Академик Проф. др Винко Перић интервју – СРПСКИ ПИЈЕМОНТ И ИЗБОРНА ГОДИНА У БИХ

Свакако најзначајнији политички догађај који се у 2018. очекује у региону Западног Балкана јесу избори за БиХ и њене ентитете. Посебно ће бити занимљиво у Републици Српској чији Устав не дозвољава нову кандидатуру  Милорада Додика за председничку функцију, будући да је до сада биран већ два пута. На тај начин тренутно доминантна политичка фигура у РС мораће се одлучити да ли политичку каријеру жели наставити као српски представник у трочланом Председништву БиХ, као нови (стари) премијер РС или на неки трећи начин. За шта год да се одлучи, будући политички и национални курс РС умногоме ће зависити од тога ко ће Додика наследити на месту Председника републике и какав ће коалициони потенцијал изборити његова СНСД, као и како ће бирачи ценити активности оних српских  странака које су на нивоу БиХ чиниле коалицију са Бакиром Изетбеговићем. Сигурно неће бити неважна ни појава неких нових политичких снага и коалиција, тим пре што ће неке од њих чинити или подупирати искусни политичари маргинализовани након притиска тзв. “међунаредне заједнице”. Слично ће бити и са Федерацијом где је очито да опција коју симболизује Бакир Изетбеговић није доминантна као пре четри године, а да хрватско бирачко тело све више фаворизује оне снаге које траже посебни хрватски ентитет у БиХ.

Све у свему очекује се значајније прегруписавање политичке моћи, па отуда није чудно што су готово све странке започеле предизборне активности иако су избори тек у октобру. О значају ових избора пре свега за српски народ у БиХ, о могућим победницима и изборним изненађењима, разговарамо са проф.др Винком Перићем, нестраначком личности, научним радником и експертом за безбедност и геополитику, а и оснивачем НВО пројекта “Српски пијемонт – Западни Балкан” који је пре свега посвећен јачању српско-српских веза у региону.

 Поштовани професоре Перићу захваљујемо на времену које ћете посветити посетиоцима портала ЦЕОПОМ-Истина да им, како се то каже, из прве руке пренесете своје гледање и предвиђање на долазеће ентитетске и савезне изборе како као мултидисциплинарни научник, тако и као оснивач и први човек Српског пијемонта, чији значај и рад, као и увек у изборним периодима, добија на тежини.  Прво што ћу Вас питати јесте да ли очекујете да евентуална промена односа политичких снага на предстојећим изборима може  било чиме угрозити или пореметити досадашња постигнућа у изградњи и одбрани дејтонске Републике Српске, односно утврђеном устројству БиХ?

In medias res! Ви право у средиште ствари. Свиђа ми се то. Но, прво да поздравим читаоце ЦЕОПОМ-а и пожелим им све најбоље у Новој Години. Што се тиче самог питања, без обзира што у Федерацији има оних који би такав сценарио радо видели, прилично сам сигуран да до тога не може доћи и да се догађаји неће кретати у том смеру из више разлога. Пре свега то није политичка воља српског, али ни хрватског народа у БиХ. Чак то није опција ни једног мањег дела умеренијих бошњачких политичара, већ сан оног језгра окупљеног око идеја покојног ИСИЛ-овца Алије Изетбеговића, које сада баштини његов син Бакир, а које полако гази и време и реалност. Друго, дејтонско устројство чврсто је, да тако кажем, закуцано компликованим механизмима за покретање било каквих промена које подразумевају гомилу унутрашњих и спољашњих консензуса као предуслов за покретање таквих иницијатива, који тешко да су могући. Треће, и по мени најбитније су трансцендентални пројекти који су довели до битно другачијих геополитичких околности, што се никако не дешава случајно, о чему сам већ говорио. Процеси који су у току крећу се ка практичном остваривању финалних конспиративних стратегија које се поклапају са вишим интересом српског националног корпуса на Балкану.

Наравно, оно што је најбитније јесте свест српског народа у БиХ о значају који за њега има постојање РС као политичке тековине његове борбе да буде свој на своме. А ту свест, изузев шачице НВО плаћеника, у Српској има готово свако дете. Показали су то и недавни локални избори, али и сагласје свих релевантних политичких чинилаца, око одбране Дана државности РС. Дакле, верујем да стабилност и перспектива Републике Српске неће бити угрожени, без обзира на то како ће тећи изборна и постизборна комбинаторика, већ напротив. Претпостављам да не морам наглашавати како то не значи да ови избори нису толико битни за будућност Срба у БиХ. Напротив! Круцијално су важни.

