Šta prognoziraju Amerikanci za 2016.

Kraj godine  predstavlja uobičajeni period ne samo za svođenje rezultata, već i za pravljenje prognoza za sledeću godinu. To je posebno omiljeno u SAD-u sa njegovim protestantskim racionalizmom i težnjom da se za najbližu budućnost unapred izračunaju sve koristi i rizici. Mada, najčešće američki ŠTA centri koji rade u oblasti međunarodnih odnosa u svoje prognoze smeštaju dinamiku mera koje su vodeće državne strukture već predvidele za donošenje rešenja.

Prvi su se još u novembru „razmišljanja otkačili“ eksperti Centra za strateška i međunarodna istraživanja iz Vašingtona, tako što su objavili izveštaj „Globalna prognoza za 2016.godinu“ po kome može da se sastavi određena predstava o namerama i zabrinutosti projektanata globalnog svetskog poretka.

Tako, u delu koji je posvećen primeni „meke sile“ u izveštaju se kaže: „Otkako je posle Drugog svetskog rata objavljen Maršalov plan on je postao  važan instrument za širenje političkih sloboda, ekonomski progres i globalnu bezbednost… Ali ima slučajeva kada vojni odgovor na izazove bezbednosti ne predstavlja najbolju varijantu. Idealistički, mi neutrališemo pretnje i pre nego što se one pojave, i tako doprinosimo da se stvara red na osnovu pravila koje su u poslednjih 70 godina napravile Sjedinjene  Države i njihove saveznice. Jedno od najvažnijih pitanja koje se nalazi pred budućim američkim predsednikom će biti: kako da se iskoristi pomoć i drugi oblici meke sile da bi se povećala naša bezbednost?“

Sastavljači izveštaja podvlače efikasnost Maršalovog plana polazeći od toga da je on u svoje vreme dozvolio da Evropa postane teritorija,  zavisna od SAD – zavisna vojno, politički, ekonomski, pa čak i kulturno. Karakteristično je da je Maršalov plan predviđao za svaku zemlju  „specijalne“ uslove. Tako je, na primer, Francuska obavezana da kupuje holivudsku filmsku produkciju, tako da je novac, izdvajan za obnovu zemlje vraćan u SAD preko „kinematografske linije“, a francusko iskustvo u proizvodnji filmova je pomerano ustranu zahvaljujući američkoj produkciji koja je, korak po korak, uništavala tradicionalnu kulturu Francuza.

Svetski poredak se u poslednjih 70 godina Vašingtonu priviđa kao Pax Americana, zasnovan na hegemoniji dolara kao svetskoj rezervnoj valuti. Bez obzira na to, treba da se zna da je takvoj slici sveta neophodna bitna ispravka, jer je u periodu’40. – ’80. godina 20. veka postojala široka zona suprotstavljenosti dve supersile i stabilna konstrukcija bipolarnog sveta. Jednopolarnost koja se pojavila rušenjem SSSR-a je izvesno vreme obezbeđivala svetsku hegemoniju SAD-a, ali sada – kao model – preživljava krizu. U stvari, napori SAD da se u zapadnoj zemljinoj hemisferi formira tzv. Transatlantsko partnerstvo za trgovinu i investicije, a u istočnoj hemisferi Transtihookeansko  partnerstvo, predstavljaju pokušaj da se sačuva hegemonistički model Pax Americana. U značajnoj meri oba ta projekta predstavljaju projekciju američke „meke sile“ na vodeće subjekte ekonomskog razvoja u Evropi, Aziji i obe Amerike.

Sastavljači izveštaja Centra za strateška i međunarodna istraživanja se pribojavaju da Evropa može da počne da vodi više prorusku politiku, između ostalog i tako što će u Evropskom parlamentu formirati nove frakcije koje će se zalagati za ukidanje antiruskih sankcija i biti protiv podrške Ukrajini.  Kao protivteža tim tendencijama se predlaže da se pojača rad sa atlantističkim partijama i NKO u Evropi, kao i da jača borba sa sve većim medijskim uticajem Rusije na evropsku auditoriju. U delu o ulozi SAD u svetu tim preporukama odgovara priznanje da postoji potreba da se pojača uključivanje „javnog sektora“ u međunarodne poslove, što podrazumeva manipulaciju javnim mnjenjem u zemljama koje su sa gledišta Vašingtona „problematične“.

Izveštaj Saveta za međunarodne odnose u kome je napravljen i pokušaj da se odrede tendencije najbliže budućnosti, skoncentrisan je na pretnje i načine kako da se one preduhitre. Rizici koji postoje su u Izveštaju podeljeni su u tri kategorije.

