Izbori u Srbiji i srpsko-ruski odnosi

Bez obzira na ogromno preimućstvo vladajuće koalicije SNS i SPS u sociološkim istraživanjima, predstojeći vanredni parlamentarni izbori koji će se održati 24. aprila u toj zemlji, skrivaju dosta intriga. A glavna intriga povezana je sa složenim procesima koji se odigravaju u opozicionom bloku.

Prva intriga. Da li će doći do trijumfalnog povratka lidera SRS Vojislava Šešelja na podijum Narodne Skupštine Srbije? Za vreme koje je proveo pod istragom u Haškom tribunalu, srpski politički reljef je pretrpeo ozbiljne promene, od kojih je glavna postalo preformatiranje DSS i pojava pokreta “Dveri Srpske”. Izlazeći na ove izbore kao jedinstven blok, DSS i “Dveri” su sposobni da iskoriste u svojim interesima dve ključne osobenosti svojih brendova – političku tradiciju i iskustvo DSS koje vodi još iz vremena kad je Vojislav Koštunica bio premijer (do dan danas visoko ocenjivan u Rusiji) i mobilnost “Dveri” – koje su uistinu postale gutljaj svežeg vazduha u srpskoj politici poslednjih godina. Još pre nekoliko nedelja koalicija DSS -“Dveri” je u ispitivanjima dobijala oko 8% glasova, međutim, posle ulaska u igru Vojislava Šešelja, došlo je do zakonomernog preticanja glasova u opozicionom bloku. [1]

Međutim, predstavnike DSS i pokreta “Dveri Srpske” mi ćemo ipak videti u novom sastavu parlamenta Srbije – a takođe i poslanike SRS. Oslobađanje Vojislava Šešelja – koji je praktično jedini od ključnih srpskih optuženika pred Haškim tribunalom mogao da pobedi taj sudski organ – odmah je podiglo rejting njegove partije na neophodni nivo za prolazak u Narodnu Skupštinu (8,2%) [2]

Druga intriga. Da li kritičari sadašnjih srpskih vlasti mogu realno da se ujedine u sastavu parlamenta, kako bi nastupali sa zajedničkih pozicija? U prethodnom sazivu Skupštine takve mogućnosti u njih nije bilo. Ovaj put će, izgleda, sastav parlamenta biti šarolikiji. U svojstvu potencijalnih saveznika radikala, DSS i “Dveri” mogu se smatrati pristalice pokreta “Dosta je bilo” eks ministra ekonomije Saše Radulovića, a takođe u određenim situacijama i neki poslanici iz Demokratske partije. Razume se, u slučaju prolaska poslanika i tih i drugih partija u Narodnu Skupštinu. U zbiru to može akumulisati od 20 do 25% glasova – što bi dozvolilo postojanje uticajnog bloka u parlamentu koji bi oponirao vladajućoj koaliciji po tako osetljivim pitanjima za srpsku javnost kao što su socijalno-ekonomski preobražaj, uzajamni odnosi zemlje sa EU i NATO paktom, a što je najvažnije – srpsko-ruskim odnosima.

Intriga treća. Kako će se ponašati vlasti Srbije u slučaju očekivane pobede naprednjaka i socijalista? Mogu li oni preodoleti sablazni da se iskoristi ta činjenica kao kart-blanš za sprovođenje jednostranog kursa u okvirima evrointegracija – ili će početi više uvažavati mišljenje opozicije? Odgovor na to pitanje u značajnoj meri zavisi od pozicije i političke težine predsednika Tomislava Nikolića, koji treba da drži kormilo srpskog broda od prekomernih reversa u zapadnom pravcu.