Стиче се утисак да се све некако врти око Додика. И стрепње једних, и наде других, и комбинације трећих. Колико ће чињеница да Додик неће моћи бити председнички кандидат утицати на исход избора и позиционирање политичких чинилаца?

Председник Додик је способан „политички мангуп“ и већ дуго доминантна политичка фигура на овим просторима. Мислим  да ови избори неће ништа битно променити у том смислу, без обзира на којој ће се он функцији наћи. Није нека тајна да су неформалне полуге и центри моћи често важнији од формалних. Сви знамо да је председник Вучић био доминантна политичка фигура у Србији и кад је био Први потпредседник Владе, и док је био премијер, а и сада као председник. Његов председнички утицај је далеко већи од оног који је имао, рецимо, Томислав Николић. Слично је и са Додиком, који ће сигурно још неко време држати полуге моћи где год се политички позиционирао. Но, сама чињеница да ће се бирати нови председник, и да ће се на изборима појавити неке нове странке и коалиције отвара могућност да буду профилисани и неки нови лидери, који ће у временима који долазе бити политички ослонац овог народа.

Када кажем „мангуп“ заиста не мислим ништа увредљиво већ једино народски саопштавам моју перцепцију већине лидера и политичке елите уопште, према искуству које са њима имам као човек од бизниса и слободни интелектуалац патриотске оријентације. Сви они обећавају нешто што не могу, а често и немају намеру, да испуне, манипулишу, лажу кад не морају итд. И нема шта не би урадили да се дочепају или остану на власти. Мени је то непојмљиво, али имао сам више пута прилику да се у то уверим. Из тога бих, код нас у Српској, могао издвојити једино господу Павића и Поплашена.

Будући да се у изборним утакмицама обично износи свакакав прљав веш, верујем да ће у том контексту председника Додика и неке његове полтроне на овим изборима добро растрести и чини ми се да ће га мало и коштати одређени степен осионости и омаловажавања других, који се и међувремену појавио код њега и неких његових сарадника.

Но, препустимо то маркетиншким тимовима и бирачима.

Г. Перићу, да кажемо нешто о регуларности на изборима. Пре четири године њу су у појединим деловима спорили и власт и опозиција. И на Додикову и на Иванићеву победу било је примедби. Да ли очекујете неке неправилности, односно нерегуларности?

Па чујте, ово је Балкан. Узима се за нормално да власт у старту има пар процента више на оловци.  Она организује процес, она прави изворни код код компјутерских програма, контролише већину медија, формира бирачке спискове итд.  Хајте да се присетимо једног не тако давног примера. Црна гора је добила самосталност захваљујући хемијским оловкама чија тинта избледи после пет минута. И нико се није превише потресао због тога. На изборима пре четири године било је неправилности и у Српској и у Федерацији. Чини ми се да се на крају све окончало некаквим политичким компромисима, а не инсистирањем на исправности изборног процеса. Нажалост, али је тако.  Желим да верујем пре свега као бирач, али и као научник и патриота да ће неправилности на изборима у октобру бити сведене на минимум. Ништа тако не дели народ као крађа на изборима. То Србима у Српској заиста није потребно. Још мање им је потребно нешто попут онога што се дешавало у Црној Гори. Зато и опозиција и власт морају добро одмерити и учинити напоре да све протекне у реду.

Е, сад, професоре Перићу, да попричамо прво мало о Вама, а затим и о Вашем пројекту „Српски пијемонт-Западни Балкан“ у односу на предстојеће изборе. Читаоци ЦЕОПОМ-а знају, писали смо о томе, а зна и јавност у РС да сте били Лучоноша оживљавања напредњачких идеја на овим просторима, будући да сте још 1997. године у Бијељини основали „Српску напредни странку Републике Српске“ (СНС РС), која је у савремени политички живот вратила идеје умереног конзервативизма једне од најутицајнијих странака у Краљевини Србији пре Првог светског рата, Српске напредне странке. Била је то прва странка таквог опредељења на српским етничким просторима након разбијања Југославије (српски СНС основан је тек 11 година касније). Зашто сте се одлучили да кренете баш на ту страну?

