Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu (de)stabilizacije Republike Srpske (2)

Pre nego što krenemo u detaljnu analizu pravnih, političkih i bezbednosnih aspekata ovog izuzetno značajnog naučnog skupa, podsetio bih da Fond Strateške Kulture (FSK),  vodeći ruski informativno-analitički portal na srpskom jeziku, konstantno posvećuje veliku pažnju situaciji u Republici Srpskoj i daje veliki doprinos  borbi srpskog naroda u Bosni da sačuva njena izvorna ovlašćenja predviđena Dejtonskim sporazumom.  U tom smislu valja istaći da je FSK, do sada, organizovao tri međunarodne tematske konferencije o situaciji u Srpskoj i da je svaka od njih bila argumentovani odgovor na velike evro-atlantske manipulatuvne kampanje kao krucijalne pokušaje Zapada usmerene na trajnu destabilizaciju političko-bezbednosne situacije u Republici Srpskoj, koja kao krajnji cilj ima njeno dezavuisanje i nestanak.

Prva Konferencija, održana je 26.04.2014. godine u Banja Luci, pod nazivom “Obojene Revolucije kao instrument geopolitičke transformacije” umnogome je doprinela da se razobliče stvarni ciljevi tzv “bosanskog proleća”, čija je stvarna meta bila nasilna promena vlasti u srpskom entitetu, a doneta je i tzv. “Banjalučka deklaracija” sa predlogom mera za zaštitu RS. (1)

Druga Konferencija, posvećena dvadesetogodišnjici srebreničkih događanja, održana je 04.07.2015. u Beogradu pod nazivom „Srebrenica 1995-2015: činjenice, nedoumice, propaganda“ i u potpunosti je demaskirala na samo stvarne namere tzv. “Britanske Rezolucije o Srebrenici” koja nije usvojena zahvaljujući Vetu Rusije u SB OUN, već je tragične srebreničke događaje osvetlila iz do tada nepoznatih uglova, ponudivši zainteresovanoj javnosti i nacionalno neodgovornim srpskim vlastima mnoštvo naučnih, vojnih, političkih, socijalnih i drugih argumenata zašto Srebrenica nije i ne može biti zločin genocida, pri tome ne sporivši da su Srbi u tom regionu ivršili određene zločine.

Najzad, međunarodna Konferencija “Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu (de)stabilizacije Republike Srpske” koju ovde predstavljamo, odgovor je na kulminaciju krize izazvane konstantnim, višegodišnjim, pokušajima Zapada da preko institucije Visokog predstavnika, uz primenu kombinovanih globalističkih metoda za promenu izborne volje građana (pritisak-manipulacija-korupcija), ukine izvorna ovlašćenja srpskog entiteta u oblasti pravosuđa koja proizilaze iz tzv. Dejtonskog ustava i izvrši njihov nezakoniti prenos na centralne pravosudne institucije koje su pod kontrolom Bošnjaka, čime se ne samo krši već i ruši čitav smisao orginalnog dejtonskog koncepta, sa jasnom namerom da se Republika Srpska prvo obesmisli, a zatim i ukine kao državni entitet.

U tom smislu, učesnici ovog skupa, održanog u beogradskom Medija centru, 28.11.2015.,  tretirali su moguće posledice ovakvih pokušaja, pre svega, sa pravnog, političkog i bezbednosnog aspekta.

PRAVNI ASPEKT

Izuzetno kompetentni i uvaženi učesnici koji su se na ovom skupu bavili pravnim aspektom pokušaja centralizacije pravosuđa u BiH, predvođeni jednim od naših najuglednijih pravnika, prof.dr Kostom Čavoškim, akademikom SANU i uvodničarom Nikolom Kovačevićem, savetnikom ministra pravde RS i učesnikom strukturalnog dijaloga o pravnim pitanjima sa EU, uz sjajna izlaganja doc.dr Zorana Čvorovića, doc.dr Predraga Ćeranića i advokata Slavke Kojić, veoma jasno su potencirali pravnu neutemeljenost pokušaja nametanja Suda i Tužilaštva BiH kao nekakvih nad-entitetskih pravosudnih institucija.

 Oni su u prilog tome istakli sledeće činjenice:

• Osnivanje Suda i Tužilaštva BiH bilo je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom zato što Ustav BiH (Aneks 4. Sporazuma) ne predviđa postojanje centralnih pravosudnih organa i određuje da pravosuđe ostane u isključivoj nadležnosti entiteta.

