Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске (2)

Пре него што кренемо у детаљну анализу правних, политичких и безбедносних аспеката овог изузетно значајног научног скупа, подсетио бих да Фонд Стратешке Културе (ФСК),  водећи руски информативно-аналитички портал на српском језику, константно посвећује велику пажњу ситуацији у Републици Српској и даје велики допринос  борби српског народа у Босни да сачува њена изворна овлашћења предвиђена Дејтонским споразумом.  У том смислу ваља истаћи да је ФСК, до сада, организовао три међународне тематске конференције о ситуацији у Српској и да је свака од њих била аргументовани одговор на велике евро-атлантске манипулатувне кампање као круцијалне покушаје Запада усмерене на трајну дестабилизацију политичко-безбедносне ситуације у Републици Српској, која као крајњи циљ има њено дезавуисање и нестанак.

Прва Конференција, одржана је 26.04.2014. године у Бања Луци, под називом “Обојене Револуције као инструмент геополитичке трансформације” умногоме је допринела да се разобличе стварни циљеви тзв “босанског пролећа”, чија је стварна мета била насилна промена власти у српском ентитету, а донета је и тзв. “Бањалучка декларација” са предлогом мера за заштиту РС. (1)

Друга Конференција, посвећена двадесетогодишњици сребреничких догађања, одржана је 04.07.2015. у Београду под називом „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ и у потпуности је демаскирала на само стварне намере тзв. “Британске Резолуције о Сребреници” која није усвојена захваљујући Вету Русије у СБ ОУН, већ је трагичне сребреничке догађаје осветлила из до тада непознатих углова, понудивши заинтересованој јавности и национално неодговорним српским властима мноштво научних, војних, политичких, социјалних и других аргумената зашто Сребреница није и не може бити злочин геноцида, при томе не споривши да су Срби у том региону ивршили одређене злочине.

Најзад, међународна Конференција “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске” коју овде представљамо, одговор је на кулминацију кризе изазване константним, вишегодишњим, покушајима Запада да преко институције Високог представника, уз примену комбинованих глобалистичких метода за промену изборне воље грађана (притисак-манипулација-корупција), укине изворна овлашћења српског ентитета у области правосуђа која произилазе из тзв. Дејтонског устава и изврши њихов незаконити пренос на централне правосудне институције које су под контролом Бошњака, чиме се не само крши већ и руши читав смисао оргиналног дејтонског концепта, са јасном намером да се Република Српска прво обесмисли, а затим и укине као државни ентитет.

У том смислу, учесници овог скупа, одржаног у београдском Медија центру, 28.11.2015.,  третирали су могуће последице оваквих покушаја, пре свега, са правног, политичког и безбедносног аспекта.

ПРАВНИ АСПЕКТ

Изузетно компетентни и уважени учесници који су се на овом скупу бавили правним аспектом покушаја централизације правосуђа у БиХ, предвођени једним од наших најугледнијих правника, проф.др Костом Чавошким, академиком САНУ и уводничаром Николом Ковачевићем, саветником министра правде РС и учесником структуралног дијалога о правним питањима са ЕУ, уз сјајна излагања доц.др Зорана Чворовића, доц.др Предрага Ћеранића и адвоката Славке Којић, веома јасно су потенцирали правну неутемељеност покушаја наметања Суда и Тужилаштва БиХ као некаквих над-ентитетских правосудних институција.

 Они су у прилог томе истакли следеће чињенице:

• Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ било је у супротности са Дејтонским споразумом зато што Устав БиХ (Анекс 4. Споразума) не предвиђа постојање централних правосудних органа и одређује да правосуђе остане у искључивој надлежности ентитета.

• Начин на који су централни правосудни органи успостављени такође је противуставан зато што је то учињено декретом Високог представника, а не на једини могући начин предвиђен Дејтонским  Уставом – сагласношћу ентитета. Одредбе Анекса 10 Дејтонског споразума, из којих Високи представник црпи своја овлашћења, не садрже термине из којих би се могло закључити да он има право доносити било какве правне акте. Посебно не оне који су противни Уставу земље.

• Досадашњи рад Суда и Тужилаштва БиХ ничим није допринео нити ефикасности правосуђа, нити успостављању правде у БиХ. Напротив! Њихов крајње пристрасан однос у корист бошњачко-муслиманске стране, и константно доношење одлука прегласавањем српских представника извор је сталних тензија и додатне опште дестабилизације прилика у БиХ.

• Фантомска “Бонска овлашћења” на које се позива Високи представник, не само да немају упориште у изворним дејтонским документима и међународном праву, већ никада нису ни усвојена као званичан документ и зато формално-правно и не постоје, на шта је први, у својој анализи, указао британски политиколог Џон Локман.