Просто зато што сам међу првима на овим просторима схватио историјске и националне вредности напредњачких идеја и зато што је време у коме се српски народ нашао након разбијања Југославије било веома слично ономе у коме је 1881. године основана Српска напредна странка, чији је први председник био Милан Пироћанац, о коме ваљда не треба посебно да говорим, а други Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина, творца „Начертанија“, првог националног програма српског народа. Та странка залагала се за такве вредности као што су одговорност министара, слободу штампе, судску независност, народну војску итд., а као посебно важно истичем стављање у први план јачања сарадње са Србима у окружењу, односно дијаспори како су то они тада звали. Они су, уосталом, у Србију донели слободне изборе, засновали парламентаризам и посејали клицу каснијег уједињења. Оживети све то, подсетити људе да смо све те вредности некада имали, сматрао сам уношењем трачка Светлости у времену таме у коме смо се нашли. Колико сам био у праву најбоље показује време данашње, када не само да у Србији владају „напредњаци“ већ и у свим српским земљама имате партије са префиксом „напредни“.

На изборима у БиХ 2008. Ваша СНСРС је била део добро осмишљеног изборног „инцидента“ који је за последицу имао „етноцид“ над кандидатима Ваше странке на Изборним листама, који су наравно били Срби, над Вама као носиоцем листе, такође Србином, над српском филмском, ТВ и музичком културом, српским медијима, што је као „фид бек“ у финалу имао заустављање тзв. „преноса овлаштења РС на БиХ“ од стране двеју западних сила, који је угрожавао темеље Републике Српске и озбиљно претио нестанку РС, што је свакако најзначајнији резултат тих избора и активности СНС РС, без обзира што је одлуком сарајевских (бошњачких) власти та странка незаконито укинута. На изборима 2014, године били сте један од носилаца листе “Партије економске и социјалне правде” (ПЕСП) професора Емила Влајкија. Можемо ли Вас и на предстојећим изборима очекивати на некој листи будући да се статус Ваше прве СНС РС још увек решава пред судом у Стразбуру?

Знам да ћу неке разочарати а неке обрадовати, али неће ме бити на изборним листама. Као што јавност зна моји повремени излети у оперативну политику никада нису били везани личним, већ неким општим, пре свега националним, интересима и разлозима. Сада када је Република Српска довољно национално и политички стабилна нема потребе за академиком Перићем на изборним листама. Тим пре што су све моје досадашње политике активности биле у функцији виших патриотских интереса, а не улазак у власт о чему смо такође већ разговарали. Оно што сада окупира моје интересовање, пре свега као научника, су виши нивои политике, углавном они конспиративни. Јер, они које видимо и које бирамо заиста мало о чему стварно одлучују и могу деловати само у оквиру онога што им је зацртано, при чему не морају ни бити свесни тога. Стварна моћ је у сенци и она је област мог интересовања, опет не само због мене већ и потреба Српског националног корпуса на Балкану.

Али, то не значи да на овим изборима моја маленкост неће бити посредно присутна по више основа. И као власник више утицајних медија, и као експерт за безбедност, и као слободни интелектуалац патриотске оријентације чија подршка може значити нешто одређеним политичким снагама и опцијама. Наравно и кроз деловање у оквиру пројекта „Српски пијемонт-Западни Балкан“ који, сходно својим програмским опредељењима, даје подршку оним опцијама за које сматра да могу допринети јачању српско-српских веза у региону.

Више пута сте истицали своју подршку ономе што Додик ради?

У принципу да, мада не баш у свему што ради. Моја подршка данас односи се углавном на његов приступ националном питању. Али, истине ради, подсетићу Вас да су га управо моји медији екстремно исфорсирали на самом почетку 1997. године, када сам први у БиХ демократизовао медијски простор покрећући ТВ предизборни програм „Политички маратон“ који је трајао три дана и три ноћи непрекидно и у коме су све политичке партије могле буквално да уживо кажу, а грађани РС директно питају, све што пожеле. Тада су Додик и СНСД у оним општинама које су покривала моја само два ТВ предајника буквално од нуле добили на првим изборима преко 60% укупног гласачког тела. Касније, као што се зна помогли су му прво једни, па затим други странци тако да су му крила сувише порасла, па се бојим да то може имати одређене политичке консеквенце. Знате не каже се залуду: „Народ те не пење на врх да би те славио, већ да би те одатле рушио“.

Ја сам, иначе, имао тада добар патриотски разлог да га моји медији форсирају, а касније сам његову политику и Власт РС медијски окренуо удесно и он сада неможе и не сме назад, у то сам сигуран. Пре свега у смислу одбране националних интереса и очувања Републике Српске, а већ сам рекао да се светска ситуација креће ка нашим интересима. Схватате поенту. Свакако да нећу бити против онога у чему сам и сам учествовао и урадио. А зашто сам то урадио то нека остане за неку другу прилику, превише идемо у ширину.