• Način na koji su centralni pravosudni organi uspostavljeni takođe je protivustavan zato što je to učinjeno dekretom Visokog predstavnika, a ne na jedini mogući način predviđen Dejtonskim  Ustavom – saglasnošću entiteta. Odredbe Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, iz kojih Visoki predstavnik crpi svoja ovlašćenja, ne sadrže termine iz kojih bi se moglo zaključiti da on ima pravo donositi bilo kakve pravne akte. Posebno ne one koji su protivni Ustavu zemlje.

• Dosadašnji rad Suda i Tužilaštva BiH ničim nije doprineo niti efikasnosti pravosuđa, niti uspostavljanju pravde u BiH. Naprotiv! Njihov krajnje pristrasan odnos u korist bošnjačko-muslimanske strane, i konstantno donošenje odluka preglasavanjem srpskih predstavnika izvor je stalnih tenzija i dodatne opšte destabilizacije prilika u BiH.

• Fantomska “Bonska ovlašćenja” na koje se poziva Visoki predstavnik, ne samo da nemaju uporište u izvornim dejtonskim dokumentima i međunarodnom pravu, već nikada nisu ni usvojena kao zvaničan dokument i zato formalno-pravno i ne postoje, na šta je prvi, u svojoj analizi, ukazao britanski politikolog Džon Lokman.

 Sa druge strane, pravni eksperti koji su govorili na ovoj konferenciji jasno su naglasili da u izvornim dejtonskim dokumentima ne postoji sadržaj koji bi zabranjivao referendumsko izjašnjavanje o pitanjima značajnim za entitete, što uz uzimanje u obzir univerzalnih demokratskih vrednosti i važećih međunarodnih povelja jasno ukazuje da niko ne može osporiti osnovno ljudsko i građansko pravo građanima Republike Srpske da, putem referenduma, javno izraze svoju demokratsku volju.

 POLITIČKI ASPEKT

O političkim aspektma problema nastalih neustavnim pokušajima centralizacije pravosuđa u BiH na štetu Srba govorili su pre svega prof.dr Nenad Kecmanović, senator RS i savetnik predsednika Srpske, prof.dr Slobodan Antonić sa Filozovskog fakulteta u Beogradu, advokat Stefan Karganović, osnivač “Istorijskog projekta Srebrenica”, Branislav Okuka, predsednik UO udruženja „Čast otadžbine“ i Aleksandar Pavić, nekadašnji savetnik Predsednika RS.

U svojim izlaganjima oni su pokazali visok stepen saglasja u oceni političkih uzroka i mogućih posledica sadašnje situacije u BiH, vezano za krizu oko pravosuđa, pri čemu su posebno apostrofirali sledeće:

• U osnovi pokušaja Zapada da Srbima nametne crntralizaciju pravosuđa ne stoje niti pravni razlozi, niti potreba da se pravosudni sistem BiH učini efikasnijim ili pravednijim, već potreba nametanja političke volje vezana za višegodišnje plansko i sistematsko sužavanje entitetskih nadležnosti Republike Srpske koje sprovodi deo tzv. međunarodne zajednice. U tom procesu Srpskoj je, na potpuno neustavan način, do sada oduzeto i na BiH preneto čak 65 entiteskih nadležnosti koje proizilaze iz izvornih dejtonskih dokumenata, od čega su dva najvažnija ukidanje Vojske RS i formiranje Brčko-distrihta.

• Formiranje Suda i Tužilaštva BiH deo je tog kontinuiranog procesa, čiji je krajnji politički cilj ukidanje Republike Srpske kao nacionalnog entiteta i njeno postepeno utapanje u centralizovanu BiH, kakvu Dejtonski sporazum ne poznaje, i čiji je pokušaj stvaranja bio i osnovni razlog za izbijanje rata u BiH 1992. godine.

• Za razliku od ranijeg političkog establišmenta predsednik Milorad Dodik suprostavio se ovom procesu, ukazao na njegovu neustavnost i pogubnost po interese srpskog naroda u Bosni i zato se nalazi pod jakim političkim pritiskom i na meti  subverzivnih aktivnosti zapadnog faktora.