Rizici prve kategorije su:

• intenziviranje građanskog rata u Siriji zbog sve veće spoljne podrške suprotstavljenih strana, uključujući i vojnu intervenciju;
• teroristički napadi na teritoriji SAD ili savezničkih zemalja;
• rušilački sajber-napadi na životno važnu infrastrukturu SAD;
• kriza u odnosima sa Severnom Korejom;
• politička nestabilnost u zemljama EU, do koje dolazi zbog porasta reka migranata, mogućnosti za građanske pobune, pojedinačne terorističke napade i nasilje protiv izbeglica;
• nastavljanje političkog raspada Libije zajedno sa rastom nasilja i vojne intervencije arapskih zemalja;
• jačanje sukobljavanja Izraela i Palestinske Nacionalne Autonomije koje može da dovede do borbi protiv civilnog stanovništva i vojne konfrontacije.
• jačanje političkog nasilja u Turskoj, posebno pod uticajem kurdskog faktora;
• porast političke nestabilnosti u Egiptu, uključujući terorističke akte na Sinajskom poluostrvu;
• rast nasilja i nestabilnosti u Avganistanu preko jačanja „Talibana“;
• nastavljanja raspada Iraka zbog delovanja ID-a i sunitsko-šiitskog konflikta.

U rizike druge kategorije u Izveštaju Saveta za međunarodne odnose spadaju neredi u Ukrajini i mogućnost direktnog sukoba Rusije sa nekom zemljom koja je i članica NATO-a.

Rizici treće kategorije uključuju političku nestabilnost u nizu regiona kao što su Saudijska Arabija, Demokratska Republika Kongo, kao i ruski Severni Kavkaz.

Mišljenja predstavnika vojnih krugova o najbližoj (poželjnoj) budućnosti su podeljena. Jedan deo, uključujući ministre odbrane članica NATO-a i generalnog sekretara NATO-a smatra da oni mogu da prošire Alijansu tako što će u nju kooptirati Moldaviju i Crnu goru, i što će proširiti program za Sredozemlje.

Drugi deo se pribojeva raskola unutar NATO-a u obliku trvenja istočnih i južnih članica Alijanse u odnosu na izdvajanje prioriteta: da se nastavi zaustavljanje Rusije ili da se pažnja usredsredi na Severnu Afriku i Bliski Istok. Takođe se konstatuje da vojne mogućnosti NATO-a ne odgovaraju savremenim zahtevima, da bi deo zadataka u vezi s tim mogao da se prebaci na EU, ali ni u EU nije sve u najboljem redu: Britanija, koja od formiranja NATO-a predstavlja drugog vojno-političkog lidera, posle SAD, preti da će napustiti Evropsku uniju.

Svoje prognoze za 2016.godinu je objavila i takva istražno-analitička struktura kakva je  STRATFOR.  Ona smatra da se vojna dejstva u Ukrajini neće prekinuti, iako će biti manje intenzivna. Sve strane će nastaviti da se pozivaju na Minske sporazume, ali će ih svaka strana tumačiti na svoj način. U samoj Ukrajini desni radikali i nacionalisti će nastaviti da podrivaju centralnu vladu, a to Donjecku i Lugansku garantovati da će oni ostati van kontrole Kijeva. Najverovatnije je da će nepopularne reforme dovesti do ostavke Jacenjuka, ali će se Porošenko zadržati. Za opstanak Ukrajine kao države najbitnija će biti finansijska pomoć Zapada i garancije za bezbednost od strane NATO-a.

SAD i EU će nastaviti režim sankcija protiv Rusije. U zavisnosti od toga kako će NATO da prebacuje dopunske kontingente na Istok, Rusija će jačati svoje vojne pozicije u Belorusiji i Kalinjingradskoj oblasti.

STRATFOR smatra da su za Rusiju najbitniji njeni unutarekonomski problemi. Zbog napregnutih odnosa sa Zapadom Moskva nastavlja da svoje isporuke energetskih sirovina preorijentiše ka Istoku. Rublja će i dalje da pliva slobodno, a Centrobanka Ruske Federacije će samo periodično da podržava njen kurs. Ta volatilnost će pomoći ruskoj industriji i energetskom sektoru koji zavise od izvoza sirovina i naftnih dolara, ali za stanovništvo to će da znači poskupljenja i povećanje siromaštva, što će dovesti do rasta i jačanja ultranacionalističkih raspoloženja. Uz takve tendencije, zaključuje STRATFOR, kod kremaljske elite će se pojačavati borba unutar grupa.

STRATFOR prognozira i rast proruskih raspoloženja u Moldaviji, konačno rešenje konflikta u Nagornom Karabahu uz pomoć Moskve, i oticanje radno sposobnih migranata iz centralnoazijskih republika  iz Rusije u zemlju iz koje potiču, što može da dovede do destabilizacije zemalja Centralne Azije.

Čak i najpovršniji pregled prognoza američkih analitičara govori da će pritisak Zapada na Rusiju u 2016.godini ne samo da se nastavi, već će biti sve jači.

Izvor: Fond Strateške Kulture