Вратићу се на малочас поменуте моје политичке активности, које сте назвали „екцесом“, током избора 2008. године да бих бацио светло на оно што је Додик касније урадио и због чега је добио не само моју већ подршку свих патриота. Тај „екцес“ било је довођење двојника др. Дабића (алијас др Радована Караџића) у ВИКОМ медије и наздрављање са мном у предизборном споту СНС РС, у коме је оргинални глас Др Радована Караџића изнетог у јавности 1993, најаљивао уједињење РС и Србије идуће године и то све у мајици са логом СНС РС, што су директори  ЦИК-а, РАК-а и СУД-а, сви Муслимани, схватили као некакву злоупотребу изборних прописа, окарактерисали то као пропагирање „говора мржње“ и драстично казнили и мене, и странку, и ТВ ВИКОМ. Странку су незаконито и после месец дана укинули, а да ја о томе ништа нисам знао. Учинили су то Директори ЦИК-а, РАК-а и СУД-а БиХ, Суад, Кемал и Неџад.  Ми смо уз помоћ ТВ – „Русија данас“ (Russia Today) пружили отпор, све је добило широку медијску и правну димензију и последица је била да се дрскост тих представника међународне заједнице према Српској смањила, а тзв. „пренос овлашћења“ заустављен.

Дакле, Додику сам подршку давао у тренуцима када није био оно што је данас, када му је многи, који му се данас улагују нису давали. Но, генерално, као човек који увек гледа даље, у будућност, као интелектуалац који не мора да продаје мишљења и ставове, овога пута ћу подржати и моју старо-нову политичку опцију СНС за коју верујем да ће ускоро бити до краја профилисана, а заснива се управо на осавремењивању и наставку основних идеја изворног напредњаштва и мојих започетих активности са СНС РС 1997.

Још један битан разлог је што су обједињавање свих напредњака у РС започела два моја пријатеља, честита и коректна човека др Дарко Матијашевић и др Никола Поплашен, чије активности на том плану сматрам наставком и осавремењивањем активности које сам започео са СНС РС, а које су заустављене незаконитим укидањем те странке 2008. године. Такође, сматрам да ће оживљавање изворних напредњачких идеја помоћи развоју и реализацији мом идејно започетом и научно верификованом пројекту „Српски Пијемонт – Западни Балкан“, као некој врсти трећег заједништва свих народа на Балкану.

Верујем да таква опција представља политичку будућност ових простора, и да неће бити у супротности са политичким залагањима и председника Додика.

Говорите о нечему одређеном или једноставно прижељкујете да се таква опција појави?

Све је то ту, међу нама, треба само финализирати започето обједињавање неколико врло блиских опција и изабрати квалитетног лидера који ће моћи да то повуче напред. Мислим да ће се то решити наредних дана и ако буде то што претпостављам свакако ћу и тој опцији помоћи да се представи бирачима. Наравно да ту, у овој фази, не очекујем спектакуларне резултате, али како каже стара кинеска мудрост “И најдужи пут почиње првим кораком!” Као родоначелник изворних напредњачких идеја на овим просторима, сматрам својом моралном обавезом да помогнем рађању и што здравијем профилисању једне такве опције. Српском народу су те идеје насушно потребне и сада је на будућем лидеру и његовим сарадницима да их одговарајуће представе бирачима.

Поменули сте два имена, кога очекујете као лидера опције коју најављујете, некога од њих или неку трећу особу?

Могу Вам рећи оно што претпостављам. Верујем да ће “фронтмен” бити господин Дарко Матијашевић, човек рођеном 1968. године, доктор наука коју је своју докторску дисертацију одбранио у Паризу, бивши министар унутрашњих послова Републике Српске и бивши шеф кабинета министра одбране РС, касније наш амбасадора при НАТО-у, а данас амбасадора БиХ у “AT lg”.

Он је један од мојих пријатеља већ дуго година. Самном се у јавности појавио на Другој научној конференцији “Српски пијемонт” одржаној 17.12.2016. у Градишки на Сави (са научним радом под називом „Актуелни тренутак друшрвено-политичких и економских аспеката безбедности и заштите Републике Српске, БиХ и Балкана у светлу мондолошких процеса“) и имао је веома запажено излагање које показује да је сазрео за самостално политичко деловање као лидер неке опције. Он ће имати не само моје симпатије већ и подршку.

