После напада

Чудно звучи: „не волим терористичке нападе“, као да их неко воли. Али ми се још мање свиђа оно што говоре и пишу после њих. На пример, Американци бомбардовали – болницу у Авганистану. Бомбардовали дуго и упорно, упркос позивима и радиограмима. И, кад их на то сутрадан подсетите, одговор гласи: „Па коме се то не догађа?“ И, наравно, нико с тим бомбардовањем неће повезивати све Американце или све хришћане. С терористичким нападима не иде баш тако глатко.

А нарочито не с последицама терористичког напада у Паризу. Прљава пена покуљала је на странице новина, са препорукама нацистичког карактера. Све те тамнопуте Арапе муслимане у прах и пепео, прогнати, уништити. Јегор Холмогоров позива Французе да гласају за Марин ле Пен, она ће се с њима обрачунати. Ле Пен ће доћи, поредак успоставити. У сваком другом чланку савети: „Све њих треба протерати“, и наравно, плач за изгубљеном (као да је била њихова) Европом. „Јесмо ли вас упозоравали?“

Не само у Русији. Шеф израелске обавештајне службе позива да се бомбардује Сирија (извињавам се, не цела Сирија, него само половина), до праха и пепела, као Дрезден. Као што знате, 1945. године англо-амерички бомбардери уништили су прелепи град Дрезден (као упозорење Русима) и убили више од стотину хиљада цивила – целокупно становништво. Од мојих израелских компатриота ништа друго нисам ни очекивао. Њима позивање на геноцид, етничко чишћење и масовна убиства не представља проблем. Није узалуд Генерална скупштина УН изједначила ционизам и расизам.

Међутим, Русија има веома различиту идеологију. Русија није дошла у Сирију да би убијала Сиријце. Русија је дошла у Сирију на захтев легитимне сиријске владе да их спаси, да их заштити од жестоких такфира, који су се из целог света скупили у Сирији за рачун Саудијске Арабије, на иницијативу Француза, Британаца и Американаца. Русија не ратује против Арапа, него заједно са Арапима. Она пружа ваздушну подршку сиријској арапској армији и снагама Хезболаха. Сиријци у Русији и њеном председнику виде спасиоца и избавитеља.

Чујете ли, Јегоре, и друге уважене колеге? Ваши расистички напади на Арапе и Сиријце представљају нож у леђа руском експедиционом корпусу у Сирији. За Русију Сиријци нису прљавци које треба прогнати из Европе, него људи којима треба помоћи да се врате кући, да ослободе кућу од освајача.

Пишем ово у прелепој Палестини, коју су раније звали „Јужна Сирија“. Палестинци – то су Сиријци са својим регионалним карактеристикама, што се уосталом може рећи и за становнике Либана и Јордана. Палестинци, као и Сиријци, с надом гледају у Русију, која помаже народу Сирије да се носи са страшном спољњом заразом. Владимир Путин (они га зову Абу Али) толико је популаран у Сирији и Палестини, као ни један страни владар од времена Александра Македонског.

Сиријци и Палестинци осуђују терористички напад у Паризу, исто као што су пре осуђивали терористички напад у Бејруту – ни мање ни више.

А Француска у Сирији има потпуно други дневни ред, потпуно другу историјску рачуницу. Француска је у Сирији и Либану била колонијална сила. Француска се борила против Башара ал Асада више од било кога, а пре тога је свргавала Гадафија. У Француској и данас Асада мрзе више него Исламску државу.

Ни у Сирији однос према Француској уопште није једноставан. Боље је без таквог савезника.

Извор: Нови Стандард