• Uprkos činjenici da je formiranje Suda i Tužilaštva BiH bilo izvršeno na neustavan način i suprotno Dejtonskom sporazumu, što je na posredan način priznala i tadašnji Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton svojim predlogom da se pokrene strukturalni dijalog o pravosuđu, rukovodstvo Republike Srpske je, od 2011. pokazivalo spremnost na postizanje kompromisa, u vidu reforme institucija Suda i Tužilaštva BiH. Nažalost, do sada to nije dovelo ni do kakvih reformi, čak i uz napore i posredovanje EU. Prvenstveno iz tih razloga, rukovodstvo Republike Srpske je poseglo za institutom referenduma, gde bi građanima Republike Srpske bilo omogućeno univerzalno demokratsko pravo da se o pitanju dalje svrsishodnosti Suda i Tužilaštva BiH, ali i o širem pitanju nedemokratskog i anti-dejtonskog načina nametanja zakona u BiH.

• Reakcije i aktivnosti Visokog predstavnika, Saveta za implementaciju mira (iz koga je Rusija izuzela svoje mišljenje) i vodećih zapadnih zemalja pokuzuju da nema stvarne spremnosti Zapada da se prekine nasilna promena dejtonskog koncepta i otuda se referendum nameće kao legitiman odgovor u pokušaju da se odbrane izvorni principi Dejtonskog sporazuma.

• Primetno je da one političke snage, nevladine organizacije i pojedinci u srpskom nacionalnom korpusu koje se referendumu protive, bez obzira da li dolaze iz Srpske ili Srbije, uvek politizuju ovo pitanje, ali nikada ne govore o tome na koji način i kojim metodama bi zaustavili proces kontinuiranog sužavanja i preuzimanja entitetskih nadležnosti RS koji je u toku!

• Bez obzira na jasno izražen stav većine srpskog naroda u BiH o neprihvatljivosti promena izvornih dejtonskih principa i reorganizacije BiH u unitarnu državu, zbog odnosa političkih snaga u parlamentu Srpske od velikog značaja je i formiranje što većeg političkog jedinstva po ovom pitanju.

• Ako referendum bude održan, od najveće je političke i nacionalne važnosti da volja naroda na njemu izražena, kakva god ona bila, mora biti dosledno sprovedena. S toga, ona ne sme biti predmet bilo kakve političke trgovine ili naknadnog kompromisa, jer bi to dovelo do dezavuisanja Srpske i potpunog kraha dejtonskog koncepta.

BEZBEDNOSNI ASPEKT

O bezbednosnim aspektima krize nastale uzurpacijom entiteskih prava u oblasti pravosuđa na skupu “Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu (de)stabilizacije Republike Srpske”  detaljno su izlagali: mr. Anja Filimonova, glavni i dgovorni urednik FSK na srpskom, general Rodoljub Anđić, predsednik UO udruženja „Čast otadžbine“,  i ratni komandant Gatačke brigade i Hercegovačkog korpusa, doc.dr Predrag Ćeranić, stručnjak za bezbednost i pukovnik Goran Jevtović, autor FSK, dok je rad eksperta za međunarodni terorizam Dževada Galijaševića, “Neprocesuiranje zločina mudžahedina u ratu kao glavni uzrok nastanka i razvoja terorističke mreže u BiH – nerad i nezakonito postupanje Tužilaštva i Suda BiH” priložen za Zbornik zbog opravdanog odsustva autora.

Izlagači su upozorili na složenu bezbednosnu situaciju u regionu, posebno nakon tzv. “migrantske krize” i složili se da je, na izvornim dejtonskim principima, formirana Republika Srpska značajna brana širenju vehabističkih militantnih ideja na Balkanu, posebno u svetlu saznanja da postoji evidentna sprega između vrha bošnjačkih vlasti i bezbednosnog sistema BiH sa liderima i finansijerima vehabijskog pokreta, što izaziva opravdanu zabrinutost u vezi sa tim šta će se dešavati ako Zapad nastavi politiku suštinskog rušenja Republike Srpske, lišavanjem prava koje ona izvorno ima po Dejtonskom sporazumu. S tim u vezi izlagači su istakli da:

• Na Balkanu postoji oko 100.000 praktično aktivnih sledbenika vehabijskog pokreta i oko 4.000 aktivnih boraca vehabista, koji su u svakom trenutku spremni da krenu u „sveti rat“,  a u BiH postoji 28 registrovanih centara vehabista koji vrše regutaciju i obuku militanata

• Postoji bliska sprega vehabija i drugih muslimanskih terorističkih grupa u Bosni sa onima u okruženju, pa postoji realna opasnost da će se urušavanjem Republike Srpske, koje Zapad sprovodi procesima poput ovog o pravosuđu, Srbija kao najjača država na Balkanu, praktično naći u kandžama vehabija, sa jedne strane onih u BiH, sa druge vehabija Raške oblasti i vehabija sa Kosmeta, koji su međusobno veoma tesno povezani.