Је ли то онај проницљиви господин кога неки у Сарајеву називају “Балкански Путин”?

У Сарајеву? Истина је да га неки тако називају у Српској, али за Сарајево нисам чуо. Но, то је свакако веома занимљиво. Рекао бих да значи како га се прибојавају. Наравно, превише је рано и претенциозно давати епитете тог типа човеку који практично тек улази у озбиљну политику. Господина Матијашевића очекује дуг и веома склиски политички пут, препун искушења и било какво поређење тог типа може му више сметати него користити.

Како процењујете његове шансе на изборима?

Не процењујем. Ја пре свега говорим о потреби артикулације једне нове патриотске опције на политичкој сцени Српске и профилисању могућег новог лидера који бираче неће оптерећавати садашњим политичким поделама. Но, када говорим да нам је то потребно гледам у будућност много даље него што су то предстојећи избори. Ко год жели да се озбиљно бави политиком, а мислим да се господин Матијашевић на то одлучио, мора бити спреман да прихвати чињеницу да се до успеха не долази ни лако ни брзо. И да успех неке политичке опције на овим просторима умногоме зависи од харизме и способности лидера да ту опцију представи на прихватљив начин онима који бирају, али и онима који из сенке одлучују шта ће уопште моћи да се бира.

Колико чујем, а ево и ви сте то поменули, на овим изборима појавиће се, после дуго година политичке апстиненције, и др. Никола Поплашен, трећи председник Републике Српске, смењен и из политичког живота удаљен самовољном одлуком тадашњег Високог представника Карлоса Вестендропа. Како ћете се односити према његовој кандидатури и како процењујете његове шансе?

Иако сам, чини ми се, то једном раније рекао за Ваш портал, прилика је да опет кажем да др Поплашена сматрам  доживотним почасним председником Републике Српске, јер је незаконито смењен са своје функције уочи агресије НАТО пакта на СР Југославију. Његов једини грех је био што се агресор плашио његовог патриотизма и утицаја који је имао у српском народу. За оне који не знају, да кажем да смо заједно били оснивачи, а он први председник Српске радикалне странке Републике Српске и да сам био један од његових првих сарадника. Било је то у рату 1993. године. Политички рад са Николом је било за мене драгоцено искуство, као и патриотска потреба да помогнем и друге патриотске странке поред тадашњег СДС на челу са Др Радованом Караџићем. У даљњим мојим патриотским активностима, императив је био да ту странку после шест месеци напустим, али је остао велики пијетет према др Поплашену и нема сумње да ће и он увек, па и сада, уживати моју подршку. И рећи ћу вам искрено, мада је у такав исход тешко веровати, била би и људска, и политичка, и историјска правда да др Никола Поплашен буде нови председник РС, да се врати тамо одакле је незаконито протеран у оквиру припреме завршног НАТО злочина према српском народу.

Професоре Перићу, како цените да ће тећи изборни процес у Федерацији, где чини се Бакир Изетбеговић није неприкосновен као некада?

Слажем се са Вама, с тим што то није само политичка прича. И зато ћу одговорити пре свега као научник, доктор безбедности.

У Федерацији, пре свега у бошњачком делу, у току су много шири и озбиљнији друштвени процеси од предизборних, који након једног мрачног периода заснованој на верском радикализму и крвној жртви воде ка идентитетском преиспитивању бошњачког народа. Све се гласније чује глас оних муслиманских интелектуалаца који више не желе да се њихов народ третира као некакво изгубљено арапско племе, поново пронађено на Балкану, већ као оно што заиста јесу, Словени који су, у неком историјском тренутку, није више важно зашто и како, прихватили муслиманску веру. Они јасно и аргументовано указују на заједничке генетске, морфолошке, културне и друге корене са својом словенском браћом. Они још увек немају јасну политичку артикулацију, али итекако имају утицаја на скидање копрене коју је бошњачком народу набацио фанатизам породице Изетбеговић, посебно мој пријатељ, бриљантни Џевад Галијашевић, који из дана у дан сјајним текстовима, наступима на научним конференцијама и убедљивим иступима на ТВ дуелима разбија изетбеговићки концепт џихадске Босне. Са друге стране ту је низ млађих бошњачких политичара који Бакира све гласније прозивају да није способан да спроведе концепт који прокламује. Пораз на локалним изборима, пре свега у Сребреници, неуспех око поновног покретања тужбе против Србије и низ других политичких промашаја озбиљно су пољуљали његов политички ауторитет. Најзад, ту је и међународна заједница у којој је према мојим предвиђањима Бакиру истекао рок трајања.