 Са друге стране, правни експерти који су говорили на овој конференцији јасно су нагласили да у изворним дејтонским документима не постоји садржај који би забрањивао референдумско изјашњавање о питањима значајним за ентитете, што уз узимање у обзир универзалних демократских вредности и важећих међународних повеља јасно указује да нико не може оспорити основно људско и грађанско право грађанима Републике Српске да, путем референдума, јавно изразе своју демократску вољу.

 ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТ

О политичким аспектма проблема насталих неуставним покушајима централизације правосуђа у БиХ на штету Срба говорили су пре свега проф.др Ненад Кецмановић, сенатор РС и саветник председника Српске, проф.др Слободан Антонић са Филозовског факултета у Београду, адвокат Стефан Каргановић, оснивач “Историјског пројекта Сребреница”, Бранислав Окука, председник УО удружења „Част отаџбине“ и Александар Павић, некадашњи саветник Председника РС.

У својим излагањима они су показали висок степен сагласја у оцени политичких узрока и могућих последица садашње ситуације у БиХ, везано за кризу око правосуђа, при чему су посебно апострофирали следеће:

• У основи покушаја Запада да Србима наметне црнтрализацију правосуђа не стоје нити правни разлози, нити потреба да се правосудни систем БиХ учини ефикаснијим или праведнијим, већ потреба наметања политичке воље везана за вишегодишње планско и систематско сужавање ентитетских надлежности Републике Српске које спроводи део тзв. међународне заједнице. У том процесу Српској је, на потпуно неуставан начин, до сада одузето и на БиХ пренето чак 65 ентитеских надлежности које произилазе из изворних дејтонских докумената, од чега су два најважнија укидање Војске РС и формирање Брчко-дистрихта.

• Формирање Суда и Тужилаштва БиХ део је тог континуираног процеса, чији је крајњи политички циљ укидање Републике Српске као националног ентитета и њено постепено утапање у централизовану БиХ, какву Дејтонски споразум не познаје, и чији је покушај стварања био и основни разлог за избијање рата у БиХ 1992. године.

• За разлику од ранијег политичког естаблишмента председник Милорад Додик супроставио се овом процесу, указао на његову неуставност и погубност по интересе српског народа у Босни и зато се налази под јаким политичким притиском и на мети  субверзивних активности западног фактора.

• Упркос чињеници да је формирање Суда и Тужилаштва БиХ било извршено на неуставан начин и супротно Дејтонском споразуму, што је на посредан начин признала и тадашњи Високи представник за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон својим предлогом да се покрене структурални дијалог о правосуђу, руководство Републике Српске је, од 2011. показивало спремност на постизање компромиса, у виду реформе институција Суда и Тужилаштва БиХ. Нажалост, до сада то није довело ни до каквих реформи, чак и уз напоре и посредовање ЕУ. Првенствено из тих разлога, руководство Републике Српске је посегло за институтом референдума, где би грађанима Републике Српске било омогућено универзално демократско право да се о питању даље сврсисходности Суда и Тужилаштва БиХ, али и о ширем питању недемократског и анти-дејтонског начина наметања закона у БиХ.

• Реакције и активности Високог представника, Савета за имплементацију мира (из кога је Русија изузела своје мишљење) и водећих западних земаља покузују да нема стварне спремности Запада да се прекине насилна промена дејтонског концепта и отуда се референдум намеће као легитиман одговор у покушају да се одбране изворни принципи Дејтонског споразума.

• Приметно је да оне политичке снаге, невладине организације и појединци у српском националном корпусу које се референдуму противе, без обзира да ли долазе из Српске или Србије, увек политизују ово питање, али никада не говоре о томе на који начин и којим методама би зауставили процес континуираног сужавања и преузимања ентитетских надлежности РС који је у току!

• Без обзира на јасно изражен став већине српског народа у БиХ о неприхватљивости промена изворних дејтонских принципа и реорганизације БиХ у унитарну државу, због односа политичких снага у парламенту Српске од великог значаја је и формирање што већег политичког јединства по овом питању.

• Ако референдум буде одржан, од највеће је политичке и националне важности да воља народа на њему изражена, каква год она била, мора бити доследно спроведена. С тога, она не сме бити предмет било какве политичке трговине или накнадног компромиса, јер би то довело до дезавуисања Српске и потпуног краха дејтонског концепта.

БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТ

О безбедносним аспектима кризе настале узурпацијом ентитеских права у области правосуђа на скупу “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске”  детаљно су излагали: мр. Ања Филимонова, главни и дговорни уредник ФСК на српском, генерал Родољуб Анђић, председник УО удружења „Част отаџбине“,  и ратни командант Гатачке бригаде и Херцеговачког корпуса, доц.др Предраг Ћеранић, стручњак за безбедност и пуковник Горан Јевтовић, аутор ФСК, док је рад експерта за међународни тероризам Џевада Галијашевића, “Непроцесуирање злочина муџахедина у рату као главни узрок настанка и развоја терористичке мреже у БиХ – нерад и незаконито поступање Тужилаштва и Суда БиХ” приложен за Зборник због оправданог одсуства аутора.