• Evidentna je uloga Turske u anti-dejtonskim procesima u BiH  kako kroz otvoreno političko mentorstvo Taipa Erdogana bošnjačkom lideru Bakiru Izetbegoviću, tako i kroz njenu sve vidljiviju ulogu u pravljenju Kalifata čiji delovi nisu samo na Bliskom Istoku, već obuhvataju i delove Srbije i BiH, što je od najšireg bezbednosnog značaja za čitav srpski nacionalni korpus.

• Ukidanje Vojske Republike Srpske, učinjeno na neustavan način i protivno izvornim dejtonskim principima, deo je NATO koncepta usitnjavanja potencijalnih neprijatelja, budući da ova vojna alijansa Srbiju i Srpsku gleda kao deo jedinstvenog vojišta.

• Nastavak oduzimanja entitetskih nadležnosti Republici Srpskoj predstavlja otvorenu bezbednosnu pretnju Srbiji i srpskom narodu u celini i zato Srbija, kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, treba da uzme mnogo aktivniju ulogu u odbrani izvornih dejtonskih principa!

• Pravo na referendum kao instrument izražavanja narodne volje neotuđivo je i legitimno demokratsko pravo srpskog naroda i ne postoje nikakve međunarodne odredbe koje bi mogle da spreče ili zabrane referendum. Svaki pokušaj u tom smislu, bez obzira od koga dolazi, može dovesti do ozbiljnih političkih i bezbednosnih komplikacija u regionu koje nikome nisu potrebne.

Naravno, budući da je većina izlagača temi prilazila multidisciplinarno, klasifikaciju na tri navedena aspekta treba shvatiti uslovno, budući da se oni međusobno prožimaju i utiču jedan na drugi. Takođe, pojedini autori dodirnuli su i istorijske i ekonomske aspekte najnovijih dešavanja u Republici Srpskoj.  U tom smislu posebno je značajno sagledavanje da se u senci oduzimanja državnih nadležnosti srpskog entiteta, bez velike pompe i otpora, neustavno i anti-dejtonski, odvija i centralizacija ekonomskog i privrednog sistema BiH što,  s obzirom na neraskidivu vezu ekonomije i politike, na duže staze može dovesti do istih političkih posledica koje po izvorni dejtonski koncept ima ukidanje nadležnosti u oblasti pravosuđa.

Z A K LJ U Č A K

Fond strateške kulture kao nosilac inicijative za održavanje ove Konferencije i suorganizator Predstavništvo RS u Srbiji, napravili su sjajan naučni skup od velike važnosti za borbu srpskog naroda u Bosni da u miru, političkim pritiscima, manipulacijama i zakulisnim igrama, ne izgubi pravo na nacionalnu ravnopravnost koju je izborio u nametnutom ratu ranih devedesetih.

Stručni i kompetentni izlagači, na ubedljiv način, izneli su mnoštvo činjenica koje pokazuju i dokazuju da je dejtonski koncept postao pretesan za apetite Zapada na Balkanu i da je u toku pokušaj njegove likvidacije, na štetu srpskog naroda. Deo tih činjenica nije do sada bio poznat stručnoj i političkoj javnosti, ali čak i one koje su bile poznate, nakon ovog skupa, dobijaju novi značaj i dimenziju, budući da nedvosmisleno postaje jasno kako je politički cilj Zapada rušenje dejtonskog koncepta i izgradnja unitarne Bosne u kojoj će srpski narod biti majorizovan i nacionalno obespravljen. Takav razvoj događaja imaće krupne političke i bezbednosne posledice ne samo po Srbe u Bosni već i po čitav srpski nacionalni korpus.

U takvim uslovima Zaključci ove Konferencije (navedeni u prvom delu teksta), kao reč i preporuke eksperata patriotske orijentacije, morali bi biti pažljivo razmotreni od strane političkog establišmenta Republike Srpske i Srbije, kao varijanta moguće platforme za postizanje jedinstvenog stava po ovom pitanju.

_____________________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/ban-alucha-deklaratsija-predlog-mera-za-zashtitu

Izvor: Fond Strateške Kulture