Otvoreno pro-briselski kurs sadašnjeg kabineta Aleksandra Vučića izaziva tim veću sumnju, što i u samim zapadnim prestonicama veoma skeptično gledaju na sadašnju, a pogotovo buduću ulogu EU u svetskim poslovima. “Evropa u ovom momentu nije globalna sila i teško će to postati u budućnosti” – takvu presudu opšteevropskim strukturama je izneo ovih dana niko drugi nego Zbignjev Bžežinski, koji nije samo iz priča upoznat sa raspoloženjem koje caruje u bloku arhitekti “Novog svetskog poretka”. [3]

U nastaloj situaciji viševektorski spoljnopolitički kurs i uzajamno-ugodan razvoj odnosa sa svim institucijama na evroazijskom prostoru, ne predstavlja jednostavno prioritet za Srbiju, nego suštinski jedino mogući spoljnopolitički izbor.

Međutim, za realizaciju tog kursa neophodni su realni koraci u planu produbljenja odnosa sa Rusijom i posebno, regulisanja tih spornih situacija koje su za poslednjih nekoliko godina, na žalost, uspeli da se nakupe u bilateralnim odnosima. Jedna od takvih situacija i dalje je praktičan otkaz srpske strane da potpiše sporazum o imunitetu i privilegijama za Rusko-srpski humanitarni centar u gradu Nišu. Pritom je ruska strana u ovom pitanju zauzela maksimalno gipku poziciju. Moskva ne insistira na omogućavanju odgovarajućeg imuniteta svim saradnicima Centra. Pored toga, u Rusiji podvlače da ovaj Centar ne smatraju vojnim objektom, nego važnim sredstvom pružanja sadejstva Srbiji i drugim zemljama Balkana u preovladavanju posledica prirodnih kataklizmi, a takođe i razminiravanja teritorije. Međutim, uporna težnja premijera Vučića da promoviše SAD i NATO praktično blokira nalaženje željenih rezultata i u konačnom rezultatu otežava delatnost samog Rusko-srpskog humanitarnog centra. U Rusiji kao i ranije smatraju – kako je 1. aprila istakao ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije sa Ivicom Dačićem – da će još pre posete Beogradu šefa ruske vlade Dmitrija Medvedeva “biti završen proces pripreme odgovarajućeg međuvladinog sporazuma – isto tako standardnog sporazuma kakav je Srbija nedavno potpisala i ratifikovala sa NATO paktom u odnosu potencijalnih događanja na srpskoj teritoriji sa učešćem državljana iz zemalja Alijanse”. [4]

Analogne teškoće postoje i u pitanjima trgovačko-ekonomskih uzajamnih odnosa. Umesto da se iskoristi sadašnja situacija u odnosima Rusije i EU i naraste prisustvo srpskih kompanija i investicija na ruskom tržištu, u Beogradu pristaju na sniženje obima dvostrane robne razmene. Prema podacima ruske strane, u 2015. godini ona je iznosila 22,9% u poređenju sa 2014. godinom. [5]

Sva ta i mnoga druga pitanja – a posebno dalji projekti po liniji Međuvladinih komisija i Komisija po vojno-tehničkoj saradnji – treba da rešava već novi sastav Narodne Skupštine i nije isključeno, sa vidno promenjenim sastavom srpske vlade. I dalja sudbina rusko-srpskih odnosa biće u direktnoj zavisnosti od sposobnosti sve tri grane vlasti u Srbiji – predsednika, vlade i parlamenta – da dejstvuju u okvirima nacionalno-državnih interesa, a ne po ukazima iz Vašingtona i Brisela.

_____________________________________

Odrednice:

[1] – http://www.nspm.rs/hronika/cesid-za-sns-bi-glasalo-53-gradjana-srbije.html

[2] – http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2016/Dnevni/danas_srb_01.pdf

[3] – http://www.the-american-interest.com/2016/04/17/toward-a-global-realignment/

[4] – http://www.mid.ru/maps/rs/-/asset_publisher/GLz7aPgDnSfP/content/id/2196346

[5] – http://www.rbc.ru/politics/10/03/2016/56e1899a9a79477df24bb45f

Izvor: Fond Strateške Kulture