Излагачи су упозорили на сложену безбедносну ситуацију у региону, посебно након тзв. “мигрантске кризе” и сложили се да је, на изворним дејтонским принципима, формирана Република Српска значајна брана ширењу вехабистичких милитантних идеја на Балкану, посебно у светлу сазнања да постоји евидентна спрега између врха бошњачких власти и безбедносног система БиХ са лидерима и финансијерима вехабијског покрета, што изазива оправдану забринутост у вези са тим шта ће се дешавати ако Запад настави политику суштинског рушења Републике Српске, лишавањем права које она изворно има по Дејтонском споразуму. С тим у вези излагачи су истакли да:

• На Балкану постоји око 100.000 практично активних следбеника вехабијског покрета и око 4.000 активних бораца вехабиста, који су у сваком тренутку спремни да крену у „свети рат“,  а у БиХ постоји 28 регистрованих центара вехабиста који врше регутацију и обуку милитаната

• Постоји блиска спрега вехабија и других муслиманских терористичких група у Босни са онима у окружењу, па постоји реална опасност да ће се урушавањем Републике Српске, које Запад спроводи процесима попут овог о правосуђу, Србија као најјача држава на Балкану, практично наћи у канџама вехабија, са једне стране оних у БиХ, са друге вехабија Рашке области и вехабија са Космета, који су међусобно веома тесно повезани.

• Евидентна је улога Турске у анти-дејтонским процесима у БиХ  како кроз отворено политичко менторство Таипа Ердогана бошњачком лидеру Бакиру Изетбеговићу, тако и кроз њену све видљивију улогу у прављењу Калифата чији делови нису само на Блиском Истоку, већ обухватају и делове Србије и БиХ, што је од најширег безбедносног значаја за читав српски национални корпус.

• Укидање Војске Републике Српске, учињено на неуставан начин и противно изворним дејтонским принципима, део је НАТО концепта уситњавања потенцијалних непријатеља, будући да ова војна алијанса Србију и Српску гледа као део јединственог војишта.

• Наставак одузимања ентитетских надлежности Републици Српској представља отворену безбедносну претњу Србији и српском народу у целини и зато Србија, као један од гаранта Дејтонског споразума, треба да узме много активнију улогу у одбрани изворних дејтонских принципа!

• Право на референдум као инструмент изражавања народне воље неотуђиво је и легитимно демократско право српског народа и не постоје никакве међународне одредбе које би могле да спрече или забране референдум. Сваки покушај у том смислу, без обзира од кога долази, може довести до озбиљних политичких и безбедносних компликација у региону које никоме нису потребне.

Наравно, будући да је већина излагача теми прилазила мултидисциплинарно, класификацију на три наведена аспекта треба схватити условно, будући да се они међусобно прожимају и утичу један на други. Такође, поједини аутори додирнули су и историјске и економске аспекте најновијих дешавања у Републици Српској.  У том смислу посебно је значајно сагледавање да се у сенци одузимања државних надлежности српског ентитета, без велике помпе и отпора, неуставно и анти-дејтонски, одвија и централизација економског и привредног система БиХ што,  с обзиром на нераскидиву везу економије и политике, на дуже стазе може довести до истих политичких последица које по изворни дејтонски концепт има укидање надлежности у области правосуђа.

З А К Љ У Ч А К

Фонд стратешке културе као носилац иницијативе за одржавање ове Конференције и суорганизатор Представништво РС у Србији, направили су сјајан научни скуп од велике важности за борбу српског народа у Босни да у миру, политичким притисцима, манипулацијама и закулисним играма, не изгуби право на националну равноправност коју је изборио у наметнутом рату раних деведесетих.

Стручни и компетентни излагачи, на убедљив начин, изнели су мноштво чињеница које показују и доказују да је дејтонски концепт постао претесан за апетите Запада на Балкану и да је у току покушај његове ликвидације, на штету српског народа. Део тих чињеница није до сада био познат стручној и политичкој јавности, али чак и оне које су биле познате, након овог скупа, добијају нови значај и димензију, будући да недвосмислено постаје јасно како је политички циљ Запада рушење дејтонског концепта и изградња унитарне Босне у којој ће српски народ бити мајоризован и национално обесправљен. Такав развој догађаја имаће крупне политичке и безбедносне последице не само по Србе у Босни већ и по читав српски национални корпус.

У таквим условима Закључци ове Конференције (наведени у првом делу текста), као реч и препоруке експерата патриотске оријентације, морали би бити пажљиво размотрени од стране политичког естаблишмента Републике Српске и Србије, као варијанта могуће платформе за постизање јединственог става по овом питању.

_____________________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/ban-alucha-deklaratsija-predlog-mera-za-zashtitu

Извор: Фонд Стратешке Културе