Но, томе насупрот стоји инфраструктура и успостављени механизми власти који су годинама под пуном контролом породице Изетбеговић, за коју се зна да не преза ни од најпрљавијих метода политичке борбе. Ту је и онај део Запада, коме одговара нестабилна Босна, а Бакир је проверени фактор за тако нешто. Све то судариће се на овим, али и на следећим изборима у бошњачком делу БиХ, што може довести до озбиљних безбедносних изазова, о чему сви државни и политички чиниоци у Српској морају водити рачуна. Када се отрезни и процени да губи, бојим се да ће Изетбеговићев режим заиграти на све или ништа.

Велико хвала на овако дубинском приступу, уважени професоре. Сјајно. Морам да признам да политичка аналитика ипак није ништа према правој безбедносној науци. Хајдете да пређемо на активности пројекта „Српски пијемонт-Западни Балкан“ у односу на изборе у октобру. У којој мери сте Ви као покрет ангажовани током предизборне кампање и избора.

Као што знате ми нисмо политичка, већ патриотска невладина организација, али неки од наших чланова јесу политички активни и излазе на политичку утакмицу. У таквим околностима увек се трудимо да својим деловањем помогнемо нашим члановима и да избори, у свим српским земљама где делујемо, протекну у што толерантнијој атмосфери између српских политичких актера. Наш став је да „прљаве кампање“ нису добра порука, посебно у срединама где су Срби мањина, и апелујемо да се чувају речи и дела које могу довести до подела у народу. Иако је та помоћ више симболична помажемо како своје чланове, тако и оне странке и појединце који то нису али се програмски залажу за јачање српско-српских веза у региону, при чему добро пазимо да не кршимо изборне кодексе, да не оштетимо било кога. Наравно, облик и меру ангажовања Српског пијемонта у изборном процесу не одређујем ја сам, већ одговарајућа тела покрета, с тим што свако од нас, у своје име и за свој рачун, може деловати током избора сходно својим политичким опредељењима, као што и ја чиним.

Значи тешко да „Српски пијемонт-Западни Балкан“ може бити фактор који некоме доноси превагу на изборима.

То није његов циљ. Овај пројекат, или покрет, како год хоћете да га зовемо, нема пред собом политичке, већ националне циљеве. Ми до њих желимо да дођемо превазилажењем вештачких подела и јачањем међусобне толеранције, као и обнављањем српско-српских веза, а не поделама уобичајеним за изборну утакмицу. Знате, избори су увек одређени друштвени стрес који има своје последице, мање или веће, без обзира како се заврше. Наше ангажовање у изборном процесу схватите као нешто што тежи да тај стрес учини што мањим.

На кају једно питање које нема везе са темом овог интервјуа, али ће сигурно врло занимати наше читаоце. Шта, као експерт за безбедност, мислите о атентату на Оливера Ивановића?

Са аспекта безбедности све итекако има везе. Мислим да у безбедносном смислу треба почети од онога што су рекли председници Вучић и Додик. Пуцњи у њега директни су атак на Србију и представљају терористички акт. Према мојим изворима обдукција је утврдила да је свих шест метака испаљено у простору пречника 10 сантиметара. Схватате ли какав је професионалац тај убица, који у исто место толико пута погађа у тело које пада?! Таквог врхунског егзекутора могу имати само врхунске службе, а то искључује било које друге мотиве осим удара на стабилност Србије, при чему подразумевам да је и Космет њен неотуђиви део.

Дакле, сматрам да то није просто политичко убиство у коме неки актер, албански, међународни или чак и српски, уклања политичког неистомишљеника јер је довољно суров за тако нешто, а сматра да ће остати неоткривен. Таквих убистава имали смо међу Бошњацима у БиХ, да их не наводим, али ово није то. Ово су пуцњи у стабилност Србије, у тело српског националног бића.

Нажалост, у таквим случајевима починиоци обично остану неоткривени, а налогодавци поготово. Мислим да чињеница да Приштина одбија пуну сарадњу са Београдом  у овом случају говори сама за себе.

Користим прилику да овим путем породици косовског витеза Оливера Ивановића, као и целом српском народу на Космету, изразим најдубље саучешће. Нама остаје да се припремимо за наставак, јер овакви акти увек имају неки наставак и скривену поруку.

Поштовани професоре, захваљујем на времену и изузетним одговорима.

Хвала Вама и поздрав читаоцима ЦЕОПОМ-Истине.

Извор: ЦЕОПОМ-Истина