћа.

Блер је прилично скуп. На пример, његов говор или предавање од једног сата, какво је било подучавање министара Србије, кошта између шездесет и стотину хиљада фунти плус трошкови. Његове услуге понекад плаћају саме државе, а понекад и компаније које су заинтересоване за куповину државних добара пошто је лобирање, и политичко и економско, основна Блерова мисија. Финансијски аранжман заиста није јасан. Можда је реч о наплати неких ранијих Блерових услуга некоме у свету, па је Србија процењена као згодно тло. Другим речима, прање новца. Блеров ангажман је генерално постао модел легалне корупције. Док је неко на власти, он чини услуге разним државама, компанијама и банкама, али мора да остане чист, не може да то наплаћује. А онда, када оде са власти, постаје члан разних Управних одбора и саветничких тимова када се дугови легално наплаћују. То је веома софистикован облик корупције.

Политички гледано, ништа мање важно – за Србију сигурно изузетно важно – није ни питање како је уопште дошло до тога да Блер постане саветник Београда. Познато је да Блер пре свега одрађује нечији туђи посао, заступа нечије туђе интересе и то дебело наплаћује. Тврди се такође да је он углавном везан за Америку, чак је делом попримио и амерички нагласак, и да заступа америчке интересе. Он је у Британији потпуно маргинализован. Када је пре неколико месеци Блер први пут био у Београду, у британским медијима се тврдило да он неће бити саветник јер је превише скуп, па ће то место да припадне његовом политичком сабрату и идејном вођи Питеру Манделсону. Сам Манделсон је британским новинарима изјавио да ће он преузети тај посао јер Блер много кошта.

Истовремено, лондонска лобистичка и медијска компанија Бел Потингер, чији је власник Тимоти Бел, сада лорд Бел, је саветник Вучићеве владе. И то се крило од јавности, али се дознало пошто је лорд Бел у годишњем регистру Европске уније пријавио да је највећи приход прошле године имао од владе Србије. Лорд Бел је међу водећим медијским саветницима и лобистима који је славу стекао саветујући Маргарет Тачер, а међу најновијим великим пословима књижи и медијску промоцију владе Украјине и генерално у медијима оркестрира антируске кампање.

Лорд Бел, Манделсон и Блер су део исте лобистичке мреже. И шта се онда догодило да је Блер ипак постао саветник Београда иако је, како је тврдио Манделсон, прескуп. Чија је то идеја и ко је утицао на премијера Вучића да ангажује Блера? За сада није могуће дати одговор, али већина сумњи указује на коинциденцију заоштравања западних, тачније америчких, односа са Русијом и наводном намером да се Србија одвоји од било каквог руског утицаја. Инсталирање Блера као саветника – а Блер је симбол империјалне политике Запада и Америке – би ваљда требало да буде снажна порука куда иде Србија, па колико кошта да кошта.

Шта би на крају од авантуре са саветником Блером могла да има Србија? Ангажовање страних саветника у малим и провинцијским земљама није непознато и у основи не би требало да буде ништа лоше. Проблем је у избору саветника. Када је објављено да је Блер саветник Србије, у британским и неким другим светским медијима је, што је неуобичајено, пробуђено интересовање. Ако је судити по том интересовању, онда би Блеров ангажман могао да има лоше последице по Србију. Јер Блер је не само у Британији једна од омражених политичких фигура и његови ангажмани се углавном виде као лош знак. Он је на неки начин постао „весник зла“.

Најбизарнији пример је његово „пријатељство“ са либијским лидером Гадафијем. Верује се да је Блер један од аутора рушења Гадафија, и то веома ефикасан, јер је имао приступ либијском лидеру. Нешто је мање болно искуство Силвија Берлусконија, који је такође био на списку Блерових „пријатеља“. Уз то, у Британији и великом делу свету већи део јавности верује да би Блер требало да буде суђен за ратне злочине од Косова преко Авганистана до Ирака, па било каква веза са њим буди негативне реакције. Веома је важно и питање зашто Србија пристаје на све то и зашто је пристала да ангажује Блера. Има донекле разумевања за политичко тумарање савремене Србије и амбицију њене елите да постане део Европске уније, па ко год би могао да помогне у томе добро је дошао. Али то разумевање у случају Блера изгледа да није довољно објашњење.

Утисак је, ипак, да се влада Србије ангажовањем Блера упустила у ризичну политичку авантуру. Тога су изгледа свесни и влада и Блер, па отуда долази толика количина тајности у ангажману Тонија Блера. Не само због тога што је тешко видети како Блер заиста може помоћи стратешким циљевима владе Србије него и због реакција јавности. Шта год неко у садашњој политичкој елити мислио о грађанима земље коју та елита води у Србији, ипак, постоји јавност. А за ту јавност, каква год да је, Блер је симбол страдања и зла, и његову почасти у Београду већина јавности види као увреду и понижење.

Извор: Нови Стандард